Piše: Zorica Milosavljević
Ovo su reči vinogradara i vinara Radeta Komazeca iz Inđije koji je prepoznao planetarnu opasnost za vinograde u svetu. Razlog za tako pesimističke prognoze vojvođanskog proizvođača grožđa i vina jeste zlatasto žutilo vinove loze ili Flavescence doree, bolest koja je registrovana 2003. godine u Srbiji i, po svemu sudeći, uzima maha. U pitanju je zarazno oboljenje loze na koju je šardone najosetljiviji. Otuda takav stav ovog vinogradara, ali ono ne zaobilazi ni ostale sorte.
Američki cvrčak opasan prenosnik
Za širenje fitoplazme Flavescence doree (FD) u zasadima vinove loze odgovorna je cikada Scaphoides titanus, za koju se kaže da je jedini prenosilac ili vektor ove bolesti. U pitanju je insekt koga još nazivaju američkim cvrčkom.
– U Srbiji je bolest registrovana u svim krajevima s izuzetkom Pocerskog – potvrđuje glavni vinar na Oglednom polju za vinogradarstvo novosadskog Poljoprivrednog fakulteta Siniša Ostojić i dodaje kako je svuda ima manje ili više. – Ako je za utehu, isti problem imaju i ostale vinogradarske zemlje u svetu. Mislilo se isprva da su uzročnici virusi, ali se kasnije shvatilo da su to fitoplazme, mikroorganizmi slični gljivicama. One prouzrokuju slabljenje imuniteta biljke, jer zakrčavaju sprovodne sudove. Uglavnom se prenose sadnim materijalom zato bi trebalo uvek kupovati sertifikovan sadni materijal, od proverenog proizvođača, mada ni to nije garancija da kalemovi nisu zaraženi. Sadni materijal je izvor zaraze broj jedan, a cikada (Scaphoides titanus) je drugi. Cikade je prenose sa bolesnog na zdrav čokot, sišući i prelazeći na nove biljke.
Ostojić upozorava da je problem utoliko veći zato što su fitoplazmama podložne sve biljke iz roda vitis, dakle, mogu se naći u svima u njima, od podloga do vitis vinifere. To znači da opasnost predstavljaju kanali, zapuštene njive i vinogradi u kojima se FD pojavio, a cikade su vrlo pokretne i mogu da prelaze desetine i stotine hiljada kilometara. Zato, kaže on, zaštitna prskanjem protiv njih nisu delotvorna. Naglašava da se rezidbom bolest ne prenosi, što je povoljna okolnost, jer bi u protivnom sve nestalo za nekoliko godina, ako se zelena rezidba obavlja mašinski.
Simptomi zaraze kasne dve godine
– Otežavajuća okolnost je i to što period inkubacije traje oko dve godine i tek onda počinju da se javljaju simpotomi – napominje Ostojić. – Simptomi zaraze fitoplazmom FD se ogledaju u tome što pupoljci u proleće kreću kasnije ili uopšte ne kreću, lastari imaju skraćene internodije, zaostaju u porastu, nedovoljno odrvenjavaju, a kada bolest uzme maha, onda se vidi na lišću, koje karakteristično počinje da žuti i bolest se zato i zove zlatasto-žutilo vinove loze. Kod crvenih sorti na listovima se javlja dodatno crvenilo. List se specifično uvija trouglasto prema naličju, postaje krt, dok se grožđe na tom čokotu smežura i uglavnom ne sazri. Najveći problem je što leka nema! Čokot koji je zaražen mora da se izvadi da ne bi bio baza za širenje bolesti na novi.
Siniša Ostojić kaže da su preporučene mere zaštite i prevencije u cilju sprečavanja i širenja vektora fitoplazme FD u zasadima vinove loze u Srbiji i naglašava da tome treba pristupiti sistemski, bez odlaganja i bolećivosti.
– Potrebno je da se svi uozbiljimo i budemo disciplinovani –kategorično će Ostojić . – Treba očistiti kanale, redovno raditi fitosanitarne preglede u sopstvenom vinogradu, a kada se primeti neki zaraženi čokot, ne smemo ići linijom manjeg otpora i držati se one: „možda neće…“, nego ga valja izvaditi bez pogovora. Takvim pristupom zaraza bi u određenom trenutku mogla da se stavi pod kontrolu, ali treba i država da kažnjava one koji imaju zapuštenu zemlju. Parlozi moraju da se krče i drže pod kontrolom. Sigurna zaštita u vidu preprata kojim se tretira vinograd ne postoji, iako cikade mogu da se uništavaju insekticidima. Cikade imaju jednu generaciju, oko maja, juna se pile,sišu, hrane se i prenose bolest. S jednim ili dva prskanja bi moglo da se deluje na njih,ali se samo time ne rešava problem. Mere koje su propisane da se rade fitosanitarni pregledi, da se kupuje sertifikovan sadni materijal, kada se podižu novi zasadi, da se očiste svi parlozi su zapravo usmerene ka usporavanju njenog širenja, ali kao i uvek, malo se to sprovodi.
Slankamenka i šardone najugroženiji
Po Ostojićevim rečima, šardone je ekstremno osetljiv na ovu bolest. On sumnja da može doći do njegovog potpunog iskorenjivanja s naših prostora, ali ne isključuje mogućnost da u određenom momentu i dođe do toga, naravno, ukoliko se ne budu poštovale preporučene mere. Pored šardonea najviše su ugroženi pino beli i sivi, mada svim sortama preti opasnost od nje.
– Slankamenka je takođe veoma ugrožena. Ona je još osetljivija od šardonea i za nekoliko godina nje neće biti nigde, osim možda u nekoj zabiti. Ali, ne treba zaboraviti da je to samo jedna od bolesti. Eska se veoma širi i ona je vrlo virozna. Manifestuje se sušenjem listova. Moglo bi se reći da je još opasnija od fitoplazme. Dosta je prisutna, jer vinogradari ne obraćaju puno pažnju na nju. Više ima fitoplazme i to je trenutno urgentniji problem.
Ostojić dodaje da postoje primeri u svetu gde je fitoplazma stavljena pod kontrolu. Kod nas je, po njegovim rečima, mali broj inspektora, dodatno otežavajuća okolnost u sprečavanju širenja zaraze. Toliko ih je malo, da ne mogu da pod kontrolom drže rasadničke zasade, a pogotovo ne proizvodne. Zaposleni u poljoprivrednim stanicama prate stanje na terenu, imaju uvid u stanje u vinogradima, ali i njih je malo.
Cikade doleću iz komšiluka
Rade Komazec, koji poseduje 10,5 hektara vinograda, kaže da je 2013. godine zasadio 4.000 čokota šardonea, od čega je četvrtinu već izvadio zbog fitoplazme.
– Svake godine vadim po 200 do 500 čokota. Nevolja je što se bolest ne manifestuje odjednom. Pratimo situaciju u vinogradu i čim se pojave znaci oboljevanja, taj čokot obično završi tako što se izvadi iz zemlje. Tu nema leka. Sporadično se pojavi na rajnskom rizlingu, palavi, ali šardone uglavnom strada. Prskamo vinograd protiv cikade, međutim, postavlja se pitanje efikasnosti te mere, kada u okruženju ima vikendica sa po nekoliko zaražnih čokota, koje vlasnici neće da unište. Pre tri godine sam pozvao inspekciju koja je utvrdila da u mom vinogradu ima obolelih čokota, ali i da ih ima i u komšiluku. Svi pokušaji da privolim komšije da te zaražene čokote povade nisu urodili plodom – žali se Komazec koji opravdano strahuje za opstanak šardonea na ovim prostorima.
