MALI PROIZVOĐAČ SA VELIKOM MISIJOM
Ono što je za ceo svet globalni trezor semena na Arktiku, to je kod nas i za nas imanje Živojina Antića iz Ćuprije. Ovaj čuvar semena je ove godine imao 360 sorti paradajza i 270 sorti ljutih paprika. Pošto je klijavost semena paradajza do tri ili četiri godine, to znači da ova povrtarska kultura ne mora svake godine da se sadi zbog semena. Antić je prethodne godine imao i skoro duplo više sorti u svojim povrtnjacima.
– Kod paradajza neku godinu možete da odmorite – kaže za „Dobro jutro“- ali semena paprike moraju se obnavljati svake godine. Ali to nisu jedini plodovi čija semena za buduće generacije čuva ovaj proizođač.
Danak klimatskim promenama
– Osim paradajza i ljute paprike imam i slatke paprike, krastavce, lekovito bilje, ehinaceu purpureu, lobeliu inflantu i stare sorte povrtarskih kultura kao što su tikvice. Moj cilj i zadatak je da sačuvam seme za buduće generacije – rekao nam je Antić, dodavši da se zbog hibridizacije i genetske modifikacije mnogo semena izgubilo.
Od njega saznajemo da i novosadskih strnih žita skoro da i nema. A, kad je reč o našim povrtarskim semenskim kućama, kao što je Institut za povrtarstvo u Smederevskoj Palanci, one su sve manje. Njihove banke semena i proizvodnja su, kako kaže, došle do ćorsokaka, pa je sav teret ostao na njima, pojedinim čuvarima semena.
– U poslednje vreme je sve popularnija proizvodnja batata. Pre desetak godina, ta biljka je kod nas bila “špansko selo”, ali je njena proizvodnja uspela i uspešno je zaživela – kaže Antić.
Naš sagovornik ističe da nema poljoprivrednika koji ove godine nije imao problema u proizvodnji. Uzrok su klimatske promene i vremenske neprilike koje nisu zaobišle ni Antićeve zasade paradajza i paprike.
– Radi se o tome da je preko 100 dana, baš u vreme zametanja plodova, bila velika vrućina, a vlažnosti vazduha skoro da i nije bilo. Samim tim je polenov prah, koji bi trebalo da uđe u tučak i da oplodi biljku, postao sterilan – navodi Antić. – Zato je ove godine došlo do opadanja preko 80 odsto cvetova i do nezametanja plodova.
Paradajzov moljac desetkovao useve
Da problemima ovde ne bude kraj, pobrinula se još jedna pošast – tuta absoluta, poznatija kao paradajzov moljac.
– Neodgovoran rad fitosanitarnih inspekcija je doveo do toga da se u poslednjih nekoliko godina javlja Tuta absoluta koja je desetkovala preko 50 odsto zasada u Srbiji. Sve smo to dobili uvozom povrća iz Makedonije, Albanije, Grčke, Turske i drugih zemalja. Kada u prodavnicama na paradajzu primetite tačkicu, kao crvić da je ušao, to je od paradajzovog moljca koji se ubušio još negde u Turskoj, u zelenom plodu – kaže naš sagovornik dodajući da se potom razvija i izlazi odrasla jedinka koja uništava zasade.
Ovo što Antić radi je, kako kaže, Sizifov posao, ali on od svoje misije ne odustaje. Iako ima 30 do 35 odsto gubitaka, i dalje proizvodi povrće bez upotrebe hemijskih sredstava. Pored 12 ari plastenika, on poseduje i 44 ara zemlje pod lekovitim biljem.
– Sadnjom lekovitih biljaka, kao što su eehinacea purpurea i facelija koja rano ulazi u cvetanje, privlačim veliki broj pčela i bumbara. Svrativši kod mene, pčela oplodi papriku, bumbar opraši paradajz, i tako pravim prirodnu sredinu gde nema upotrebe insekticida – rekao nam je povrtar za ugled Živojin Antić.
Saradnja sa svetom
Antić ističe značaj saradnje sa povrtarima iz raznih delova sveta. Te veze su veoma bitne kako bi se to nasledno seme, bilo da je ono iz Rusije, Francuske, ili iz Južne ili Severne Amerike, akumuliralo i aklimatizovalo na naše vremenske uslove.
Tekst i foto: Đorđe Lalić
