Piše: Biljana Nenković
Savremene tehnologije gajenja biljaka usvojene su na gotovo svim nivoima poljoprivredne proizvodnje: od obrade zemljišta, pa sve do berbe, čuvanja plodova i plasmana. Ali, Suzana Nešković, savetodavac i direktor PSSS Kragujevac, smatra da se još uvek ne obraća dovoljno pažnje na racionalnu, odnosno optimalnu ishranu gajenog bilja i da je tu ogroman prostor za unapređenje prinosa i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda. To se pre svega odnosi na kontrolu ne samo makroelemenata, već i mikroelemenata, koji su važni za ishranu biljaka.
Kontrola plodnosti zemljišta odvija se na visokom nivou i ona je u decenijama koje su iza nas dala vidljiv rezultat, kojim se i agronomi i proizvođači mogu pohvaliti. Učešće kiselih oraničnih površina je značajno smanjeno, a prinosi su povećani zahvaljujući, između ostalog, izbalansiranoj upotrebi organskih i mineralnih đubriva.
Nova dimenzija analiza zemljišta
– Ipak, prostora za napredak ima. Osim makroelemenata, čiji se sadržaj redovno ispituje, potrebno je bar sporadično proveriti stanje i sadržaj mikroelemenata. Ovo se posebno odnosi na zemljišta koja svojim makro-sastavom ukazuju na to da ih treba poboljšati. Takođe, parcele na kojima su evidentirani njihovi nedostaci, odnosno simptomi na gajenim usevima, svakako su ciljna grupa koja treba da bude obuhvaćena kontrolom mikroelemenata u zemljištu. Osim što se na plodovima može uočiti jasan nedostatak ovih elemenata, koji smanjuje vrednost proizvoda, mora se voditi računa i o zdravlju i bezbednosti onih koji te namirnice koriste – smatra Suzana Nešković.
Naime, svako od nas misli da su namirnice koje koristi bogate skoro svim neophodnim materijama. Da li je baš tako? Da li i hrana, proizvedena na zemljištu koje je siromašno ili preterano hranjeno, sadrži u sebi ono što očekujemo?
Svakako da ne – kaže Neškovićka. – Efektivnost svih mineralnih đubriva se kreće u rasponu od 30 do 50 posto. Da li ćemo dostići minimalnih 30, ili maksimalnih 50 posto, zavisi od nas i od spremnosti da unapređujemo proizvodnju. Jer, razlika u 20 posto u efektu upotrebljenih đubriva značajno utiče na troškove proizvodnje, posebno kod većih proizvođača. Zato je značaj primene mikroelemenata u poljoprivredi sledeći nivo kome se agronomi moraju posvetiti. Prednost upotrebe mirkoelemenata u ishrani biljaka je, pre svega, povećanje otpornosti same biljke na stresne uslove. Oni se ponavljaju u svakom ciklusu proizvodnje i tu spadaju suša, mraz, poplave, grad, masovna pojava i razvoj mikroorganizama, te bi u toj računici mogli da budu anulirani troškovi primene mikroelemenata.
Svaka biljna vrsta ima svoj “jelovnik”
Agronomi smatraju da veća primena mikroelemenata doprinosi i većoj mikrobiološkoj aktivnosti u zemljištu. Oni se danas mogu dodavati pojedinačno ili kombinovano. U voćarstvu se već koriste kombinacije đubriva u kojima su osim makro-, zastupljeni i mikroelementi.
Uvođenjem primene mikroelemenata u poljoprivrednoj proizvodnji postiže se optimalno doziranje hranljivih materija, koji su potrebni biljkama. S druge strane, prinos je zagarantovano veći i rod je boljeg kvaliteta. To vodi ka dužem skladištenju i čuvanju robe, dok na tržištu ne dostigne višu cenu otkupa, te nema govora o uludo uloženom novcu – smatra Suzana Nešković.
Primena mikroelemenata u ishrani biljaka je složena, te je iskustvo agronoma od presudne važnosti u ovoj oblasti. Njihova uloga je da najpre objasne proizvođačima da pravilna ishrana podrazumeva da biljka ima na raspolaganju dovoljno svih vrsta hraniva, a potom i kako, koliko i kada da ih doziraju. Svaka biljna vrsta ima određenih specifičnosti u pogledu hraniva, a i one se menjaju u zavisnosti od stadijuma, to jest faze u kojoj se biljka nalazi.
Štetni i manjak, i višak
Optimum ishrane podrazumeva da biljka ima raspoložive količine hraniva u skladu s trenutnim potrebama. To znači da hraniva ne treba da bude ni više ni manje nego što je potrebno. Jer, ukoliko je nekog hraniva manje, prema Libigovom zakonu, biljka će nivelisati upotrebu ostalih hraniva na osnovu onog koje joj nedostaje. Nedostaci se u početku manifestuju hlorozom i izostankom hlorofila, dok ozbiljniji nedostaci daju kržljave biljke, neotporne na bolesti. Krajnji rezultat je drastično smanjenje prinosa i kvaliteta plodova.
Podjednako loše se na uzgoj bilja odražava i višak hraniva, jer se na ovaj način stimulišu neželjeni procesi u razvoju biljaka ili izazivaju antagonizmi u usvajanju drugih hranljivih elemenata. Takođe, višak nekog hraniva je i finansijski problem, jer se nepotrebno ulaže u proizvodnju. Prava procena o potrebnim količinama i vrstama đubriva dobija se isključivo na osnovu analiza zemljišta i na osnovu podatka o iznošenju hraniva iz zemljišta za određenu biljku.
Veoma važna analiza za kvalitetnu ishranu biljaka jeste kontrola sadržaja azota i kalijuma iz biljnog tkiva. Ovaj parametar je od ključne važnosti za pravilnu recepturu u ishrani. Makroelementi su hemijski elementi koji su biljkama potrebni u većim količinama i uglavnom se koriste za izgradnju biljke, kao strukturne komponente ćelije, masti, proteina, enzima, hlorofila. Mikroelementi su takođe bitni za normalan rast i razvoj biljke, ali biljkama su potrebni u manjim količinama.
Azot za rast
Azot (N) je biljkama potreban za brzi rast i razvoj. Usvajaju ga u amonijačnom, nitritnom i nitratnom obliku. Azot utiče na rast korena i stabla, obrazovanje lisne površine, otpornost biljaka prema nepovoljnim uslovima spoljašnje sredine i bolestima, kvalitet i prinos. Do pojave nedostataka azota najčešće dolazi na peskovitim i šljunkovitim zemljištima, siromašnim humusom, kao i na zemljištu koje se intenzivno koristi i navodnjava. Takođe, kao što nije poželjan manjak, nije poželjan ni višak ovog elementa, jer u tom su slučaju biljke osetljivije na bolesti i, kod nekih useva, podložne poleganju.
Fosfor za prenos energije
Fosfor (P) je biljci potreban za prenos energije. Važan je sastojak genskih struktura, enzima, membranskih fosfolipida. Od velike je važnosti pri stvaranju zdravog korena i formiranju zdravog cveta. Fosfor se usvaja preko korena u obliku fosfata. Biljka najintenzivnije usvaja fosfor u ranoj fazi rasta i formiranja korenovog sistema. Povoljno utiče na otpornost biljaka na niske temperature i bolesti. Pošto se fosfor najvećim delom akumulira u plodu, treba voditi računa pri planiranju doze fosfora koje biljke sa sobom odnose s parcele.
Magnezijum u sastavu hlorofila
Magnezijum (Mg) ulazi u sastav hlorofila i ta činjenica dovoljno govori o njegovoj ulozi u ishrani biljaka. Pored ove funkcije, on utiče na mnoštvo biohemijskih procesa u biljkama, asimilaciju fosfora, sintezu šećera, pektina. Do njegovog nedostatka dolazi na siromašnim zemljištima ili u situacijama antagonizma, odnosno, većeg prisustva kalijuma ili kalcijuma.
Ništa bez kalijuma
Kalijum (K) je jedan od tri najvažnija elementa za biljke. Utiče na fotosintezu, sintezu proteina, metabolizam, transport, nakupljanje ugljenih hidrata, vodni režim, otpornost biljka na niske temperature i bolesti. Njegov nedostatak može dovesti do brojnih poremećaja u metabolizmu biljaka, što se ogleda smanjenjem prinosa i lošim kvalitetom ploda. Bitan je za porast vegetativnih organa, a u drugom delu vegetacije za pigmentaciju ploda, sadržaj suve materije i sadržaj šećera. Kod uzgajivača cveća kalijum je značajan za intenziviranje boje cveta. Brojne ratarske, povrtarske i voćarske kulture imaju veliku potrebu za kalijumom i njegov nedostatak može dovesti do ozbiljnih poremećaja u metabolizmu biljaka.
Kalcijum za čvršće plodove
Kalcijumovo (Ca) prisustvo u biljkama vezano je za čvrstoću ploda, transportabilnost i dužinu trajanja. Nedostatak kalcijuma ozbiljno utiče na razvoj i kvalitet ploda i izaziva niz nepravilnosti kod povrtarskih kultura u vidu vršne truleži, a kod voćarskih, na primer, gorke pege jabuke. Kalcijum je teško pokretan, jer je njegov jon reaktivan i lako se vezuje za prisutne anjone u zemljištu i biljkama, gradeći uglavnom nerastvorna ili neaktivna jedinjenja.
Životni procesi sa gvožđem
Gvožđe (Fe) učestvuje u brojnim životnim procesima biljaka – u sintezi hlorofila, metabolizmu azota, disanju, fotosintezi. Potrebe za gvožđem su relativno male, oko 1.500 – 2.000 grama po hektaru, ali je njegova dostupnost usled alkalnih – karbonatnih zemljišta ili zalivnih voda, bitno smanjena. Simptomi nedostatka ogledaju se uglavnom u hlorotičnim promenama na listovima, koji poprimaju žutu boju.
Bor povećava oplodnju
Bor (B) je jedan od najznačajnijih mikroelemenata i mnoge biljne kulture su osetljive na njegov nedostatak. Bor ima značajnu ulogu u sintezi ugljenih hidrata i procesu oplodnje. Prisustvo bora direktno utiče na rast polenovih prašnika, pa je samim tim procenat oplodnje kod useva, tretiranih bornim đubrivima, veći. Do pojave nedostatka dolazi na alkalnim zemljištima, kao i u vreme suše. Neki od simptoma nedostatka su smanjen rast i razvoj biljke, smanjenje vršnog rasta biljke, mlado lišće je deformisano i naborano, izraženo je slabije zametanje cvetova i plodova.
Mangan važan za fotosintezu
Mangan (Mn) važan je u biohemijskim procesima vezanim za fotosintezu. Njegova uloga je takođe izražena u procesu asimilacije azota. Pojedine voćne kulture, kao što su malina, kupina, jabuka, kao i šećerna repa, nepovoljno reaguju na nedostatak mangana u zemljištu ili na njegovo umanjeno usvajanje u antagonističkim procesima.
Cink u hormonu rasta
Cink (Zn) sastavni je deo mnogih enzimskih molekula, konkretno auksina – hormona rasta biljaka. Takođe zauzima značajnu ulogu u sintezi RNA i nekih proteinskih struktura. Njegovim nedostatkom inhibira se sinteza hormona rasta i smanjuje napredovanje biljaka. Izražene promene su na listovima, koji ostaju sitni i uski. Prisustvo ovog elementa u optimalnoj količini povećava otpornost biljaka prema bolestima i suši.
Bakra uglavnom dovoljno
Bakar (Cu) predstavlja sastavni deo hlorofila i važan je za proces fotosinteze. Uglavnom je prisutan u dovoljnoj količini u zemljištima, ali može doći do njegovog ispiranja u kiselim zemljištima ili do blokade u alkalnim. Biljke, osetljive na nedostatak bakra, jesu pšenica, ječam, lucerka i duvan. Višak bakra zna da bude na onim usevima gde se primenjuju sredstva na bazi bakra uz dugogodišnju i nepravilnu primenu, ali to je redak slučaj.
Molibden vezuje azot iz vazduha
Molibden (Mo) ima značajnu funkciju pri vezivanju atmosferskog azota putem azotobaktera kod leguminoza.
Kobalt bitan za zdravlje
Kobalt (Co) sastavni je deo vitamina B12, te je njegov udeo u biljkama vrlo značajan za zdravlje ljudi i životinja.
Štetan višak hlora
Hlor (Cl) u novije vreme ubraja se u mikroelemente. Na višak hlora osetljivi su duvan, vinova loza i krompir
