И БИЉКАМА У ЗАШТИЋЕНОМ ПРОСТОРУ ПОТРЕБАН СВЕЖ ВАЗДУХ
Данас све више људи жели да производи сопствену храну. Многи од њих имају пластенике, али и хиљаду питања у вези са функционисањем пластеничке производње. Једно је везано за проветравањe (вентилацију) пластеника.
Да би се у пластеницима, у којима се најчешће гаји поврће, обезбедила микроклима најближа оптималној за правилан раст и развој биљака, потребно их је редовно проветравати. Ваздух у њима временом постаје устајао, превлажан, пун различитих гасова, па је неопходно заменити га свежим. Током лета проветравањем се смањује температура, док се током зиме она уједначава у свим деловима баште под кровом.
Основни задаци проветравања су да се у пластенику измени устајали ваздух, односно коригује садржај угљендиоксида и других пластеничких гасова, да се смањи влажност ваздуха чиме се спречава кондензовање воде с унутрашње стране фолије, да се снизи или уједначи температура у зависности од годишњег доба.
И најмањи пластеник би требао да има какав-такав вентилациони системм који обезбеђује размену ваздуха. Током летњег периода температура у овим баштама се повећава, може да порасте и до 50 Целзијусових степени, а најчешће гајеном поврћу – парадајзу, паприци, краставцу – за раст, развој и плодоношење температура у пластенику треба да се креће до 25, највише 30 степени. То се постиже проветравањем и засењивањем.
На пластенику треба да постоје отвори за проветравање који могу бити чеони, бочни и кровни. Отварају се ручно, помоћу електромотора или уз помоћ рачунарске опреме. У аматерским пластеницима то се обичо ради ручно. Размена ваздуха је препуштена природном струјању, а заснива се на разлици специфичне тежине топлог и хладног ваздуха и дејства ветра, што значи да је током мирних дана, без ветра, оно слабо. Због тога, а посебно када је објекат мало већи, потребно је у пластеник уградити одговарајуће вентилаторе.
Најчешћи и најједноставнији „модел“ за проветравање су пластеници с чеоним отворима, који могу бити различите израде. Тако постоје пластеници који се проветравају полагањем врата на земљу, с дводелним вратима, с дводелним вратима и лучном клапном, те они са вишеделним преклопивим вратима (клизним) и лучном клапном.
Уколико се врата отварају полагањем на земљу, приликом уласка и изласка из пастеника, фолија на њима се гази и хаба. Управо због бржег трошења фолије, тај начин је непрактичан. Лучна клапна се поставља изнад врата и отвара се закретањем. Отварањем клапне се омогућава проветравање мањег интензитета, што је нарочито важно током ране производње. Мањи објекти се проветравају кроз врата или бочне отворе са једне стране. За веће пластенике потребно је број и величину отвора прилагодити самој производњи. Да би такав начин проветравања био ефикасан, отвори треба да износе 20 до 30 процената укупне површине земљишта пластеника. Висина на којој се налазе бочни отвори је 70 цм изнад нивоа земљишта и тако се смањује утицај хладног ваздуха на биљке. Треба имати на уму да превисоки температура и влажност ваздуха умањују имунитет биљака, помажу настанку ожеготина и стварају услове за појаву биљних болести. То је један од разлога због којег се не сме запоставити редовно проветравање. Њега треба ускладити с фазом развоја и захтевима гајених биљака према температури, као и са температуром и садржајем влаге у пластенику и околини (временским приликама). Овај посао треба избегавати када је магла, киша или нека друга временска непогода. У зависности од температуре, током ноћи отвори се обично затварају, као и када пада киша. Најбоље је да се објекти проветравају између 11 и 17 часова, али време и дужину треба ускладити с температуром, влагом, фазом развоја биљака… Код производње расада проветравање се обавља током дана и ноћи, а то зависи од температуре и развоја биљака.
Пише: Светлана Мујановић
