Na upravo završenom pripremnom sastanku za 13. konferenciju Svetske organizacije proizvođača maline (International Raspberry Organization), održanom u kineskom gradu Čangžou (Chaoyang), predstavnicima najznačajnijih proizvođača ovog voća prvi put se zvanično predstavio dr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo. Ova organizacija predstavlja krovno udruženje svih proizvođača maline u svetu, i pored Srbije, članice su i Kanada, SAD, Meksiko, Čile, Peru, Australija, Kina, Škotska, Engleska, Poljska, Bugarska i Ukrajina. Od samog osnivanja 1998. godine, organizacija postupa u skladu sa načelima povećanja potrošnje maline u svetu sa akcentom na bezbednost hrane, razmeni proizvodnih i tehničkih informacija između članica i održavanju dobrih i prijateljskih odnosa svih aktera u malinarskom biznisu.
Sastanak je otvorio profesor Kineske akademije poljoprivredinih nauka, dr Lu Qinggnang koji je prisutne podsetio da je malinarski sektor u Kini tri godine bio u silaznom trendu ali da je takvom stanju trenutno došao kraj i da kineska Vlada ulaže velike napore u oporavak ove proizvodnje. Podsetio je i da je Kina veliko tržište, uglavnom za sveže voće kao što je borovnica a da njegovi sunarodnici nemaju naviku korišćenja smrznute maline, već je koriste u obliku mikseva, sokova i vina. Takođe, od maline prave i različite kekseve koje najviše konzumiraju mladi.
Generalni sekretar IRO-a, gospodin Marek Pavlonka iz Poljske je prisutne podsetio da je malinarstvo u svetu već tri godine u velikoj recesiji, pre svega zbog nerealnih očekivanja i špekulativnog delovanja pojedinih aktera u malinarskom biznisu a koji su nastali 2022. godine. Prema njegovim rečima, visoke otkupne i prodajne cene su „ubile” tržište. Kao primer odustanka od kupovine naveo je poznatu francusku kompaniju Andros koja je godinama kupovala velike količine smrznute, maline, skoro 30 hiljada tona za preradu u džem, najviše iz Poljske, a da je visoka cena uticala da u jednom momentu u ova kompanija u potpunosti obustavi uvoz. Pomenuo je i svetski poznatu firmu Danone koja je prestala da koristi malinu za jogurte sa ovim voćem. Zbog takvih problema, gospodin Pavlonka je istakao da se tržište mora oporavljati različitim merama, pre svega pozitivnom kampanjom koja podrazumeva isticanje pozitivnih karakteristika korišćenja plodova maline u svežem i prerađenom stanju, ali i stabilnom cenom koja bi bila stimulativna i za proizvođače i prerađivače. Tokom razgovora, on je ponudio ostalim učesnicima veću količinu kvalitetnog koncentrata maline koji se nalazi u poljskim skladištima po povoljnim cenama.
Predsednik IRO-a, gospodin Antonio Domingez iz Čilea je u pozdravnom govoru istakao razloge postojanja organizacije i da, iako faktički konkurenti, sve zemlje članice organizacije moraju raditi zajedno na poboljšanju potrošnje maline u svetu i da se pri tome posebna pažnja mora voditi o bezbednosti hrane. To se posebno odnosi na primarnu proizvodnju u kojoj je, kako je istakao Domingez moguće ostvariti infekciju noro virusima i hepatitisom. Posebno je istakao da se ove infekcije ne mogu ostvariti u preradnim kapacitetima i da se zbog toga moraju minimizirati bezbedonosni rizici. Takođe, predsednik Domingez je napomenuo i da se vodi računa o istupanjima u medijima, bilo predstavnika proizvođača, bilo otkupljivača ili izvoznika u komercijalnim medijima zbog toga što su u prošlosti pojedini od njih veoma loše uticali na nastanak negativne kampanje i smanjenje potrošnje maline u čitavom svetu. Odmah po uvodnom obraćanju, gospodin Domingez je dao reč novizabranom predstavniku Srbije u IRO-u, dr Aleksandru Leposaviću iz čačanskog Instituta za voćarstvo. Predstavljajući ga, i predsednik Domingez je rekao da se nada da će njegovo znanje i iskustvo doprineti radu svetske organizacije malinara, a generalni sekretar je istakao da se radi o jednom od najboljih poznavalaca primarne proizvodnje maline u svetu.
U svom obraćanju dr Leposavić se osvrnuo na trenutno stanje u proizvodnji maline, ne samo u Srbiji, pri čemu je istakao da se proizvođači suočavaju sa velikim padom proizvodnje. Razloga za to je mnogo, a vremenski uslovi u tekućoj vegetaciji su doprineli pogoršanju, ionako loše situacije u malinjacima. Pomenuo je i probleme višegodišnjeg pada prinosa usled lošeg sadnog materijala, ali i situaciju u kojoj se nalaze hladnjačari u našoj zemlji, koji uprkos najboljoj opremi i visokim standardima koje primenjuju prilikom obrade maline veoma otežano iznalaze načine za plasman svojih proizvoda.
Predstavnik Bugarske, gospodin Božidar Petkov je za proizvodnju maline u svojoj zemlji rekao da ona ima perspektivu, da u toj zemlji funkcioniše 14 kombajna za mašinsku berbu plodova i da oni koriste evropske fondove za promociju potrošnje jagodastog voća. To se posebno odnosi na najmlađe a u sličnom tonu je komentarisao još jedan Poljak, Miroslav Kožinjavski, koji je rekao da pored evropskih, i poljski fondovi stimulišu potrošnju maline i drugog jagodastog voća pod imenom Polish super foods (Poljska super hrana), uglavno tokom praznika sa motom „Malina je izvor zdravlja”! Gospodin Kožinjavski je pomenuo i da treba zaboraviti priču o velikim površinama malinjaka i da treba raditi u zaštićenom prostoru, pre svega za prodaju maline za svežu potrošnju a da se druga klasa iz ove proizvodnje koristi za preradu. Interesantno izlaganje je imao i predstavnik Meksika, gospodin Miguel Mendez koji je rekao da se kod njega malina gaji u 100% zaštićenom prostoru zbog izuzetno loših klimatskih uticaja i da se gro proizvodnje proda u svežem stanju. Molbu za pomoć pri uspostavljanju plantaža na Andima u Južnoj Americi uputio je predstavnik Perua, gospodin Alfonso Velaskez, koji je istakao da je njegova zemlja najveći izvoznik visokožbunaste borovnice u svetu. Program konferencije se nastavlja u sledećih 5 dana, kada će predstavnici zemalja članica predstaviti proizvodnje u državama iz kojih dolaze. Predviđena je i poseta malinjacima i preradnim kapacitetima u zemlji domaćinu trinaeste konferencije o malini. Nakon svega ovoga je planiran okrugli sto na kome će se dati pravci delovanja u malinarstvu u narednom periodu a sve u cilju oporavka proizvodnje od koje zavisi veliki broj ljudi u čitavom svetu.
