Piše: Biljana Nenković
Orezivanjem voća u pravo vreme može da se poveća rodnost i zato nije svejedno da li će voćnjak biti orezati u jesen, na zimu ili u proleće. Kada je pravo vreme za rezidbu zavisi od mnogo faktora, a najpre od starosti i stanja zasada, kao i od toga šta vlasnik želi da postigne. Osnovno pravilo je da, ukoliko je voćnjak mlad i treba ga podstaći da brže i snažnije raste, treba da se oreže u kasnu zimu. Ukoliko su krošnje preguste i previsoke, treba razmisliti o orezivanju u rano proleće.
– Postoje i drugi faktori koje treba uzeti u obzir kada se razmišlja o tome koje je najbolje vreme za orezivanje. Treba postaviti pitanje da li je drvo bolesno i da li rađa previše nekvalitetnog voća. Zimska rezidba podstiče snažniji rast, a letnja ga usporava. Ovaj proces vezuje se sa sezonskim ciklusima kruženja hranljivih materija i energije u drvetu. Kako zimska rezidba podstiče rast stabla? Voće tokom jeseni crpi hranljive materije iz lišća i smešta ih u korenov sistem. Tako se voćka priprema za prezimljavanje. Kada se hranljive materije izgube iz lišća, ono otpada. Voće tokom zime ne raste, ali koren i dalje radi. Samo drvo koristi tek mali procenat uskladištenih hranljivih materija koje ga održavaju u životu tokom zime. Veći deo energije drvo čuva za proleće, kada izlazi iz faze mirovanja, pupoljci se otvaraju, a sačuvane hranljive materije koriste se za cvetanje, izbijanje novih listova, mladara i rast korena – objašnjava agronom Danko Petrović iz Topole kako voće „diše“ tokom sezona godišnjih doba.
Svako vreme ima svoje prednosti i mane
Zato, pitanje, da li je bolje orezati voće početkom zime ili kasnije, nema generalni odgovor, već traži najpre od domaćina da odluči šta želi da postigne i da se upravlja prema stanju na terenu.
– Zima je generalno dobar period za orezivanje voća. Drvo tada miruje, nema lišća, cvetova i plodova. To znači da je lako videti strukturu krošnje i lakše doneti odluku o tome koje rezove i gde treba napraviti. Neki voćari izbegavaju orezivanje u ranu zimu. Jedan od razloga protiv je što je rast grana tada gotovo minimalan, proleće je daleko, a stablo ima male šanse da zaceli rane od rezova. Kasna zima bi, zato, mogla da bude odlično vreme, jer je proleće blizu i drvo će stići da zaceli rane. S druge strane, ako se orezuje u kasnu zimu, dobiće se snažniji rast, zato što tada biramo najbolje grane koje će ostati, a uklonićemo manje kvalitetne. U tom slučaju drvo na proleće neće trošiti energiju na rast nekvalitetnih grana – dodaje Petrović.
U proleće korenov sistem voćke ima zalihu hranljivih materija koje će koristiti za pokretanje novog rasta. Neki voćari praktikuju orezivanje u to vreme, nakon što se pupoljci otvore. Prednost prolećne rezidbe je što je lakše prepoznati i ukloniti grane koje nisu preživele zimu. To se posebno odnosi na nežnije breskve ili kajsije. S druge strane, orezivanje u proleće neće podstaći rast voćaka, jer je stablo već počelo da koristi energiju za rast listova, izdanaka i za cvetanje.
– Dilema da li je jesenja rezidba dobar izbor traži oprezan odgovor. Voćka je tokom leta stvorila veliku količinu hrane za sebe, koja je uskladištena u listovima. Međutim, temperatura tokom jeseni opada, voće se priprema za mirovanje i premešta hranljive materije u koren. Ako je jesen izrazito hladna, rezidba u tom periodu nije dobar izbor. Svaki put kada makazama odsečete granu, stvara se rana. U sezoni rasta drvo za samo nekoliko dana započinje proces zaceljenja rane, ali u jesen rast usporava i drvo prelazi u stanje mirovanja. Zaceljivanje rana je usporeno, a pred voćkom je duga zima. Postoji veliki rizik da upravo te rane budu ulazna mesta za štetočine i bolesti – upozorava Danko Petrović, savetnik za voćarstvo.
Zimsko orezivanje dominantno
Ukoliko se voćari ipak odluče za zimsko orezivanje voća, trebalo bi da obrate pažnju na nekoliko činjenica. Jabučaste vrste mogu da se orezuju od početka opadanja lišća, pa sve do početka vegetacije. Koštičavo voće bolje je orezivati na kraju zime, kada su niske temperature iza nas. O tome, o čemu treba voditi računa prilikom orezivanja, Petrović kaže:
– Kod jabučastog voća generativni pupoljak se obrazuje na vrhovima rodnih grančica, dok su vegetativni pupoljci raspoređeni bočno na grančicama. Kod koštičavog voća treba voditi računa o dominantnom tipu rodnih grančica. Kod breskve rezidbom se ostavlja potreban broj mešovitih rodnih grančica pravilno raspoređenih u svim delovima krune, jer se na njima obrazuju najkrupniji i najkvalitetniji plodovi. Ostale grančice se uklanjaju do osnove. Kod rezidbe trešnje i višnje treba prekraćivati i proređivati suvišne grane i letoraste. Za orezivanje je najbolji suv zimski dan, ali ako temperatura nije ispod minus 5 stepeni. Za ovaj važan posao u voćnjaku uvek treba koristiti oštar i čist alat. Zimsko orezivanje zove se još i rezidba za rod i obećava bogatu berbu. Ova mera je jednostavno neophodna u voćnjacima, jer podjednako s obradom, đubrenjem, zaštitom i navodnjavanjem učestvuje u redovnom rađanju i doprinosi visokim prinosima i kvalitetnim plodovima.
Zimska rezidba je, dodaje Petrović, dominantna kod većine voćnih vrsta. Rezidbom se projektuje opterećenje stabla rodom, pospešuje vegetativni rast i omogućava dobra osvetljenost krune. Jer, ako kruna nije dovoljno osvetljena, dolazi do premeštanja rodnosti na obode krune. Kod tih kruna je otežana zaštita protiv bolesti i štetočina.
Greške smanjuju prinose
Zimska rezidba naziva se još i osnovnom rezidbom. Obavlja se od novembra do marta. Koštičavo voće orezuje se krajem februara i marta meseca. Rezidba je jedna od najznačajnijih i najkompleksnijih pomotehničkih mera, kojom se uspostavlja ravnoteža između rasta i rodnosti. Greške prilikom rezidbe rezultiraju trajnim smanjenjem prinosa. Usvojen je princip je da se kod sorti koje imaju bujniji porast i koje su okalemljene na bujnijim podlogama primenjuje rezidba slabijeg intenziteta, kako se ne bi potencirala nepoželjna bujnost. Kod manje bujnih sorti, koje se gaje na slabo bujnim podlogama, primenjuje se rezidba jačeg intenziteta. Stoga, potrebno je dobro poznavanje bioloških osobenosti pojedinih vrsta i sorti. Jače orezivanje bujnih sorti doneće nepotrebnu bujnost, odložiti rodnost i narušiti ravnotežu između rasta i rodnosti. Ako stabla imaju visok rodni potencijal, primenjuje se rezidba jačeg inteziteta. U suprotnom, ako stabla imaju manji rodni potencijal, treba primeniti rezidbu slabijeg intenziteta, kako bi se postigli zadovoljavajući prinosi.
