Насловна РАЗНО Žetva useva strnih žita na terenima Nišavskog okruga

Žetva useva strnih žita na terenima Nišavskog okruga

314

Na teritoriji Nišavskog okruga žetva ozimih strnih žita nikad ranija, prvi otkosi ječma započeli oko 10-12 juna, za 15-20 dana ranije u odnosu na prosek na nivou regiona jugoistočne Srbije.

– Na teritoriji jugoistočne Srbije usevi ozimih strnih žita znatno su bolji od očekivanja, s obzirom na zakasnele rokove setve, zakasnele mrazeve krajem marta i sušu i visoke temperature u aprilu mesecu. Povoljan raspored padavina tokom daljeg toka vegetacije doprineo je da usevi strnih žita uglavnom poprave stanje na parcelama, da formiraju dobar potencijal rodnosti i da uz dobro zdravstveno stanje useva i pogodne agroekološke prilike u nalivanju zrna postignu i dobar prinos i kvalitet zrna. Vrlo viosoke teperature od oko 32-350C u prvoj dekadi juna doprinele su ubrzavanju sazrevanja, pre svega useva ječma. Zrno ječma bilo je pri kraju zrenja i pomenute visoke temperature  nisu nepovoljno delovale na kvalitet zrna ječma niti na prionose, već su ubrzale dozrevanje i ranijem početku žetve – kaže Saša Stanković iz PSSS u Nišu.

Ječam ranije dozreva u odnosu na pšenicu i tritikale, ali je svojim odličnim sklopom biljaka i solidnim kvalitetom zrna postigao odlične rezultate u prinosu koji su se kretali od 5-7,5t/ha, što je znatno iznad višegodišnjeg proseka.

– S obzirom da se radi uglavnom o proizvodnji stočnog, višeredog ječma, hektolitar je niži u odnosu na dvoredi, ali je prinos i sadržaj proteina iznad očekivanja. Žetva ječma je završena vrlo brzo, ugavnom do početka talasa padavina. Procena je da je na teritoriji Nišavskog okruga oko 2500ha pod ozimim ječmom.

-U jeku žetve ječma sazrela je i pšenica i započela žetva. Zabeleženi su rekordi od 8,5t/ha sa kvalitetom od 82-86kg/hl, što je iznenađujuće za ovo područje. Prinosi ostalih parcela idu od 4-6t/ha i očekivao se prosek takođe iznad očekivanja i iznad višegodišnjeg proseka od 5,5t/ha, što je i do 25-30% iznad višegodišnjeg proseka. Najčešći ht bio je oko 80-82kg/hl što se takođe očekivalo i do kraja žetve – ističe naš sagovornik.

Međutim, nastupile su česte padavine, koje još nisu u velikoj meri uticale na kvalitet i prinose.

– Svakim danom na dalje, padavine i povećana vlažnost zemljišta i vazduha uticaće na prinos i kvalitet zrna. Svakim danom  nadalje opadaće prinos i kvalitet zrna. Učestale padavine će smanjiti hektolitar, sadržaj proteina, smanjiti težinu zrna, ispraće zrno, zrno neće imati dobru boju, sdadržaj glutena i kvalitet. I kada se očekuju niže cene i kada se dobiju u takvoj situaciji nenadano dobri prinosi nastupi ovakav period veoma loš za žetvu i završetak zaista obećavajućeg kraja vegetacije za pšenicu. Nadamo se da će se stvoriti stabilni i povoljni uslovi za žetvu, da će se žetva obaviti u što kraćem roku i da ćemo uspeti sačuvati kvalitet zrna i dobre prinose.

Usevi tritikala takođe su ostvarili izvanredno dobre i kvalitetne prinose, sazreli zahvaljujući visokim temperatutrama kao i pšenica i na dosta parcela obavljena je žetva sa takođe odličnim rezultatima prinosa.

Usevi jarog ječma, ozimog i jarog ovsa kao i jare pšenice pri kraju su zrenja i takođe obećavaju dobre prinose. U ovoj godini zbog zakasnele ozime setve povećan je obim setve strnih žita u prolećnoj setvi koja će po rezultatima biti znatno bolja nego ranije, čak i bolja od mnogih prinosa u ozimoj setvi predhodnih par godina, kaže ovaj stručnjak.

Stanković preporučuje proizvođačima zbog zadovoljavajuće vlage u zemljištu, da što pre posle žetve, obave ljuštenje strništa kako bi omogućili bolje čuvanje zemljišne vlage i omogućili korovima iz semena da niknu i kasnije ih dubokom osnovnom obradom zemljišta za okopavine uništili.

– Takođe bi se ljuštenjem strnjike plugovima ili tanjiračama na 12-15cm omogućili uslovi za kasniju duboku osnovnu obradu zemljišta. Preporuka je da se u velikoj meri utiče na povećanje plodnosti zemljišta zaoravanjem žetvenih ostataka uz unošenje izvesne količine azota od 50kg/ha. Zabranjeno je spaljivanje žetvenih ostataka, zbog značajnog uništavanja potencijalne plodnosti zemljišta, korisne mikroflore i nepovoljnog uticaja na životnu sredinu zbog proizvodnje štetnih gasova u atmosferu. Kazne za ove postupke nedozvoljene zakonom su visoke a pored ostalog i gubitak aktivnog statusa gazdinstva i prava na subvencije po različitim odsnovima od strane MPŠV i lokalnih samouprava – upozorio je savetnik.

D.A.