Zemljoradnička zadruga „Paprika“ je 150 hektara odvojila za papriku, peršun, mirođiju i spanać, a preko jedinog kupca i prerađivača „Telek paprika“ d.o.o. ukupna povrtarska proizvodnja zadrugara i kooperanata nalazi kupce na svetskoj pijaci.
– Moramo strogo voditi računa o tome koja hemijska sredstva koristimo, na koji način radimo tretmane, u kojim uslovima i kolika je njihova karenca. Drugim rečima, nema uslova za bilo kakve improvizacije – kaže direktor Toša Matić.
U Zemljoradničkoj zadruzi „Paprika“ iz Martonoša još 2005. godine došli su do zaključka da od čiste ratarske proizvodnje ne mogu da žive i da stvaraju akumulaciju za razvoj. Zbog toga su, nakon probne proizvodnje, odvojili celih 150 hektara za industrijsku papriku i za proizvodnju lišćara – peršuna, mirođije i spanaća. Sada je, kako kaže Toša Matić, direktor ove zadruge, polovina njihovih ukupnih obradivih površina rezervisana za povrće, a druga polovina je ostala pod ratarskim kulturama, prevashodno kukuruzom i pšenicom, koji su dobri predusevi za povrtarske kulture.
– Ratarska proizvodnja podrazumeva kampanjski rad, odnosno zaposleni, kojih imamo 20-ak, nemaju čime da se bave nekoliko meseci godišnje. A radnik se ne može zadržati ako za njega nema posla cele godine, što podrazumeva i pristojnu mesečnu zaradu. Kroz proizvodnju lišćara ovaj problem smo prevazišli jer tokom sezone imamo 4 do 5 košenja peršuna, jedno košenje spanaća i jedno mirođije – ističe direktor Matić.
Zarada duplo veća nego na žitu
Sezona počinje krajem februara, kada se pristupa pripremnim radovima, i traje do kraja novembra. Preostala tri meseca radnici su uposleni na remontu oruđa i mašina, objašnjava naš sagovornik i napominje da je finasijski momenat kod proizvodnje lišćara nezaobilazna tema. Poređenja radi, jedan hektar pod spanaćem, mirođijom i peršunom treba da donese najmanje 2.000 do 2.500 evra bruto prihoda, što je duplo više od prihoda sa iste površine pod kukuruzom i pšenicom. Kada se govori o čistom prihodu po hektaru, iako su troškovi kod proizvodnje lišćara veći, zarada je ipak duplo veća u odnosu na onu koja se ostvari u ratarstvu.
Na pitanje kako ocenjuje ovu proizvodnu godinu, naš sagovornik kaže da kiša baš i nije dobar partner u ovoj proizvodnji, posebno kada je ima previše, kao ove godine. Zbog vodoleža su se javila oštećenja na usevu ali, kako su meteorolozi najavili dugu i toplu jesen, u ovoj zadruzi kažu da im je ona donela još jednu košnju, što je ovu proizvodnu godinu dovelo na nivo prethodnih.
Zalivni sistem obavezan
Prema Matićevim rečima, u ovu proizvodnju ne treba ulaziti bez zalivnog sistema zadovoljavajućeg kapaciteta jer ove biljke zahtevaju navodnjavanje bar jednom, a kada su topliji periodi i dva puta sedmično. Upotreba zalivnih sistema podrazumeva i korišćenje stajnjaka, kako se ne bi narušio kvalitet zemljišta. Ova zadruga nema stočni fond, te stajnjak kupuje samo od urednih farmi. Na taj način izbegavaju opasnost da se antibiotici iz stočarske, pojave u biljnoj proizvodnji, i stvore probleme koji bi se mogli javiti kod izvoza sušenih lišćara i začinske parike. Sem toga, slama, kukuruzovina i peršunov koren služe kao zelenišno đubrivo koje zemlja dobija natrag.
– Ova proizvodnja veoma je zahtevna i s aspekta zaštite bilja jer jedan, ali vredan kupac, traži da povrće bude čisto i zdravo. Oslanjamo se na domaćeg prerađivača „Telek paprika“ d.o.o. koji kupuje celokupnu zadružnu povrtarsku proizvodnju i sušene proizvode gotovo u potpunosti plasira na strana tržišta. Moramo strogo voditi računa o tome koja hemijska sredstva koristimo, na koji način radimo tretmane, u kojim uslovima i kolika je njihova karenca. Ozbiljna papirologija prati ovu proizvodnju. Sledljivost podataka tačno se zna: od semena, preko zalivanja, čime, kada i kako su rađeni tretmani, pa do košenja. Svi ovi procesi garantovani su potpisom i pečatom odgovornog lica. Drugim rečima, nema uslova za bilo kakve improvizacije – objašnjava Matić.
Sve je kontrolisano i kod upotrebe pesticida za suzbijanje korova na predusevu, jer je njihov izbor u EU veoma sužen. U ovoj zadruzi ne mogu da dozvole sebi da uzorkovanje pokaže ostatke bilo kog pesticida koji nije u programu.
Novac od države za spas sela
U ovoj proizvodnji ključno je da se pokošeni lišćari što brže prebace s njive do pogona za preradu. Zbog toga je ZZ „Paprika“ konkurisala i iz programa „500 zadruga u 500 sela“ dobila sredstva za nabavku tri specijalne prikolice za prevoz ove vrste robe, jedine te vrste u Srbiji, čija je zapremina više od 40 kubnih metara.
– Želimo ponovo da konkurišemo kod istog ministarstva, s ciljem da obezbedimo novac za kupovinu takođe specijalizovane mašine, samohodnog kombajna za ubiranje lišćara. U ovom delu posla sada koristimo usluge prerađivača. Kako se njihov kombajn pokazao kao dobar, želimo da imamo vlastiti i na taj način zatvorimo ciklus proizvodnje ovog povrća, kaže naš sagovornik.
Jasna Bajšanski
