Dok je naša zemlja bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda, kao što su suva šljiva, pekmez od šljiva, junad i crna svinja, među njima su bile i naše autohtone sorte orijentalnih duvana, koje se danas tek održavaju kao značajan antropogeni biljni genetički resurs.
Kod nas se sporadično još malo gaje duvani tipa virdžinija i nešto malo berlej u Vojvodini, Mačvi, delovima Semberije i u Podrinju.
Dugo sam razmišljao o tome kojom biljnom kulturom da započnem priču o autohtonim vrstama bilja, značajnim s ekonomskog, biološkog, nutritivnog, agronomskog i ekološkog aspekta. U mislima su mi prolazile slike naučnih instituta, eksperimentalnih polja i naučnih ekspedicija u Rusiji, Indiji, Indoneziji, mnogim evropskim zemljama, Meksiku i Sjedinjenim Američkim Državama. A počelo je 1994. godine, obeležavanjem stogodišnjice od osnivanja i rada najveće biljne banke gena na svetu, VIR-a. (Sveruskog instituta za biljnu proizvodnju u Sankt Peterburgu). U delegaciji SR Jugoslavije, koju je predvodio dr Milutin Penčić, tadašnji koordinator za osnivanje Saveznog zavoda za genetičke resurse, bila je i moja malenkost. Moja uloga bila je po mnogo čemu posebna, jer je trebalo napraviti kontakte i po mogućstvu obezbediti dodatni genetički materijal za oplemenjivanje svih tipova duvana, za predstavnike Instituta za duvan u osnivanju Fabrike duvana u Nišu.
Misija je u potpunosti uspela. Predusretljivi domaćini, koji su brinuli o nama na svakom koraku, iako je u to vreme Savezna Republika Jugoslavija bila izložena gotovo hermetčkim sankcijama međunarodne zajednice, saosećali su s nama i pokazali tu čuvenu široku rusku, slovensku dušu. Znajući za moju želju, pozvali su me kod direktora Instituta, sadašnjeg velikana RAN, akademika dr Viktora Dragavceva. A direktor, krupne konstitucije, ali gipkih pokreta, privukao me je, gotovo najmlađeg učesnika svetske Konferencije, snažnim zagrljajem stavljajući se u ulogu zaštitnika. Rekao je da zna šta mi treba i da je njegova institucija otvorena za našu zemlju, a da me sada upoznaje sa dr Aleksandrom Eduardovičem Špakovim iz Krasnodara, koji radi u Institutu za duvan i mahorke, a pod okriljem njihove banke gena. I tako je počelo…
Duvan Nicotiana tabacum L. pripada rodu Nicotiana, a familiji Solanaceae (pomoćnica). Rod Nicotiana broji više od 70 poznatih vrsta koje su u većini slučajeva poreklom iz Južne i Severne Amerike. Gajeni duvan vodi poreklo iz zemalja Južne Amerike. Ova konstatacija bazira se na mišljenju većeg broja autora, čemu u prilog stoje istorijska i citogenetska istraživanja koja potvrđuju da je duvan bio poznat u Starom svetu i pre otkrića Amerike. Ovom mišljenju doprinose i crteži kineskog filozofa Konfučija (551-478). Da su navike pušenja kineskih i mongolskih plemena postojale u Konfučijevo vreme, dokaz je džep za duvan koji im je stajao na kaišu i predstavljao važan deo njihove odeće.
Najraniji pisani dokument o otkriću i pušenju duvana iz 1492. godine zabeležio je Hristifor Kolumbo. On je pisao o tome da mnogi muškarci i žene drže između prstiju zamotano i na kraju zapaljeno lišće duvana čiji su dim udisali, a koje su nazivali „tabakos“. Pojava pušenja u Americi povezana je sa životnim uslovima starih Indijanaca, koji su najverovatnije duvan slučajno otkrili pri paljenju logorskih vatri. Dim koji se prilikom sagorevanja lišća i stabljika duvana oslobađao dobro je poslužio za rasterivanje komaraca, za potiskivanje gladi, pričinjavao im je zadovoljstvo prilikom izvođenja religioznih obreda i služio kao dar u mirotvornim pregovorima.
Od unošenja duvana u Evropu pa do njegove upotrebe za pušenje prošlo je dosta vremena. Prvi Evropljanin koji je uspeo da izradi cigaru bio je Dimitrio Pela, koji je to naučio od indijanskog poglavice Panduke u Havani, no ipak fabrikacija cigare u Holandiji otpočela je u 17. veku, a manufaktura u Španiji proizvela je cigare u Sevilji 1676. godine.
Izrada cigara na ovim prostorima otpočela je 1871. godine u Ljubljani, a izrada cigareta 1881. u Sarajevu i 1942. u Prilepu. Duvan je u Srbiji sigurno došao preko Turaka, odnosno Osmanskog carstva. Francuski putopisac Lefevr zabeležio je 1611. godine kako u Prokuplju neki Turci puše duvan u hladovini pokraj dućana. Duvan je već tada gajen na Balkanskom poluostrvu.
Duvan se danas gaji u arealu od 40 stepeni južne geografske širine do 63 stepena severne geografske širine. Svetska proizvodnja kreće se na površinama od oko 4,2 do 4,6 miliona hektara, a na njima je zabeležen između 5,2 do 5,7 miliona tona sirovog duvana. Najviše se proizvodi u zemljama Azije (oko 33 posto svetske proizvodnje), u severnoj i centralnoj Americi oko (23 procenta), slede južna Amerika ( 12 posto), Afrika (4 posto), Evropa (12 posto). Najveći evropski proizvođači su zemlje bivšeg SSSR-a, kao i Turska, Bugarska, Grčka, Italija i Poljska.
U svetu se najviše proizvodi duvan vste virdžinija (flue cured) 40 posto, berlej 10 procenata, orijentalni, poluorijentalni (dopunski) oko 16 posto, a na ostale tipove otpada oko 35 procenata. Međutim, u toku su ogromne promene ponude i potražnje koje uslovljavaju mnogobrojni faktori, tako da u narednom periodu očekujemo veliku potražnju za orijentalnim i dopunskim duvanima, po kojima je Srbija bila nadaleko čuvena.
Proizvodnja duvana kod nas je ostala na veoma malim površinama i gotovo da je zamrla na prostorima koja su se nekad zvala duvaništa u jugoistočnoj, istočnoj i južnoj Srbiji. Sporadično se još malo gaje duvani tipa virdžinija i nešto malo berlej u Vojvodini, Mačvi, delovima Semberije i u Podrinju. Prosečan prinos je oko 1.400 kilograma po hektaru.
Da bi se koristio kao sredstvo za uživanje, list duvana mora da prođe proces sušenja i fermentacije. Fiziološki efekat pušenja ili žvakanja potiče od alkaloida nikotina koji je prirodni sastojak lista duvana. U cigaretama koje su danas dominantan duvanski proizvod širom sveta, međutim, previše je hemije i „sintetike“, a premalo prirode.
Kad se govori o tehnologiji proizvodnje cigareta poslednjih 20 godina, trend su bile takozvane blend cigarete, brzogoruće, gde se u „praznom“ nosaču virdžinijskih duvana dodaju „sintetički“ sosovi i aditivi, pogubni po naše zdravlje. Pri visokim temperaturama sagorevanja oslobađa se oko 300 supstanci, većinom kancerogenih i sa drugim nuspojavama, negativnim po naše zdravlje. Ako se setimo naših starih, koji su u predahu ratnih vihora, kada je trebalo doneti važnu odluku za sebe, svoju porodicu, državu i odmoriti se od svih briga, zavijali listove domaćih autohtonih duvana, kao što je veliki hercegovac, drina ili gilanska jaka, i doživeli duboku starost, jasno je kakve su velike greške napravile multinacionalne kompanije i za to platile basnoslovne sudske kazne za izgubljene sudske sporove na tužbe oštećenih ili umrlih od konzumiranja njihovih sintetičkih cigareta.
Da li je moguće praviti i proizvesti ekološku cigaretu?
Odgovor na to pitanje dobio sam prilikom studijske posete Kubi 2000. godine, gde sam, na poziv njihovog Instituta za duvan, održao predavanje o rezultatima koje sam prikazao u disertaciji, odbranjenoj na Vavilov akademiji u Sankt Peterburgu, posvećenoj metodi određivanja genetičke heterogenosti i ekološke plastičnosti različitih tipova duvana.
Dakle, pravu „ekološku cigaretu“ ili cigaru već su tada proizvodili na Kubi. Njen i osnovni nosač, kao i punjač, fermentisani su i proizvedeni na prirodan način, od prirodnih aromatičnih duvana i tako proizvedena cigareta ima minimalno negativan efekat po zdravlje konzumenta, kao i bilo koja druga prirodno proizvedena hrana.
Kubanci, veseli, prijemčiv i duželjubiv narod, koji uživa u blagom i oštrom ukusu cigarilosa, pijuckajući mohito i uz zvuke salse iznova proživljava mladost, imaju pravi recept za ekološku cigaretu i ja verujem u njegovu budućnost. Bez obzira na to što je u međuvremenu trend proizvodnje cigareta otišao u potpuno pogrešnom smeru, sad, posle gotovo 20 godina, tvrdim da će se u Srbiju vratiti proizvodnja zlatnog lišća na velika vrata, jer mi imamo sve prirodne uslove za takvu proizvodnju, a imamo i autohtone tipove duvana kakvi su potrebni za ekološku cigaretu.
Jedna od naših autohtonih sorti je Otlja, dopunski tip duvana. Izvorno područje joj je Kosovsko pomoravlje i Skopska crna gora, tu se gajila do 1999. godine kada se umnožavanje i održavanje sortne čistoće sprovodilo u Centru za poljoprivredna i tehnološka istraživanja u Zaječaru. Sada se održavanje ove sorte radi pod mojim nadzorom u okolini Vranja i Bujanovca, a sve pod projektom genetičkih resursa alternativnih biljnih vrsta, katedre za genetiku, oplemenjivanje bilja i semenarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu-Zemunu.
Otlja je tipičan orijentalni dopunski duvan i potpuni reprezent ovog robnog tipa naših najboljih duvana. Usev se zasniva iz rasada, a broj biljaka ide od 60.000 do 70.000 po hektaru. Otlji odgovaraju lakša zemljišta, bogata hranljivim materijama. Od sadnje do početka sazrevanja lišća prođe 60 dana, a do kraja berbe 120 dana.
I autohtona sorta-populacija duvana, gilanska jaka, tipičan je predstavnik najfinijih orijentalnih duvana s područja naše zemlje. Ova sorta pripada basma-tipu orijentalnih duvana i sa sortama-tipovima otlja i hercegovac, predstavlja najpoznatije i najfinije duvane Balkanskog poluostrva.
Ova sorta bila je raširena na privatnim njivama kao autohtoni materijal na području Kosovskog pomoravlja, Skopske crne gore, Južnog pomoravlja i Pčinje. Sada se održavanje ove sorte radi pod mojim nadzorom u okolini Vranja i Bujanovca, a sve pod istim projektom kao i otlja.
Dok je Srbija bila veliki izvoznik poljoprivrednih proizvoda, kao što su suva šljiva, pekmez od šljiva, junad i crna svinja, među njima su bili i orijentalni duvani. U naučno-istraživačkom pogledu, ovi duvani vrlo su značajno prirodno dobro zbog polimorfizma, kao značajan antropogeni biljni genetički resurs. Međutim, ukoliko se ne obnovi i ne stabilizuje njihova proizvodnja, ovo prirodno dobro i antropogeni biljni genetički resurs nestaće potpuno na području gde je prisutno više od 350 godina.
Nepravedno oklevetan
– Nijedna biljka na planeti nije tako oklevetana i ozloglašena kao duvan, a potpuno nepravedno. Duvan je optužen da uzrokuje rak pluća, a to, jednostavno, nije tačno. Čak je utvrđeno da duvan deluje antikancerogeno – pišu ovih dana “Zelene novine”. Rak pluća uzrokuju dodaci u cigaretama, a ne duvan kada se puši u luli ili u tzv. zavijenim cigaretama. Otrovni su dodaci koji se stavljaju u cigarete da bi im popravili aromu, učvrstili pepeo ili jačinu dima koji pušači uvlače u pluća!
Prof dr Vladan Pešić
Dobro jutro broj 571 – Novembar 2019.
