Nezadovoljni otkupnom cenom maline, proizvođači iz sela Slatina kod Šapca počeli su da razmišljaju šta da rade sa svojim proizvodom i kako da ostvare dobit. U maju prošle godine njih sedmoro je odlučilo da se udruži i tada su osnovali Zemljoradničku zadrugu „Profi-agrar“. Njihov cilj bio je da maline, jagode, kupine i borovnice prerade i dobiju proizvod koji je interesantan svim tržištima.
Saznali su da je EU donela direktivu sa prelaznim periodom od tri godine kojom se zabranjuje upotreba veštačkih aroma i boja u prehrambenoj industriji. Zadrugari su sebi dali zadatak da u ovom roku savladaju proizvodnju dehidriranog voća od kojeg se mlevenjem dobijaju prirodne arome. U oviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ dobili su skoro 50.000 evra za kupovinu dehidratora. Obaveza im je bila da iz vlastitih sredstava investiraju još 40.000 evra i da zaposle ljude. Sada u zadruzi posao ima petoro radnika.
-Svi zajedno sada učimo. I tehnolozima je proces dehidracije veliki izazov. Trenutno smo u probnom radu. Osnivači zadruge imaju ukupno šest hektara pod malinjacima, a kooperanti, njih 12, nepunih 15 hektara. Ideja je da, ukoliko na tržištu sveže maline, ali i drugog voća, ne možemo da postignemo zadovoljavajuću cenu, ovo voće preradimo i postignemo cenu sirovine bar za 15 odsto veću. Malina ostaje vlasništvo zadrugara i kooperanata, a zadruga je preuzima na čuvanje u hladnjači. Svako od njih može da proda svoje voće kada poželi ili da ga pošalje na sušenje – objašnjava Goran Jančić, predsednik Upravnog odbora ove zadruge.
Voće može da se dehidrira i sveže i zamrznuto. Kada se govori o aromi, nema razlike, jedino je boja lepša kada se radi dehidracija smrznutog voća. Upravo je ovo prednost dehidratora koji se koristi u ovoj zadruzi jer omogućava veću popunjenost kapaciteta. Za 24 sata sušenja jagode i maline potroši se struje u vrednosti od 50 evra. Liofilizacijom potrošnja je od 800 evra za 24 sata do 800 evra za jedan sat. Odluka da se kupi baš ova sušara doneta je jer je ona inovaciono rešenje i reč je o proizvodu srpske pameti. Drugo, jedini nusproizvod kod ovog dehidratora je destilovana voda, tako da on zadovoljava sve ekološke zahteve.
U julu je počeo projekat prekogranične saradnje u kojem zadruga učestvuje zajedno sa Višom poljoprivrednom školom iz Šapca. Namera je da se ostvare sredstva za opremanje laboratorije za analizu voća i povrća. To bi i studentima ove obrazovne ustanove omogućilo da rade praksu u ZZ „Profi-agrar“. Biti zadrugar ne znači samo ostvariti ekonomsku dobit, već podrazumeva i socijalnu odgovornost, poručuju iz ove zadruge, i napominju da spajanje ideja mladih ljudi i iskustva onih starijih, može da donese veliki uspeh. Ideje očigledno ovde ne nedostaju, realizuje se jedna po jedna, tako da valja razmišljati i o tržištu.
-Tržište za sada vidimo u Srbiji, a za dve godine i u EU. Sve zavisi od našeg kapaciteta. Ako je on 12 tona sušene maline, odnosno 120 tona sirove na godišnjem nivou, onda valja znati da npr. „Soko Štark“ to potroši za tri nedelje. Dok se rade probna sušenja i analize, mi tragamo za potencijalnim kupcima. Sa prof. dr Vladanom Pešićem sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu počeli smo projekat koji podrazumeva proizvodnju energetskog praha od kombinacije maline i meda, koji će se na tržište plasirati u formi bombona i praška u kesicama. Tada ćemo imati finalni proizvod, što je naš krajnji cilj. Želimo da napravimo još jedan gotov proizvod, a to je musli sa našim dehidriranim voćem – kaže Jančić.
Sledeća planirana investicija je kupovina mlina za mlevenje dehidriranog voća. Mora se voditi računa o tome da malina i kupina imaju sitno seme koje kada se odvoji, na tržištu se prodaje po neverovatno visokoj ceni. Zbog toga je našim domaćinima potreban mlin koji će da odvaja seme od praha. Nakon toga razmišljaće se i o kupovini linije za pakovanje.
Integralna proizvodnja
„Profi-agrar“ okreće se kontrolisanoj, integralnoj proizvodnji voća, a među osnivačima su i dva diplomirana inženjera zaštite bilja i jedan tehnolog. Cilj je da se hemijska zaštitna sredstva koriste što manje i samo u dozvoljenim rokovima na osnovu karence i na taj način da se čuvaju zdravlje ljudi, prirodni resursi i uštedi novac za najmanje 10-15 odsto. Zalažu se za integralnu proizvodnju, odnosno primenu bioloških sredstava koja zamenjuju pesticide, posebno u poslednjoj fazi razvoja voća, odnosno pred berbu. U ovakvim uslovima malina daje rod od 20 do 25 tona po hektaru. Ova godina bila je ekstremno loša za nju, tako da prinos iznosi oko 15 tona.
Inovativni proizvodi za sva tržišta
Kada se govori o naprednim tehnologijama u poljoprivredi, tu se prevashodo misli na nove tehnologije koje omogućavaju inovacije, a samim tim i nove proizvode. Prema rečima prof. dr Vladana Pešića sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, na taj način povećava se konkurentnost, o čemu naša inovativna preduzeća u oblasti agrara moraju da vode računa. Svoju konkurentnost povećaće i poštovanjem standarda kvaliteta, i to ne samo onih koje je neophodno ispuniti da bi se ostvario izvoz, već i onih koji povećavaju kvalitet i donose inovativnost. Kao primer može se navesti uvođenje funkcionalne hrane ili hrane sa zaštićenim geografskim poreklom. A primer inovacije koja se odnosi na naš nacionalni brend – malinu beleži se upravo u ZZ „Profi-agrar“ iz Slatine.
-Oni su, uz poštovanje nauke i struke, sa Poljoprivrednim fakultetom u Zemunu i Institutom za prehrambene tehnologije iz Novog Sada zakoračili u osvajanje inovativnih proizvoda. Jedan od njih je novi dijetalni proizvod „Malinica plus“, sa kojim se takmičimo u izboru za najbolju tehnološku inovaciju ove godine. Reč je o proizvodu koji se može koristiti u svako doba dana direktnim unosom ili pravljenjem soka. Kod ovog proizvoda suva materija dolazi do izražaja posebno ako se u obzir uzme činjenica da naša malina ima izuzetan kvalitet, bogata je vitaminima A, C i E. Novi proizvod je pločica od jabuke i cimeta koja će biti namenjena vojnicima jer zadovoljava potrebe dnevnog unosa vitamina – objašnjava Pešić.
J. Bašanski
Dobro jutro broj 569 – Septembar 2019
