Povećanje troškova proizvodnje za 50 odsto, proizvodna cena od 38,53 dinara po kilogramu za rod od 4.250 kilograma po hektaru, neizvesna otkupna u sred žetve i umanjen rod i do 40 odsto, centralne su teme o kojima se govorilo na „Žetvenom danu“ koji je i ove godine organizovao Zadružni savez Vojvodine. Domaćini su bili OZZ „Nizine“ iz Plavne i ZZ „Lovrenac“ iz Mladenova, a kako je rekao direktor OZZ „Nizine“ Janika Mesaroš, ove godine nije bilo mnogo sreće kada je proizvodnja hlebnog zrna u pitanju.
– Tu pre svega mislim na padavine koje su izostale kada su bile najpotrebnije, i u vreme cvetanja i u vreme nalivanja zrna. Zbog toga prinosi nisu veći od 4-5 tona po hektaru. Sa ovakvim rodom teško da ćemo pokriti troškove proizvodnje. Kod nas nemamo skladištara za robne rezerve, što za opštinu Bač nije dobro, mada se kod nas merkantilna pšenica malo seje. Tako da je prisutna i neizvesnost gde ćemo skladišti ovogodišnji rod – rekao je Mesaroš.
Njegov kolega Miroslav Glavaški, direktor OZZ „Bečej“ iz istoimenog mesta kaže da očekuje završetak žetve za dva do tri dana. Prema njegovim rečima u srednjem Banatu, od Zrenjanina do Kikinde, i bačkom delu, od Bečeja do Sente, regionima u kojima ova zadruga ima kooperante, beleže se izuzetno loši prinosi.
– Naš teren su sve moguće kiše zaobišle, pa je prosečan rod oko četiri tone po hektaru i on je mnogo manji nego prošle godine, a troškovi su mnogo veći. Ljudi su u čudu i ne znaju šta će dobiti. Juče su mlinari izašli sa akontnom cenom od 30 dinara za kilogram sa PDV-om za proizvođače, što je izuzetno niska cena. Mislim da ispod 38 dinara nema ekonomske računice – poručuje Glavaški.
Na pitanje da li očekuje porast cene pšenice on kaže da je teško dati odgovor jer sve zavisi od geopolitičke situacije.
– Ako se nešto ne promeni, do kraja septembra je stopiran izvoz pšenice. Takav slučaj je i sa drugim robama, jer su barže iz Konstance usmerene prema Ukrajini. Osnovno pitanje je ko danas sme ući u otkup pšenice po bilo kojoj ceni jer ne zna šta će se dešavati za tri meseca. Pod znakom pitanja je i da li će se pojaviti kupci, da li će, ako ih bude, ponuditi neku najminimalniju cenu … tako da ništa lepo ne očekujemo – poručuje Glavaški.
Ova zadruga će svoju pšenicu skladištiti tradicionalno u silose „Žitomlina“ u Senti, ali i ova kompanija, kako on kaže, ne ulazi u rizik već kupuje samo količine koje su joj potrebne u julu i avgustu. Sve ostalo samo primaju na lager. Inače, ova zadruga je poslednjih šest godina imala 12.000 do 13.000 tona pšenice, a ove godine količine su znatno manje. Kada se govori o kvalitetu zrna on je, prema rečima Glavaškog, i ove godine izuzetno dobar.
Zadružni savez Vojvodine svake godine pravi kalkulaciju da bi ustanovio koliko iznosi proizvodna cena pšenice. Prema rečima msc Jelene Nestorov Bizonj, to je učinjeno i ove godine, a reč je o minimalnoj ceni koja proizvođačima pokriva troškove proizvodnje.
– Ove godine na procenjeni prinos od 4.250 kilograma po hektaru cena koštanja proizvodnje iznosi 38,53 dinara po kilogramu. Troškovi proizvodnje po jednom hektaru su nešto veći od 163.000 dinara na godišnjem nivou što je oko 50 odsto više u odnosu na proizvodnu 2021. godinu. Sa terena smo dobijali mnogo kontradiktornih informacija od početka žetve pa do ovih dana kada je ona u Vojvodini pri kraju. Činjenica je da su prinosi izuzetno šaroliki, da su nešto niži u odnosu na prošlogodišnji prosek, ali i da su prisutna velika odstupanja.Čak i kod onih zadruga i poljoprivrednika koji su primenjivali agrotehničke mere odstupanja su zavisila od količine padavina – rekla je Nestorova.
– Na način kako su se izborili da im ova žetva bude berićetna, verujem da će se tako ratari izboriti, složno i argumentovano, za primerenu cenu. U svemu tome mogu da računaju na svoju državu. Sad znamo šta znači pšenica, treba da se dogode neke geopolitičke stvari da bismo razmišljali o pšenici. Ali nemojmo zaboraviti – proći će ovo kao što je sve prolazilo – izjavio je ministar za brigu o selu Milan Krkobabić otvorivši manifestaciju „Žetveni dani“.
Vlada Srbije odobrila je da Republička direkcija za robne rezerve kupi 131.000 tona merkantilne pšenice po 40 dinara za kilogram, sa uključenim PDV-om, navodi se u Zaključku u koji je Tanjug imao uvid. Pšenica mora biti domaća i iz ovogodišnjeg roda, zrela, zdrava, bez znakova plesni, stranih mirisa i ukusa, pogodna za ljudsku ishranu, nezaražena pšeničnim bolestima i štetočinama.
Traženi elementi kvaliteta su hektolitarska masa minimalno 76 kg/hl, vlaga maksimalno 13 odsto, ukupne primese maksimalno dva posto od čega neorganskog porekla maksimalno 0,25 odsto. Sadržaj proteina minimalno mora biti 11,5 odsto za suvu materiju. Kupovina pšenice biće obavljena uz posredovanje Produktne berze.
Kupovaće se od fizičkih lica – nosilaca registrovanih poljoprivrednih porodičnih gazdinstava i ostalih privrednih subjekata. Minimalna količina koja se kupuje od jednog porodičnog gazdinstva je 10 tona, dok je minimum od privrednog subjekta 100 tona.
Agroanalitičar Žarko Galetin rekao je, veoma optimistično, ovom prilikom da poljoprivredici, kada je reč ovogodišnjem rodu pšenice, kada se izuzmu kalkulacije i isplativost, mogu očekivati relativno visoku cenu. Po njemu, to je već očigledno.
– Cena pšenice je u jednom trenutku bila je bezmalo duplo veća od one u žetvi prošle godine. Prošlogodišnja cena bila je 21 dinar za kilogram, dok se ovogodišnji rod uglavnom otkupljuje po 34 dinara bez PDV-a. Pitanje je da li je to malo ili mnogo? Svaki poljoprivrednik ima svoju kalkulaciju, a svi oni koji su upotrebili dobru agrotehniku, verujem da su ostvarili prinos od šest do sedam tona po hektaru. Mnogo više je onih koji, zbog poznatih okolnosti, nisu primenjivali punu agrotehniku, i oni će se uklopiti u neku minimalnu zaradu ili pokrivanje troškova proizvodnje – kaže Galetin.
On dodaje da je dobro to što je država najavila otkup 130.000 tona za Direkciju za republičke robne rezerve. Galetin podseća da je prošlogodišnja količina bila 30.000 tona.
– Bruto cena od 40 dinara za kilogram je dobra cena i ona indicira da bi u nekom narednom periodu i na komercijalnom tržištu cena pšenice mogla da dostigne 40 i više dinara. Skladišnih kapaciteta imamo dovoljno, a kako će oni biti pripremljeni za prijem ovogodišnjeg roda je malo problematično zbog stopiranog izvoza. Nadam se da će i taj posao biti kvalitetno urađen kako bi se izbeglo pojavljivanje bolesti na pšenici – kaže Galetin.
Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine je rekao da je Žetveni dan za njega najznačajniji dan kada se govori o poljoprivredi.
– Ovo je strateški važno jer će Srbija imati dovoljno hleba, odnosno žita, a biće i za izvoz – poručio je Vučurević.
Prošle jeseni pšenicom je zasejano 627.000 hektara u Srbiji. To je bila rekrodna setva pšenice poslednjih decenija u Srbiji. Ove godine se očekuje rod od oko tri miliona tona, što je dovoljno za domaće potrebe i za izvoz. Srbiji je godišnje za ishranu, rezerve i jesenju setvu potrebno ukupno 1,55 miliona tona.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
