Sir i vino „ruku pod ruku“ kao idealna kombinacija idu već vekovima. To zna i lecencirani somelijer Mirko Mijailović iz zlatiborskog sela Gostilje, koji je svoje iskustvo sticao radeći u elitnim restoranima u glavnom gradu Srbije.
Ipak, luksuzno opremljene ugostiteljske objekte zamenio je za dedovinu, vratio se u selo iz kog potiče i počeo da se bavi proizvodnjom sira koji nije tipičan za naše prostore.
– Ja sam osma generacija Mijailovića koja živi ovde u Gostilju na našoj zemlji, nisam želeo to da prekinem. Od kako sam otišao, znao sam da će taj put biti privremen i da ću se opet vratiti. Tako je i bilo. Trudio sam se da što više naučim gde god sam radio, a to znanje primeniću u mom selu, jer je upravo Zlatibor idealan za proizvodnju sira – kaže Mirko.
Njegova porodica generacijama unazad bavi se stočarstvom, a Mirko je odlučio da mleku da dodatnu vrednost, i sa svojim stečenim znanjem i primanjima počeo je da kupuje opremu, piše portal Telegraf.
Iako je imao drugačije planove, došla je pandemija, pa su sve pripreme ubrzane. U međuvremenu je upoznao i svoju sadašnju suprugu koja ga je podržala u nameri i zajedno su beogradski asfalt zamenili pašnjacima.
– Moj otac je svakodnevno mleko predavao u jednoj lokalnoj mlekari, a kad su počele prve mere zatvaranja ugostiteljskih objekata – oni su obustavili otkup. Moj otac je bio primoran da to mleko baci. Ja sam za jedan dan spakovao opremu, povezao sve što je bio neophodno, naučio recepture i upustio se u nešto potpuno novo – kaže mladi prozvođač sira.
Izvor: Telegraf biznis
