Breskva i nektarina su voćke koje obilno rađaju i istovremeno stvaraju dosta drvne mase. Zato ih je neophodno orezivati i tokom vegetacije. To je zelena rezidba koja se u većini slučajeva primenjuje dva puta. Jedan od razloga ponavljanja ovog zahvata je što naši proizvođači uglavnom koriste makaze, i time iniciraju ponovno aktiviranje prirasta. Sa ovom merom treba početi posle završetka aktivnog vegetativnog rasta, a to je obično krajem maja. Previše kasno izvedena zelena rezidba ne daje željene rezultate.
Zelena rezidba se primenjuje radi regulisanja bujnosti i prosvetljenosti krune, te pospešivanja razvitka grančica u donjem delu osnovnih grana koje bi, naročito kod bujnih sorti, ostale ogoljene. Ovom merom se reguliše i rodnost stabala, odnosno favorizuje razvoj duguh (mešovitih) grančica, koje će biti glavni nosilac roda u sistemu duge rezidbe. Uklanjanjem delova i čitavih letorasta u kruni podstiče se intenzivniji priticaj sokova u ostavljeni deo grana i grančica, što ih čini otpornijim na izmrzavanja. Takođe, u prosvetljenoj kruni bolji su obojenost i kvalitet plodova, kao i diferencijacija pupoljaka za rod naredne godine. U krošnji stabala gde je urađena zelena rezidba delotvornije je nanošenje zaštitnih sredstava.
U rodnim zasadima prva zelena rezidba se primenjuje posle prestanka opasnosti od pojave poznih mrazeva, odnosno kada su izbili mladari kratki, a to je posle oplodnje i prirodnog odbacivanja plodova. Uklanjaju se do osnove (najčešće ručno – trganjem) prirasti koji su suvišni za formiranje krune ili za rodnost, a zasenjuju unutrašnjost krune ili plodove. U ovom periodu intenzivnog rasta mladara primenjuje se i pinciranje mladara na dva do tri lista, radi pospešivanja njegovog razgranavanja. Ovo se najčešće radi na mladim stablima breskve i nektarine tokom formiranja uzgojnog oblika, pošto razgranavanja omogućavaju brže formiranje željenog oblika krune. Na početku vegetacije takođe se odstranjuju i mrazom oštećene grane i grančice.
Drugi put se ova mera izvodi pre zdrvenjavanja osnove mladara, a najkasnije 10-15 dana pre zrenja plodova. Bujnim mladarima dužine 50-60 centimetara zakidaju se vrhovi – pinciraju se ili se oni kompletno uklanjaju. Pinciranje vrha provodnice primenjuje se prilikom formiranja uzgojnog oblika vitko vreteno. Uklanjanje prirasta do osnove odnosi se i na vodopije. One su nerodni prirasti koji nastaju u uslovima kišnih godina i obilnijeg navodnjavanja, ili kao posledica jake rezidbe. Zahvaljujući uklanjanju konkurencije za hranu i svetlost, plodovi postaju krupniji, obojeniji i slađi.
Najbolje je zelenu rezidbu raditi ručno tako što se prirast pritisne uz matičnu granu, a potom vrati za 90 procenata. Posle ovog mala je ili nikakva verovatnoća da se na tom mestu ponovo pojavi novi prirast, što nije slučaj kod izvođenja zelene rezidbe voćarskim makazama. Mladari sa brojnim prevremenim grančicama prevode se na neko od razgranavanja, a ostale prevremene grančice se pinciraju. Takođe se radi i prekraćivanje produžnica osnovnih i sekundarnih grana, čime se sprečava da kruna pobegne u visinu i u širinu, da bi sve ovo pospešilo razvoj mladara u donjim delovima krune.
Treće uklanjanje mladara do osnove u letnjoj rezidbi izvodi se posle prestanka njihovog rasta, a sve radi bolje osvetljenosti unutrašnjosti krune, što doprinosi i boljoj diferencijaciji pupoljaka za rod sledeće godine. Smanjenjem lisne površine u kruni u vreme najvećih letnjih žega umanjuje se transpiracija, odnosno ublažavaju posledice suše. Zelenu rezidbu u trećem navratu treba obavezno raditi posle berbe, kao korekciju zahvata koji su favorizovali ostavljanje veće količine prirasta u kruni nego što je to bilo potrebno, ali i kao prethodnicu zimskoj rezidbi.
S. Malinović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
