Na Fruškoj gori i područjima oko Save i Dunava rastu zimske gljive koje odolevaju hladnoći i razvijaju se posle jakih mrazeva. Živopisne boje njihovih šeširića su prava radost za ljubitelje prirode. Pored judinog uveta, sakupljaju se i plava bukovača i zimski tartuf.
Judino uvo (Auricularia auricula judae) može se naći na oborenim i osušenim stablima bagrema, zove, bresta ili javora, gde raste u grupama. Šeširić mu je u obliku uveta, a tanko tamnosmeđe želatinozno meso posle sušenja postaje tvrdo i krto.
Ova pečurka sadrži belančevine, ugljene hidrate, ali i kalcijum, fosfor i gvožđe. Polisaharidi su nosioci njenih lekovitih osobina. Za razliku od drugih lekovitih, koristi se u veoma malim količinama, nedeljno samo 150 grama svežih. Veoma je ukusna u čaju, supama i drugim jelima. Od nje se priprema i slatko. Ne preporučuje se trudnicama, dojiljama i ženama koje žele da zatrudne. Judino uvo se u tradicionalnoj kineskoj medicini upotrebljava za poboljšanje krvotoka, zaustavljanje raznih krvarenja i lečenje dizenterije. Snižava visok krvni pritisak i nivo triglicerida. Štiti i od radioaktivnog zračenja. Poboljšava fizičke i mentalne sposobnosti. Odličan je protivotrov u slučaju trovanja pečurkama.
Plava bukovača (Pleurotus columbinus) pripada rodu bukovača. Njeni lepi golubije plavi šeširići mogu biti i sivkasto-čelične ili zelenkastoplave boje, sa žućkastim i smeđim vrhovima. Od ostalih bukovača razlikuje se po tome što raste na topolama, jablanovima i četinarima. Veoma je ukusna i u kulinarstvu se smatra delikatesom. Može se pržiti na vrelom ulju, pomešanom s puterom, sve dok šeširići ne potamne. Tada se ocedi od masnoće, posoli i topla servira s barenim brokolijem, karfiolom i pirinčem sa zelenom ili kupus salatom.
Veoma je ukusna i kad se priprema na kineski način: za dve osobe potrebno je 300 grama gljiva, isto toliko mešanog povrća (šargarepa, kupus, boranija, luk, paradajz, krastavci) i 150 grama posnog sira. Svi sastojci se iseckaju i sa gljivama, isečenim na rezance, proprže nekoliko minuta na vreloj masnoći. Poslužuje se s prilogom od pirinča, uz sojin sos i egzotične začine.
Zimski tartuf (Tuber brumale vitadini) raste u zemlji na dubini od oko 15 centimetara ispod listopadog drveća na zemljištu bogatom kalcijumom. Za ovom gljivom vredi tragati tokom zime, sve do marta. U lov se kreće s posebno obučenim psima, samo ako dublji sloj zemlje nije smrznut. Ova gomoljača prepoznaje se po nepravilnom obliku, a prečnik joj je od dva do sedam centimetara. Tartuf je spolja crn i bradavičast, a kad se preseče, protkan je belim žilicama. Miris mu je intenzivan, a kad sazri, veoma neprijatan. Koristi se isključivo sirov, najbolje narendan na skuvanu testeninu, da bi aroma tartufa došla do izražaja.
SLATKO
Od judinog uveta priprema se slatko tako što se ušpinuje kilogram šećera sa dva decilitra vode i sokom od jednog limuna. Dodaju se dve šake gljiva koje su prethodno blanširane pet minuta. Sve se kuva desetak minuta uz povremeno uklanjanje pene. Gotovo slatko pokrije se čistom, vlažnom krpom, a kad se ohladi, sipa se u tegle. Dnevno se uzima samo jedna kašičica ove poslastice.
D. Radivojac
Dobro jutro broj 537 – Januar 2017.
