Na završetku berbe u voćnjacima i vinogradima u ataru Horgoša, Jene Šerfeze koji u svom gazdinstvu ima raznovrsnu proizvodnju, od jabuka, dunja, šljiva, bresaka, stonih i vinskih sorti grožđa, pa do mušmule i zove, procenjuje da ovako tešku sezonu za berbu, kao ove godine još nisu imali.
– Berba jabuka se otegla mimo svih očekivanja, jer kada su oko 17. septembra signalizirali da ih možemo brati, imali smo tako kišovito vreme recimo da su za za tri nedelje berači mogli u voćnjak samo devet dana. Nikada tako dugo nije trajala berba jabuka jer smo tek sredinom novembra završili posao – konstatuje Jene Šerfeze.
Zasadi jabuka na imanju gazdinstva Šerfeze, a i kod drugih ove sezone baš su bili nepredvidivi, jer u proleće su ovdašnji voćari u prvi mah bili uvereni da im je mraz jabuke “obrao” u cvetu, ali se kasnije ispostavilo da je rod bio iznad svih očekivanja.
– Koristili smo uobičajene preparate koji regenerišu ovakve stresove kod jabuka, ali ne znam kako se to dogodilo, da je rodilo više nego što smo ikada ubrali, mada kvalitet nije baš najbolji, baš zbog mraza. U vreme kada smo sekli cvetove, svi su bili crni iznutra i tada smo mislili da jabuka ove sezone neće biti, ali na kraju ispalo je da je puno jabuka ipak ostalo na granama – kaže Šerfeze.
Na tržištu je slabija potražnja jabuka, a ove jeseni sezonske jabuke se prodaje na veliko za 22 do 30 dinara kilogram, a Jene Šerfeze još čuva kvalitetnije jabuke. Doduše manje količine kvalitetnijih jabuka Jeneova supruga Erika prodaje na kanjiškoj pijaci za 80 dinara, dok onima koji ih kupuju radi preprodaje na domaćim pijacama, zavisno od kvaliteta, prodaju za 50 do 60 dinara.
– Bilo bi bolje da se neko organizovanije bavi otkupom i da se postiže osrednja cena koja je rentabilna za proizvođače. Mi smo došli do zaključka da nam više ne vredi baviti se proizvodnjom jabuka. Odlučili smo da ćemo ove zime iskrčiti sedam jutara zasada jabuka jer nemamo drugi izlaz. Nemaju se kome prodati zasadi, pošto nema mladih proizvođača koji su zainteresovani, pa ćemo kada iskrčimo jabuke na većini te površine podizati zasade zove. Pretprošle zime smo već iskrčili četiri jutra pod jabukama tako da smanjujemo proizvodnju ovog voća i forsiram proizvodnju zove kojom se bavim već skoro dve decenije i koja se dobro pokazala – procenjuje Šerfeze.
U gazdinstvu porodice Šerfeze i u ovoj sušnoj godini su se dobro pokazale alternativne voćne vrste, kao što su mušmula i zova koja je dostigla izuzetno dobru cenu.
– Zovu smo ove sezone prodavali za 110 dinara kilogram, što je više nego duplo u odnosu na cenu koji smo postigli prošle godine. Ne znam da li je pandemija korone ili nešto drugo uticalo na to, pošto zova kao antioksidans ima dobru primenu među običnim ljudima i verovatno za farmaceutsku industriju i medicinske potrebe. Potražnja se povećala, pa mi i dalje povećavamo površine. Međutim, sada smo u takvoj situaciji da su nam stari zasadi zove na dva hektara zreli za iskrčiti, dok kod mlađih zasada koje podižemo još treba čekati da dospeju na pun rod – objašnjava Šerfeze.
Suša je ove godine dosta umanjila rod zove, ali kvalitet je bio dobar, a povoljna otkupna cena je nadoknadila ono što je odnela suša u starim zasadima…
– Sagledavamo šta je rentabilnije, pa se preorijentišemo polako na zovu, koja nam trenutno najviše obećava. Iziskuje najmanje posla i najmanje ima ulaganja za preparate za prskanje u proizvodnji, a jedino je treba orezivati, ali ne uslovljava potporne stubove i žice, nego se gaji kao stablo ili kao žbun. Rodi koliko i vinova loza, u proseku postiže otkupnu cenu kao grožđe i ove sezone postigla je duplo veću. Kod berbe treba imati dovoljno sezonske radne snage, a mi hvala bogu još ih imamo jer negujemo korektan odnos prema njima – veli Šerfeze.
Mušmula je i dalje atraktivna, a suša nije uticala na rod, plodovi su čak krupniji i kvalitetniji nego lane. U ranije podignutom zasadu od oko 200 stabla, ona koja su iskrčena zbog napada ervinije, Šerfeze je odlučio da nadoknadi i podmladi.
– Ne mogu da kažem šta je uticalo i pomoglo da rod mušmule bude dobar, ali je evidentno da parcela gde je posađena takve je konfiguracije da se dobro borila sa sušom. Mušmula ima solidnu cenu i na kanjiškoj pijaci se prodaje za 150 dinara po kilogramu, dok je kako sam obavešten na beogradskoj kvantaškoj pijaci 160 do 180 dinara na veliko. Zbog svojstava koje ima prodaje se dobro na domaćoj pijaci i ima potražnje iz susedne Mađarske – kaže Šerfeze.
Žute dunje su takođe donele rod iznad očekivanja, uz dobar kvalitet jer su sa nešto više od jednog hektara kasno brane Šerfeze priča da imaju stalne kupce iz okoline Vrbasa koji su i ove sezone kupovali po više tona za proizvodnju sve traženije rakije dunjevače, ali je na lageru još za prodaju ostalo oko tri i po tone.
Šerfeze konstatuje da se ovdašnji vinogradari ne mogu žaliti, jer je rod grožđa veoma dobrog kvaliteta i kod stonih i kod vinskih sorti i ima izuzetno dobru slast. On je malim i velikim kupcima prodao sav rod, pri čemu su vinske sorte prodavane za 50 do 60 dinara za kilogram. Pored raznovrsnih zasada pod voćem i vinogradima Šerfeze ima i osam jutara oranice, ali ih izdaje u zakup, ne za novac, nego za stajsko đubrivo koje koristi za poboljša kvalitet zemljišta u voćnjacima i vinogradima.
Izvor: Dnevnik
Foto: Pixabay
