Prekraćivanje zelenih lastara obuhvata dve mere koje se primenjuju u toku vegetacije vinove loze. To su pinciranje, poznato i kao zakidanje, i zalamanje lastara. Razlikuju se po vremenu izvođenja i dužini odbačenog dela lastara, a naročito po cilju i postignutom efektu.
Pinciranje podrazumeva odstranjivanje vegetacionog vrha lastara. Preporučuje se kod sorti sklonih osipanju cvetova i u kojih je rehuljavost redovna pojava. Takve su crveni drenak, bagrina, blatina, madlen anževin, čauš itd. S obzirom na to da se pokazalo da je pojava rehuljavih grozdova najčešće posledica nedovoljne ishrane cvasti, ovaj posao valja raditi neposredno pred cvetanje vinove loze. Uklanjanjem vrhova zelenih lastara u tom periodu poboljšava se ishrana cvasti i oplodnja. Nekoliko dana posle primene ove mere prestaje porast lastara, a proizvodi fotosinteze iz listova odlaze u cvasti, grozdove i bobice.
Ovom merom se može regulisati i razvitak zaperaka. Kada se vrh lastara koji intenzivno raste pinciranjem ukloni, taj rast se prekida i hranljive materije se u većoj količini usmeravaju u pazušna okca, odnosno zaperkov pupoljak. U slučajevima kada čokoti pretrpe značajne štete od izmrzavanja, pinciranje se može primeniti kao dopunska agrotehnička mera, i to sa dva cilja – da se dobije dopunski rod na zapercima i da se zaperkovi lastari koriste za ubrzano formiranje osnovnog oblika čokota.
Kada je u pitanju ostvarenje prvog cilja, brojna ispitivanja su pokazala da efekat primene pinciranja u velikoj meri zavisi od sorte, uslova sredine, kondicije čokota, količine roda na osnovnim lastarima i vremena i načina na koji se izvodi. U područjima i u godinama sa dugim vegetacionim periodom kod mnogih sorti se može dobiti značajan rod na zapercima prvog reda. Kako se navodi u literaturi, ispitivanja u Vojvodini su pokazala da se pod uticajem pinciranja u znatnoj meri može povećati rodnost zaperaka i tako dobiti značajan rod kod sorti rizling italijanski, buvije afus-ali i druge, dok kreaca, smederevka, šasla, traminac i muskat otonel slabije reaguju na ovu agromeru, odnosno rod koji se dobije na zapercima je beznačajan.
U grožđu na zapercima, posebno u drugoj polovini vegetacije, usled vrlo visoke fotosintetske aktivnosti njihovih listova, nakupljanje šećera se odvija vrlo intenzivno, tako da se u znatnoj meri nadoknađuje to što se zaperci kasno pojavljuju u proleće.
Ispitivanja su pokazala i to da grožđe na zapercima u uslovima Vojvodine sazreva 10 do 20 dana kasnije od onog na osnovnim lastarima. Kada su povoljni uslovi, u jesen dostiže sadržaj šećera tipičan za sortu, uz nešto povišen sadržaj kiselina. Grožđe na zapercima koji su se razvili na pravovremeno pinciranim lastarima, odnosno ako ima uslova da sazri, može se koristiti u iste svrhe kao i ono koje potiče sa osnovnih lastara. Najbolji rezultati su dobijeni kada je pinciranje obavljeno sedam do deset dana pre cvetanja. Tom prilikom se uklanja vegetativni vrh zajedno sa nerazvijenim listovima.
Pod uticajem pinciranja, na jednom osnovnom lastaru umesto više slabih razviju se dva do tri snažna zaperka, koji intenzivnom fotosintetskom aktivnošću u znatnoj meri nadoknađuju smanjen broj osnovnih lastara na čokotu. U ovom slučaju zaperci mogu poslužiti za ubrzano formiranje osnovnog oblika čokota, a mogu se rezidbom ostavljati i na rod.
Prema navodima stručnjaka zaperci koji su izazvani pravovremenim pinciranjem razvijaju se u normalne lastare i u potpunosti mogu da zamene osnovne. Često se spominju i neke od prednosti ovih lastata. U izvesnoj meri su otporniji na niske temperature nego osnovni lastari i uz njihovu pomoć može se ubrzati formiranje osnovnog oblika čokota.
Za razliku od pinciranja, zalamanje se primenjuje svake godine i uglavnom obuhvata sve sorte i načine gajenja vinove loze. Ako se izostavi, na čokotu bi bilo dosta zasenjenih listova, što nije dobro. Zalamaju se svi lastari na čokotu i tako poboljšava osvetljenost grožđa i ostavljenih listova, stvaraju bolji uslovi za sazrevanje i povećava strujanje vazduha, odnosno izbegava pojava sive plesni.
Zalamanje se obično primenjuje u vreme kada loza precvetava, a to je u zavisnosti od uslova razvoja, najčešće sredinom juna. U tom periodu lastari su značajno prerasli potporu i počinju da se savijaju. Ako se sa ovom merom porani ili zakasni, gube se njena korisna dejstva. Kod špalirskog sistema gajenja optimalno vreme zalamanja je kada lastari prerastu poslednju žicu, a kod peharastog kada prerastu kolac kao naslon. Ukoliko je uzgojni oblik tipa zavese, gde deo zrele i sva zelena masa čokota vise nadole sa potpore ovoj meri se pristupa kada lastari dorastu do zemlje, a ponekad i kada se pruže po njoj.
Lastari se prekraćuju tako da iznad špalira ostane 30–40 centimetara loze ili da na lastaru bude 10–12 listova iznad poslednjeg grozda. Kako će se raditi kod peharastog oblika čokota zavisi od dužine kolja u vinogradu, dok se lastari na oblicima tipa zavese zalamaju na 40 do 50 centimetara od zemlje. Sorte čiji lastari imaju kraće članke mogu se zalomiti dalje od površine zemlje, dok se one sa dužim člancima zalamaju bliže zemlji.
Veoma nisko zalamanje se ne preporučuje, jer preterano odbacivanje lisne površine utiče na smanjenje vegetativnog potencijala, a samim tim i na rodni potencijal.
S. Malinović
Dobro jutro broj 542 – Jun 2017.
