Krajem avgusta i septembra počinje berba leske. Lešnik spada u grupu jezgrastog voća. Veruje se da vodi poreklo iz Male Azije.
Prema nekim starim verovanjima, ukoliko drvo lešnika bogato rodi, sledi duga zima. Zastupljeno je i verovanje da je lešnik plod zdravlja i mudrosti, pa nije ni čudo što se od davnina koristi u lečenju mnogih bolesti.
Da su plodovi zreli prepoznaje se po tome što se omotač suši i odvaja, a lešnici prilikom tresenja lako padaju na zemlju. Za ovu voćnu vrstu je karakteristično da plodovi čak i na istom žbunu ne sazrevaju istovremeno, zbog čega je najbolje da se berba obavlja u više, najčešće dva navrata.
Pripremiti parcelu pre berbe
Pravovremena berba leske jedan je od važnih uslova da se plodovi što duže sačuvaju i na tržište isporuče u najboljem stanju.
Berba se najčešće obavlja tresenjem stabala tresačima, a može i ručno, kada se trese grana po grana. Prilikom toga neophodno je voditi računa da se ne povrede stabla. Ne preporučuje se upotreba motki, jer se tada pravi najviše rana na rodnim grančicama i listovima. Umesto tresenja i naknadnog sakupljanja, plodovi leske se mogu i ručno brati.
Pre sakupljanja plodova neophodno je pripremiti površinu između i unutar redova, odnosno poravnati zemljište, a ukoliko je prostor zatravljen, travu pokositi. Posle opadanja na zemlju plodovi se četkama ili mašinski grupišu u redove, a zatim sakupljaju. Mašinski sakupljači plodova najčešće rade na principu usisivača. Njihovom primenom višestruko se povećava radni učinak i smanjuju troškovi proizvodnje.
Lešnik bogat hranljivim materijama i mineralima
Jezgro ploda lešnika sadrži mnoštvo vitamina i hranljivih materija. Najviše ima vitamina B, i to pre svega B5 i B6, a bogato je i folnom kiselinom. Vitamini koji su deo B grupe posebno su važni, jer pružaju energiju organizmu, poboljšavaju koncentraciju i pozitivno utiču na celokupni nervni sistem. B6 je vitamin koji se posebno preporučuje trudnicama.
Lešnik sadrži i vitamine A i E koji su dobri za negu kose i kože, dok je vitamin E izuzetno dobar za krvne sudove i pored toga čuva srce. U jezgru lešnika nalaze se i minerali poput cinka, magnezijuma i kalcijuma, a bogato je i omega 3 i 6 masnim kiselinama, koje su dobre za smanjivanje lošeg holesterola. Količina kalijuma koju sadrži, čak je pet odsto veća u odnosu na količinu koju sadrži ostalo voće. Lešnik je zbog svog sastava jedna od energetski važnijih namirnica.
Čaj u narodnoj medicini
Čaj koji se dobija od lešnikove kore ima istaknuto mesto u narodnoj medicini. Od ovog čaja prave se obloge za otvorene rane koje nastaju usled proširenih vena, a pored toga ovaj čajni napitak dobar je i prilikom lečenja hemoroida i urinarnih infekcija.
Ulje odlično za negu kože
Ceđenjem jezgra lešnika dobija se prirodno ceđeno i hladno ulje lešnika. Odličan preparat za negu kože, suve i oštećene, ali i one koja je podložnija aknama. Ulje hidrira kožu, pruža joj tonus i pritom pospešuje regenarciju. Koža ovo ulje jako dobro upija, jer je bogato nezasićenim masnim kiselinama. Nema masnih tragova. Koristi se i kao poseban dodatak losionima i kremama koji su namenjeni za negu kože. Osim toga, njegovim nanošenjem koža se zateže, što odmah čini da deluje i zdravije, i bolje. Ulje lešnika se koristi i kod masnog tipa kože jer čisti pore, a pored toga sprečava da se sebum zadrži, utiče da nastanu akne i druge infekcije. Koristi se i u aromaterapiji i prilikom masaža.
IZVOR ENERGIJE I ZDRAVLJA
Stari Grci nazivali su orahe „Jupiterovim plodom“ i hranom za bogove, blagotvornom za snagu duha i tela, iako još nisu znali da sadrže dvostruko više antioksidanata od ostalog jezgrastog voća. Orasi, lešnici, bademi, pistaći i koštunjavo voće uopšte veliki su izvori energije i zdravlja u veoma malom „pakovanju“. Bogati su nezasićenim masnim kiselinama, vitaminima, mineralima, štite srce, mozak, kožu, krvne sudove, dobra su prevencija za kancer…Grickajte ih umesto slatkiša ali ne preterujte.
LEŠNIK PROTIV BOLA
Mešavina vitamina B doprinosi nervnoj stabilnosti, a zajedno sa lipidima i masnim kiselinama poboljšava rad mozga. Ali to nije sve: lešnik ublažava raznovrsne hronične tegobe,jer sadrži hormon sreće serotonin, koji smanjuje osetljivost na bol.
KIKIRIKI KAO INSULIN
Da li ste čuli za arginin? Reč je o aminokiselini koja reguliše krvni pritisak, šećer i nivo masti u krvi. Pored arginina, kikiriki sadrži i folnu kiselinu, koja smanjuje rizik od bolesti srca i depresije, a sprečava i deformacije ploda u trudnoći.
BADEM ČUVA ĆELIJE
Većina ljudi ne unosi dovoljno vitamina E, koji štiti od upala i sprečava oštećenje ćelija. Porcija badema (oko 30 grama) pokriva dnevne potrebe organizma za ovim vitaminom, što se pozitivno odražava na srce. Osim toga, badem sadrži biotin, vitamin koji blagotvorno deluje na kožu.
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
