Betovenovu Petu simfoniju u muzičkoj kulturi teoretičari opisuju kao neprevaziđeno jedinstvo oblika i sadržaja. Takav kompliment uputila je ovoj domaćici iz Šumadije jedna porodica kojoj je pravila zimnicu.
Specifičnost njene zimnice je što kombinuje voće i povrće. Za prodaju pravi sve ono što jede i njena porodica, od plodova koje proizvodi na imanju.
Ana je nasmejana i ozbiljna u isto vreme. Retko će pogledati u objektiv, jer misli da su dela važnija od lika. U svojoj kuhinji, pored noževa drži i alat za rezbarenje. Okružuju je sve zdrave boje prirode i ona ih pretače u tegle. Neizostavno spominje da stvara u rodnom selu našeg najpoznatijeg satiričara, a njene kreacije upoređuju sa Betovenovom najpoznatijom simfonijom.
Mnogi su u dilemi čime se u stvari bavi Ana Nikodijević iz sela Ovsišta kod Topole. Malo je reći da ona pravi zimnicu. Očigledno je na prvi pogled da stvara najzanimljivije kreacije koje neko od nas može uneti na police u ostavi. Aninu zimnicu njene mušterije nazivaju “Betovenova Peta simfonija”, koja se kod najšire publike najviše ceni.
Kakve veze ima Betoven sa srpskom zimnicom?
Petu simfoniju u muzičkoj kulturi teoretičari opisuju kao neprevaziđeno jedinstvo oblika i sadržaja. Takav kompliment uputila je ovoj domaćici iz Šumadije jedna porodica kojoj je pravila zimnicu.
-Tačno je. Jedna mušterija mi je napisala da je moja zimnica kao Betovenova Peta simfonija. Oni koji se bolje razumeju u dela čuvenog kompozitora, kažu da je u pitanju odličan spoj oblika i sadržaja. Nazivaju je još i Simfonijom sudbine. To je za mene bio veliki kompliment i ujedno ogroman podstrek, jer sam ovim poslom počela da se bavim nakon nekih teških životnih trenutaka – kaže Ana.
Specifičnost njene zimnice je što kombinuje voće i povrće. Za prodaju pravi sve ono što jede i njena porodica. Osim što je zimnica zdrava, jer koristi plodove koje sama proizvodi na imanju sa svojom porodicom, ona poput pravog umetnika pravi u teglama mala remek-dela.
-Ne volim tek onako – samo da slažem namirnice jednu po jednu. Svi se pravdaju time da će se to svakako pojesti i da ne treba trošiti dodatno vreme. Ali, želja mi je bila da u teglama ima emocija, da se voće i povrće smeju i izazivaju radost onih koji će sesti za porodični sto. Pravljenje zimnice za mene je takođe zaostavšina iz prošlosti, poštovanje predaka koji su pokušavali da sve što mogu sačuvaju za zimu – kaže Ana.
Zato se u njenoj turšiji, pored paprike, paradajza, šargarepe, tikvica, krastavaca, baškare jabuke, kruške i obavezno, grožđe. Ponekad crno, ponekad belo.
-Voće u turšiji nije samo dekoracija. Odlično se održava i ima još lepši ukus. Ujedno povrću daje zaista posebnu notu umerene slatkoće, dok ono uzvraća voću svojom oštrinom. Potrebno je samo po osećaju kombinovati. Ponekad, na primer, celer, daje jabuci u turšiji posebnu draž – nabraja Ana opise svoje zimnice.
Međutim, ona voli da njena zimnic, osim ukusa i boja, ima i oblike. Zato na velikom stolu u njenoj kuhinji obavezan je i alat za rezbarenje, kakav koriste vajari. Za nekoliko trenutaka od ploške jabuke ili kruške napraviće cvet i obavezno ga smestiti na lice tegle da se što bolje vidi. Onda slaže crno grožđe, dok prvo stavlja beli karfiol, narandžastu šargarepu, crvenu i zelenu papriku. Šta će koji oblik dobiti zavisi samo od Anine inspiracije.
-Život treba posmatrati sa lepše strane. Dok smo tu, treba ga obojiti u svakom trenutku i ma šta radili, dodati mu mirise, lepe oblike. Da se sve šareni i vrišti od radosti – objašnjava Ana svoje viđenje, ovog puta ne zimnice, nego života.
Skoro 80 vrsta slatke, slane i kisele zimnice i oko 10.000 tegli i boca izlazi iz Anine šumadijske kuhinje. Za izradu zimnice odlučila se kada je ostajalo dosta povrća i voća sa porodičnog imanja od šest hektara. Sprema je isključivo po tradicionalnim metodama, pa i njena kuhinja odiše predmetima koji podsećaju na detinjstva mnogih. Podrazumeva se da paprike za ajvar peče na plotni. Pasterizuje starom metodom – u rerni je šerpa sa vodom, potopljene tegle među krpama i poklopac. Spremanje počinje još krajem aprila, kada stignu prve jagode, i nastavlja do kasne jeseni, sve dok ima povrća i voća.
Aninu zimnicu u Šumadiji cene. Ali reč „ceniti“ ima dva značenja. Kod nas se ceni, ali se naplaćuje čak tri puta manje nego u Evropi.
–Mogla bi da ima višu cenu, kada bi životni standard kod nas bio malo bolji. Za mnoge je nabavka zimnice investicija, pogotovu što pada u jesen, kada porodice imaju dosta i drugih finansijskih obaveza. Razumem to. U inostranstvu, procenjuju oni koji tamo dugo žive, svaka tegla sa zimnicom iz domaće radinosti mogla bi da košta i tri puta više. Švajcarci bi turšiju platili i 20 franaka – objašnjava ona, ali je istovremeno zadovoljna što u kući uspeva da dopuni budžet prodajom zimnice.
Pomalo poražavajuća činjenica stigla joj je od člana porodice koji dugo ne živi ovde.
-Ovu teglu turšije Ana prodaje za 600 dinara, dok bi, na primer, u Švajcarskoj ona dostigla cenu od 2.000 dinara. Tegla industrijskog ajvara od 370 mililitara tamo košta 520 dinara, a ona ovde 720 ml prodaje za 500 dinara – kratko i sažeto objašnjava razliku Anina svekrva koja dugo živi u Švajcarskoj.
Slično našoj turšiji, na primer, prave i prodaju Turci i Rusi u Švajcarskoj i za nju u svojim prodavnicama traže i dobijaju 20 franaka. Ana kaže da je svesna da bi ručno pravljena zimnica i pasterizovana po starom metodu dunsta, mogla da ima bolju cenu i ovde i preko granice, ali je svesna i platežne moći sadašnjih i potencijalnih mušterija. Preko granice njena tegla otišla je najdalje do Pariza, ali uglavnom kupuju naši ljudi, koji su se uželeli domaće hrane.
-Velika je zabluda da ovde kod nas zimnicu kupuju samo ljudi koji žive u gradu. Naprotiv, više od polovine onih koji su zainteresovani za zimnicu su sa sela. Oni se bave nekim drugim poslovima i jednostavno u sezoni velikih radova nemaju vremena da je spremaju. Izračunaju da im je isplativije da kupe zimnicu nego da na drugoj strani izgube veću dobit – objašnjava Ana.
Ajvar začinjen i istorijom
Selo Ovsište je u blizini Topole i Oplenca. Na njegovim padinama rađa voće i povrće, ali i umetnici. Možda je čudno kako je ime Betovena dospelo u Šumadiju, ali osim njega, koji se sticajem okolnosti našao u priči o Aninoj zimnici, još jedna poznata ličnost „vija“ se blizu njenih špalira vesele zimnice. Najčuveniji srpski satiričar Radoje Domanović rođen je u Ovsištu.
-Nedaleko od naše kuće je njegova rodna kuća. Kad mušterije pitaju odakle sam, odgovaram im da živim u Domanovićevom rodnom selu. Malo se zbune, ali tako promovišem i našu istoriju. Ponekad sam tužna kad ne znaju taj podatak, ali to me ne obeshrabruje. Podsetim ih da je pisac rođen baš ovde. Važno je da u jednom trenutku nauče. Nije važno vreme, čak i ako je povod samo tegla turšije ili ajvara – kaže Ana.
B.N.
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019.
