Od kako su šumski plodovi ponovo na ceni priprema zimnice produžava se i posle prvih mrazeva. Berba pojedinih vrsta samoniklog voća počinje tek kada temepratura padne ispod nule Na redu za berbu i pravljenje sokova i džemova su trnjine, gloginje, brekinje i divlji šipurak, jer ove lekovite bobice svoju zrelost i ukus dostižu tek posle nekoliko mrazeva.
„Trnjine i gloginje se beru posle mraza, jer tada gube svoju oporost, ukusnije su i lakše za preradu. Pogodne su za pravljenje matičnih sokova i džemova“, kaže Danijela Prodanović iz Vrnjačke Banje, čija je pasija priprema zimnice od šumskih plodova.
Bobice trnjina i gloginja treba očistiti, prebrati i kuvati slično šipurku. Ispasirati smesu dva puta, dodati šećer i kuvati džem do željene gustine. Za sok od trnjine bobice potopiti u vodu da omekšaju. Potom se pasiraju i tada se i koštice odvoje. Dobijeni sok potom se pasterizuje.
Brekinje ili male mušmule
Brekinja (Sorbus torminalis) je samoniklo listopadno drvo, koje raste u hrastovim šumama. Plodovi obiluju vitaminom C, a u narodnoj medicini ovi plodovi su lek za kolike. Vladanka Aleksić iz Guberevca kod Knića već nekoliko godina sprema džem od brekinja, koji je potpuni novitet u paleti njene zimnice.
„Nedozreli plodovi imaju oblik drenjina. Kad sazre dobijaju brankastu boju, poput mušmula. Čak ih negde i zvou male ili divlje mušmule. Brekinje su malo opore i kisele. Beru se posle prvog mraza, jer tada izgube oporost. Takođe, i kuvanjem izgube taj ukus. Od plodova mogu da se prave rakija i sirće, ali ja pravim džem“, kaže Vladanka.
Recept za ovaj džem je jednostavan. Plodove treba ispasirati i dobijenu pulpu kuvati do željene gustine. Šećera se dodaje po ukusu. Vladanka ga u kombinaciji sa oskorušama pravi bez šećera.
Tekst: Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković i Vladanka Aleksić
