U KAZANDŽIJSKOJ RADNJI MILOŠA ANTIĆA
Miloš Antić iz Donjeg Neradovca, kod Vranja, jedini je kazandžija u Pčinjskom okrugu. Kada u proleće krene sezona izrade kazana, on u radnji ne gasi vatru na kojoj zagreva i obrađuje danca. Dok radi, sin Boki je stalno uz njega strpljivo čekajući da i on obrađeno dance “čukne” svojim drvenim čekićem. Tako se i Miloš, u njegovim godinama, igrao u kazandžijskoj radnji dede Radomira, od kojeg je naučio ovaj zanat.
Iako je veći deo detinjstva proveo u kazandžijskoj radnji, Miloš je težinu zanata spoznao tek kada je sa dedom napravio prvi rakijski kazan. Tu težinu je osetio i prilikom savladavanja kovačkog, limarskog i varilačkog zanata.
„Šerpaši“ samo od bakra
– Pune tri godine sam kod dede učio tajne kazandžijskog zanata. Na tom putu mnogo toga je za mene predstavljalo nepremostivu prepreku, ali sam vremenom sve savladao kako treba – priča ponosno Miloš, koji ističe da mu je najteže bilo da savlada perdašenje čekićem kapaka na starim rakijskim kazanima. Iako mu je deda više puta objasnio tehniku držanja čekića prilikom obavljanja ove radnje, nikako mu nije polazilo za rukom, jer je alat isuviše stezao za ručicu. Međutim, kada je ujednačenim ritmom počeo da pušta da čekić sam padne na kapak, rezultati nisu izostali.
Od kad je završio zanat i nastavio da radi kod dede neprestano je maštao da jednog dana otvori svoju radnju. Zato je deo zarađenog novca svakog meseca ulagao u kupovinu alata. Pre pet godina pozdravio se lepo sa dedom i počeo da pravi kazane u svojoj radnji.
Za zlatne ruke mladog kazandžije vrlo brzo se pročulo, pa su ljudi počeli sa svih strana da mu donose stare kazane na prepravku, ali i da naručuju nove. Nove kazane, takozvane “šerpaše”, zapremine od 30, 100, 120 i 150 litara on pravi ručno, isključivo od bakra koji nabavlja u okolini Niša.
– Na dno kazana obavezno stavljam deblje dance, kako prilikom pečenja rakije ne bi zagorela komina. Materijal koji upotrebljavam za izradu kazana je odličan i niko mi se dosada nije požalio za kvalitet – kaže Miloš koji ističe da izrada novog rakijskog kazana od 100 litara kod njega košta 1.500 evra, a za onaj od 30 litara njegove mušterije moraju da izdvoje 600 evra.
Bakarno posuđe ponovo u modi
Tokom sedamnaest godina bavljenja ovim zanatom širio je asortiman svojih proizvoda, pa je tako pored kalaisanja kazana za topljenje svinjske masti i spremanja prženice u njemu, počeo da pravi i prepravlja kotlove različitih zapremina i oblika, ali i bakarne tepsije.
– Sudovi od bakra su poslednjih godina postali veoma traženi, jer su jela koja se spremaju u njima izvanrednog ukusa. Zbog toga se često dešava da mi ljudi donesu na obnavljanje stare bakarne tepsije koje su pronašli negde u svojoj kući – ističe Miloš i dodaje da nove bakarne tepsije kod njega staju 3.000 dinara, a kotlić od četiri litra prodaje za 70 evra.
U radnji ima i više modela bakarnih džezvica i šoljica za kafu koje je kupio na pijaci. One će jednog dana najverovatnije biti uvršćene u asortiman prodajnih proizvoda iz njegove radnje.
– Njih bi mogao da izrađujem da imam pogodan alat – kaže Miloš i dodaje da planira da svoju radnju opremi mašinom za peglanje kazana i postavljanje danaca i uposli jednog radnika koji će pomagati. U potrazi je za takvim čovekom, ali nema mnogo interesovanja. Uprkos tome, nada se da će se naći neko ko će biti voljan da kod njega uči kazandžijski zanat. Sa tom željom otpočeo je i ovu poslovnu godinu kada je u svojoj radnji, po starom kazandžijskom običaju, iznad konjske potkovice, okačio prvi zarađeni novac, a koji će tu stajati do naredne godine kada mu zaradu bude isplatio prvi kupac.
Tekst i foto: Gordana Nastić
