Belezika, ćustek, satnik, kolovodnik, gugutka, mrežica za ženski vrat, mrežica za kapu od lazarice, samo su neki od komada pčinjskog nakita koje Vranjanka Mirjana Nikolić ume u svojoj radionici da napravi od raznobojnih perlica. Izrada ovog nakita ju je odavno facinirala, ali nije se nije upuštala u ovaj posao zbog njegove težine, uprkos tome što ima pozamašnog iskustva u pravljenju nakita od nekih drugih materijala. To je odlagala sve do trenutka kada je jedan njen sugrađanin pitao da li može po modelu koji joj je doneo da napravi isti takav nakit. Iako je veliki izazov prihvatila se posla, srećna što ima priliku da još jednom na delu pokaže svoju umešnost.
Prostudirala tehniku izrade ovog nakita
Pre nego što je počela da niže perlice u obliku nakita, ona je tehniku njegove izrade dobro prostudirala i samu sebe iznenadila kada je na kraju napravila nakit identičan modelu koji su joj tražili. Svoj rad prezentovala je na društvenim mrežama, a potom su usledile ponude od rukovodećih ljudi kulturno-umetničkih društava sa molbom da im napravi komade pčinjskog nakita koji su im nedostajali. Najteže joj je kaže bilo da dođe do njihovog šematskog prikaza, a kada je taj korak uspešno savladala počela je da širi svoje znanje o ovoj vrsti nakita kroz kontakte sa ljudima koji se bave proučavanjem naše kulturne baštine.
– Pčinjski kraj je prebogat nakitom pravljenim od manistra, te se mogu naći komadi koji su do danas ostali nepoznati javnosti. I kad god mi neke od njih donesu na izradu osećam se počastvovanom – objašnjava Mirjana ističući da će za perličare biti izazov da naprave i kolovodnik u obliku zmije koji je skoro pronađen u Pčinji.
Izrada ovog nakita puna je trikova i divi se ženama koje su ga nekad pravile.
– Danas se to radi pomoću kompjuterske obrade, pa je prosto neverovatno kako su one to radile u vreme kada nisu imale mogućnosti da svoje zamisli zabeleže na nekom papiru jer nikada nisu išle u školu – kazuje Mirjana.
Cake koje uči tokom izrade pčinjskog nakita ona redovno razmenjuje sa malobrojnim perličarima u zemlji koji se bave istim poslom. Najteži za rad su joj oni komadi za koje ne može kompjuterski da se napravi šema, zbog primene tehnike koja zahteva da se na pojedinim mestima nižu perlice, potom sakupljaju i dodaju kako bi se dobila određena izvorna šara čija izrada se nekada prenosila usmenim putem. Ništa manje nije jednostavnija i izrada nakita gugutka koji zahteva izradu prvo srednjeg dela sa sitnim perlama, a potom se našivaju i perlice i crni gajtan unaokolo.
– Gugutka se najčešće radi u kombinaciji perlica crne, crvene, bele, malo žute ili med boje – kaže Mirjana.
Vranjski tepel’k sa barišom koštao koliko i nekoliko pari volova
I dok ona ovaj nakit radi pomoću specijalnog alata žene u pređašnja vremena su to najčešće činile u večernjim satima uz lampu gasarku kada bi pozavršavale sve poslove. U tom ambijentu radile su i mrežicu za kapu od lazarice na nozi, pa kada bi je onako ukrašenu perlicama raznih boja stavila na glavu devojka lazarica, okićena cvetovima, obučene u narodnu nošnju ona je bila u očima drugih lepa poput boginje. Za izradu ovog nakita koristile su manistra, odnosno perlice mnogo sitnije od današnjih. Perlice su se u to vreme prodavale na kašičicu i bile veoma skupe. Danas se one na ovaj način jedino prodaju na Kosovu i Metohiji odakle Mirjana nabavlja neke od njih. Koristi isključivo kvalitetne perlice koje uspe da nabavi na našem tržištu, ali i u Bugarskoj i Severnog Makedoniji.
Od tog materijala napraviće i gnjilanski muški ćustek, kosovsko oglavlje (kapa za mladu), bujanovački štap i vranjski tepel’k sa barišom koji za nju predstavlja jedan od najvećih izazova.
– Ovaj komad nakita mogle su da priušte samo bogate vranjske adžike čiji muževi su za njegovu kupovinu morali da prodaju i po nekoliko pari volova – kaže na kraju Mirjana i ističe da joj se javljaju žene koje žele svakodnevno da nose njen nakit napravljen od perlica.
Tekst i foto: Gordana Nastić
