ИВАН ШТЕВИН ИЗ СРПСКЕ ЦРЊЕ ИМА 15 ХЕКТАРА МАКА
Мак је једна од најстаријих гајених култура и није само уљарица, већ и врло важна лековита биљка. Семе мака садржи 50 до 60 % уља, али је његова производња врло скупа па се мак углавном користи као сировина у кондиторској индустрији. Поред тога, из чаура ове биљке се естрахују алкалоиди – морфијум, кодеин, папаверин и остали – који имају примену у фармацеутској индустрији.
Већини Војвођана прва асоцијација на мак је штрудла, или насуво с маком. Слободно можемо рећи да је мак култна биљна врста, специфична за панонску равницу, чија поља разгаљују душу, а укуси задовољавају најфинија гурманска чула.
Осетљива биљка, захтева врхунску припрему
У породици Штевин из Српске Црње мак се узгаја деценијама уназад, још од 1972. године. У време када је максимум земље био десетак хектара, производњу мака заснивали су на једном хектару, да би данас Иван Штевин традицију породичне производње наставио на 15 хектара обрадиве површине.
– Одрастао сам уз производњу мака, а деведесетих година, кад сам преузео газдинство и почињао да се бавим пољопривредом, постепено сам повећавао површине под маком. Гајим и кукуруз, пшеницу, сунцокрет, јер мак не воли монокултуру и он на мојим парцелама долази сваке четврте године. Отприлике, укупно радим неких 40 хектара – каже Иван за “Добро јутро”.
Улагања у ову производњу идентична су као и код пшенице, с тим да је мак далеко осетљивија биљка чија сетва почиње крајем септембра, почетком октобра. Карактерише га слаба динамика клијања и захтева врхунску припрему током јесени. Оптимална температура за клијање и ницање је 10 до 11 степени. При повољној влажности земљишта, мак ниче за 5 до 10 дана. Проблеме са ницањем евентуално би могло решити наводњавање, јер се мак сеје на коначни склоп, а ранијих година, док је још било радне снаге, сејао се далеко гушће и радило се проређивање, присећа се наш домаћин:
– Реч је о озимој култури и мора се водити рачуна да се на парцелама на којима се сеје мак током пролећа не користе сви пестициди, јер неки имају продужена деловања. У том случају мак неће нићи. С тог аспекта, мислим да је узгој захтевнији у односу на пшеницу. У случају да мак добије довољно кише, створени су сви услови да крене како ваља. Међутим, дешава се да киша једва покваси само горњи слој земље. Тада долази до пуцања зрна и он креће, али корен не успева да сиђе до влаге и мак усахне.
Добар предусев за махуњаче и жита
Мак има вретенаст, слабо развијен корен који иде у дубину до један метар, док у површинском слоју развија бочно корење. Добар је предусев за зрнене махуњаче и стрна жита. Сеје се врстачно, а размак између редова би требало да буде од 40 до 60 цм, док размак у реду треба да износи 15 цм. Стручњаци кажу да би по хектару оптималан број биљака требало да буде 130.000. Количину семена диктира тип сејалице, али оквирне количине износе око 4 до 5 кг/ха. Дубина сетве је један до један и по центиметар, а након сетве земљу треба поваљати.
Семе које користи наш саговорник је домаће и датира од 70 – тих година прошлог века. Иванов отац је својевремено радио у једном мађарском месту где је постојала култура узгоја мака. Тада је донео семе које се и дан данас користи у производњи мака у породици Штевин. Истина, оно није декларисано од стране Института за ратарство и повртарство, јер Иван каже да у време када им се обраћао увек је добијао одговор да је та култура мало заступљена у Војводини, што се у данашње време потпуно променило:
– Оног момента када сам тражио да се направе неке селекције мака код нас то је заиста била мало заступљена култура. Данас се у Војводини сеје много мака. Мислим да задовољавамо домаће потребе, чак колико знам и извозимо мак у иностранство, док се минималне количине увозе. Готово сваки сегмент производње ове биљне врсте учио сам тежим путем, из сопственог искуства и праксе.
Када је реч о типу земљишта који одговара узгоју мака, не постоји нека одређена специфичност. Као и већина других биљних врста, воли земљу са више хумуса, али успева на различитом тлу. У војвођанским атарима њиве су различите класе и структуре, али мак посебних захтева нема.
– Ипак, на земљишту где има више хумуса и где је било стајњака даје боље резултате, поготово у ницању. Када је реч о заштити, некада се окопавало, а у последње време се корови уништавају пестицидима. Спроводе се два третмана фунгицидима и један инсектицидом. Водимо рачуна о пчеларима, јер сам и сам пчелар. Прска се у вечерњим сатима, мак у цвету не прскамо – објашњава Иван.
Рутава буба савезник, а не штеточина
Мак захтева средње дубоку обраду, дубине 25 до 35 цм. Препорука је да се по скидању предусева започне обрада земљишта на дубини од 15 цм, уз истовремено дрљање. Отприлике месец дана касније оре се на пуну дубину. Пред сетву би земљиште требало прећи лаким ваљком, уколико земљишни услови дозвољавају.
Иванове њиве налазе се уз границу са Румунијом где суседи сеју велике површине уљаном репицом. Сећа се, једне године је најпре ту културу погодила најезда рутаве бубе, која се после тога преселила на поља са маком. Иван је првобитно био веома забринут, чак је и отписао тадашњи род, међутим, убрзо је схватио да му рутава буба може бити савезник у производњи мака:
– Када је нестала уљана репица, а мак процветао, мислио сам да ћу те године доживети фијаско. Био сам очајан. Читао сам много тога и размишљао да кренем са прскањима. Рекли су ми да је инсект толико отпоран да бих морао куповати неке инсектициде, али нисам желео да трујем ни себе, ни околину. Оставио сам тако како је било и имао сам фантастичне резултате. Рутава буба је веома спора и док она поједе прашнике, фактички опраши мак. Имао сам пуне чауре. Зато из искуства кажем да рутаву бубу не треба уништавати – искрен је Иван Штевин. Стручњаци саветују да ову културу треба штитити пре свега од болести као што је пламењача и макова пипа.
Откупљују “Синагога”, “Фришко” и “Кранцла”
Мак се убира десетак дана пре пшенице, оквирно средином јуна. Род се креће од 700 до 1.200 килограма по хектару. Већи део ове производње Иван Штевин пласира фирми „Синагога“ из Суботице, која је уједно највећи откупљивач мака у Србији. Поред тога, добру сарадњу има и са предузећем „Фришко“ из Баранде.
– Од пре десетак година живим у Новом Саду, тако да наш мак конзумирају и становници овог града. Продајемо и на мало, а велику помоћ и заслугу у томе имају моја супруга и ћерке, док син ради на селекцији мака. Сарађујем и са занатском радњом „Кранцла“ из Чуруга, која мој мак користи за производњу колача. Када причамо о квалитету домаћег мака, без обзира на број сорти и варијација, он је конзумни и врхунски је, сладак. Поготово у поређењу са маком са запада, оним из Чешке који је горчи и у својој чаури има више опијата. Није ужегао, али има горчину која није пријатна. Дуги низ година смо били принуђени да користимо мак који се увозио из Шпаније, Мађарске и то су углавном биле такве сорте. Тај мак је јефтинији, али они за чауре имају фантастичне подстицаје и на крају им мак дође као нус продукт. Нама, произвођачима у Војводини зрно мака доноси главни приход са те њиве – истиче Штевин.
Он додаје да је ранијих година „Алкалоид“ Скопље откупљивао чауре, али тога нема већ дуги низ година и никада се нико тиме више није позабавио. Мак је данас и те како заступљена култура на војвођанским ораницама, нарочито у околини Панчева, Ковачице, Пландишта, на северу Војводине, а у последње време ни Бачка не заостаје.
– Моја мисија је на неки начин заокружена. У крају где живимо, поготово код ближих и даљих рођака омасовљена је ова производња. Некада сам био лидер у узгоју мака са десетак – петнаест хектара, а сада један рођак има између 70 и 80 хектара. И даље ме произвођачи питају за моја искуства, јер су драгоцена. Свака година ове производње је другачија. Мислим да мак треба да заузме значајније место у производњи у Војводини. Он није попут паприке и неког поврћа, не доноси толико прихода, али је исплативији у односу на ратарске културе и већ средином јуна ослобађа њиву за обраду и да се осунча. Притом не осиромашује земљиште, 1.000 до 1.200 килограма мака није исто у поређењу са сунцокретом, који из земље изнесе 3 до 4 тоне, или кукурузом са 10 тона – закључује Иван Штевин из Српске Црње.
Адаптирали комбајн и направили машине за дораду
Породица Штевин је на свом комбајну урадила адаптацију и прилагодила га потребама бербе мака. Приликом брања, важно је да се чауре тек мало нагњече, како се мак не би скроз просуо. Тако одлази у приколицу, а код куће поседују импровизоване машине које имају улогу да тресу мак из чаура.
-Ми радимо главну дораду како не би дошло до оштећења зрна приликом бербе комбајном. Уколико се оштети зрно долази до ужегнућа и такав мак не може да се чува. Селектирамо мак више пута, у зависности од тога колико у њему има ситне плеве. Сваке године радимо анализе и ове године је чистоћа нашег мака била 99,9 одсто. Осим тога, радимо анализе кадмијума у земљишту, што је такође битан сегмент. Врло често нам је раније долазио мак који је био неиспитаног порекла – каже Штевин и додаје да се на западу веома води рачуна о томе.
Насуво с маком
Састојци:
- 400 г тестенине,
- 200 г млевеног мака,
- 200 мл млека,
- 1 кесица ванил шећера,
- 2 кашике шећера.
Припрема:
Скувати макароне у сланој води, процедити и помешати са уљем. Док се макароне кувају у шерпу ставити млеко, додати шећер, ванил шећер и мак. Кувати на тихој ватри 10-ак минута, да млеко испари и маса постане кремаста. Помешати са куваним макаронама. По жељи, накнадно се може додати још шећера.
Штрудла на војвођански начин
Састојци:
- 250 мл млека,
- 500 гр брашна,
- пола пакетића свежег квасца,
- супена кашика шећера,
- 2 жуманца,
- прстохват соли,
- 60 грама масти или путера.
За фил:
- 125 мл млека,
- 300 гр млевеног мака,
- 200 гр шећера,
- За премазивање 1 јаје
Припрема:
Смлачити млеко, додати супену кашику шећера, издробљен свеж квасац и мало брашна и оставите да се квасац активира. У другој посуди умутите два жуманца виљушком, па их додајте активираном квасцу.
Промешајте и сипајте у ванглу у коју сте ставили брашно и мало соли. Тесто добро умесите рукама, па га пребаците на побрашњену радну површину да нараста док припремите фил.
Ставите млеко да проври, па додајте млевени мак и шећер. Закувајте фил, скините шерпу са рингле и оставите фил да се прохлади. Кад је фил охлађен, време је да се вратите тесту које је у међувремену нарасло. Поделите га на три дела. Сваки део развуците оклагијом у правоугаоник, премажите машћу или путером, па богато нафилујте припремљеним филом од мака и заролајте штрудле. Ређајте их у подмазану тепсију и сваку премажите умућеним јајетом. Укључите рерну на 200 степени, па пеците док штрудле не порумене.
Пише: Зорана Љубојев
