U ovom mesecu biljke rastu sporije, ali plodovi brže sazrevaju i razmak između berbi je kratak. Stoga se zaštita povrća u avgustu ne razlikuje mnogo od one u julu. Upotreba hemijskih preparata za zaštitu od parazita – izazivača bolesti i štetnih insekata i dalje je neophodna, ali zbog berbe koriste se sredstva čija je karenca kraća.
Dipl. inž. Milena Petrov, stručnjak za zaštitu bilja Poljoprivredne stanice u Novom Sadu, predlaže da se povrće i dalje štiti redovno, da bi plodovi ostali zdravi do prvih jesenjih mrazeva.
MOLJCI MINIRAJU KUPUS
Gusenice kupusnog moljca izgrizaju donje slojeve listova, a mogu da se zavlače i u glavice. Tako prave još veće štete jer smanjuju tržišnu vrednost kupusa i drugih krstašica. Najviše su ugrožene srednje i kasnostasne sorte. Kada se masovno pojave, mogu da unište veći deo listova.
Kupusni moljac je mali, sivosmeđi leptir, ne duži od jednog centimetra, i nije štetan. Štetu prave larve (gusenice). Tek ispiljene su žućkastomrke, a kasnije postanu svetlo pa tamnozelene. Duge su oko 12 milimetara. Ovaj moljac ima dve, tri pa i četiri generacije. Prezimljava kao lutka u kokonu na lišću, drveću, šiblju, kamenju…
Vrlo pokretljive gusenice moljca u početku oštećuju najmlađe listove kupusa. Prva dva–tri dana posle piljenja hrane se lisnim tkivom između dva epidermisa, odnosno prave kraće ili duže mine. Zatim izgrizu donje slojeve lista, ostavljujući samo gornju pokožicu u vidu «prozorčića», koji se postepeno spajaju, tanka opna ispada, na listu ostaju manji ili veći otvori i on dobija izgled čipke.
Gusenice mogu da se zavlače i u glavice kupusa, čime nanose još veće štete. Međutim, one, ni prilikom masovnije pojave ove štetočine, nisu ni približno tako velike kao one koje pravi kupusar. Kada se otkriju leptiri, usev valja češće pregledati i prskati čim se otkriju prve gusenice. Efikasni su Cipkord 20-EC, Crna mamba, Mavrik, Sumialfa 5-EW i drugi.
Plamenjača, bakterioze, alternarija…
Parazitna gljiva izazivač plamenjače može da nanese velike štete svim povrtarskim biljkama koje se gaje na otvorenom polju. Od ovog patogena treba sačuvati paradajz, papriku, krompir, krastavce kornišone, postrnu boraniju, kupus…
– Kvalitetnu zaštitu pružaju fungicidi koji su korišćeni u prethodnom periodu – ističe dipl.inž. Petrov. – To su Equation pro-WG, Quadris, Acrobat, Consento i drugi, ali za poslednje tretmane krompira treba koristiti Shirlan i Infinito, jer štite krtole od prouzrokovača plamenjače i crne pegavosti (alternarije) i prilikom vađenja.
Kornišoni, koji se najčešće gaje kao drugi usev, veoma su osetljivi na gljivu prouzrokovača plamenjače. Dok su biljke mlade, pre cvetanja, koristi se Previcur energy, fungicidi na bazi bakar-hidroksida (Kocide, Funguran OH) a mogu i takozvani preventivci – Dithan, Antracol, Signum. Kada počnu cvetanje i berba, upotrebljavaju se fungicidi sa kratkom karencom kao što su Equation pro, Aliette, Quadris i slični. Prskanja se ponavljaju po potrebi, u zavisnosti od vremenskih prilika. Dok traje berba, plodovi se prvo oberu, pa biljke oprskaju.
KUKURUZNI PLAMENAC NE POSUSTAJE
Kukuruzni plamenac se javlja svuda u našoj zemlji. Hrani se mnogim korovskim biljkama, a od gajenih najviše kukuruzom, paprikom, paradajzom, pasuljem…
Štetne su gusenice koje se na kukuruzu hrane svim nadzemnim delovima biljke, slabe ih i direktno smanjuju prinos. Na šećercu štete su posebno velike na klipovima. Gusenice se hrane njima, izjedaju ih i zagađuju izmetom, te postaju manje upotrebljivi i gube tržišnu vrednost.
U plodove paprike gusenice se ubušuju uz same peteljke. Mesto ubušivanja je teško otkriti jer je otvor koji naprave mali. Hrane se semenom i mesom, tako da na pojedinim mestima ostaje samo pokožica. Unutrašnjost plodova je zagađena izmetom i, usled prodora mikroorganizama, počinju da trule, postaju neupotrebljivi za ishranu u svežem stanju, ali i za preradu. Usev se štiti insekticidima preporučenim za zaštitu paprike od ove štetočine.
Bakterije iz roda Xanthomonas, u uslovima vlažnog i toplog leta, mogu da nanesu velike štete paprici, postrnoj boraniji i kupusu. One se razvijaju na svim nadzemnim delovima biljke, dakle i na plodovima i mahunama. Otkrivaju ih tamne, nepravilne pege, u početku sitne, koje se kasnije šire i spajaju. Ako su na listu, tkivo u okviru njih ispada, a na plodovima i mahunama stvaraju se kraste. U zaštiti prednost treba dati novijem fungicidu Pergado C, ali efikasni su i Curzate R i preparati na bazi bakra (Kocide, Funguran OH). Pošto povrće uveliko cveta, a poznato je da bakar oštećuje cvetove, preporučljivo je da se koriste uveče, kada su cvetovi zatvoreni.
Insekti opasniji i brojniji od bolesti
U ovom periodu aktivni su i mnogi insekti. Oni prave veće štete od parazita prouzrokovača bolesti. Povoljni klimatski uslovi skraćuju vreme potrebno za razvoj jedne generacije, one se brže smenjuju, prepliću i na biljkama često ima svih razvojnih stadijuma, što otežava zaštitu, odnosno izbor najdelotvornijeg insekticida.
Paprika je često kvalitetna hrana gusenicama kukuruznog plamenca i pamukove sovice. Čim se primete prve štete, biljke se štite insekticidima. Najbolji su Coragen, Avaunt, Affirm i slični. Oni pružaju efikasnu zaštitu i od gusenica plamenca u kukuruzu šećercu.
Podgrizajuće sovice ulaze i u polje pod krompirom. Pošto se ne pojavljuju uvek u isto vreme, povrtare savetujemo da prate preporuke prognozno-izveštajne službe u zaštiti bilja. Orijentaciono, u ovom mesecu neophodno je još jedno prskanje oko 5. avgusta, a od insekticida mogu da se koriste Match, kao i Decis i Talstar – kada temperature nisu visoke. Ovi preparati se uspešno mogu koristiti u zaštiti kupusa od kupusnog moljca, sovica i kupusara.
KORNIŠONE ZAŠTITITI OD PLAMENJAČE
Kornišoni, krastavci za pripremu zimnice, obično se gaje kao drugi ili postrni usev. Da bi ostali zdravi do berbe, tokom ovog meseca treba ih preventivno zaštititi od plamenjače (Pseudoperonospora cubensis). Mogu da se koriste fungicidi na bazi azoksostrobina, kombinacija propamokarba i hidrohlorida – kod kojih je karenca dve nedelje, sam fosetil-aluminijum ili kombinacija fosetil-aluminijuma i fenamidona, mešavina mankozeba i valifenala koji imaju kratku karencu, svega tri-četiri dana.
Pravilo je da se plodovi oberu pa biljke zaštite. Dok su mlađe, upotrebljavaju se fungicidi na bazi aktivnih materija duže karence, a kada počne berba – oni čiji se otrovni sastojci razlože na neotrovne za svega nekoliko dana, kakvi su Orvego, Verita, Curzate, Aliette flash, Legat, Ljuadris, Orvego, Valis M, Snjitch i slični.
Ukoliko postoji mogućnost da padne kiša, plodovi se mogu obrati i pre nego što istekne karenca, ali se ne smeju iznositi na tržište. Čuvaju se u rashlađenom skladištu dok ne postanu bezbedni za ishranu.
Neretko, treba ih zaštititi i od pepelnice (Erysiphe cihoracearum). Mlađe biljke štite se fungicidima na bazi miklobutanila, čija je karenca 14 dana, a kasnije, pred berbu, onima na bazi bupirimata i fenarimola, koji se razgrade za jednu nedelju.
Kolonije lisnih vašiju redovno naseljavaju vršne delove ovog povrća. Osim što prave direktne štete, jer sišu sokove, one su i prenosioci virusa. Zbog toga usev treba redovno kontrolisati i, čim se primete, upotrebiti neki od insekticida na bazi alfa-cipermetrina, metomila, bifentrina, deltametrina, dihlorvosa, buperofezina, spinosada i oksamila. Prskanja se ponavljaju po potrebi, a ako se insekti prenamnože u vreme berbe, tada se biraju oni kraće karence, a s berbom sačeka – da se razgrade na neotrovne delove.
Vegetacija kupusnjača veoma je intezivna. Formiraju se, ili su već oformljene, glavice kojima znatnije štete može da nanese trips. Kada se otkrije, usev se oprska Actellicom, Vertimecom, Lanateom uz dodatak okvašivača. Ovaj sićušan insekt napada intenzivnije kada su visoke temperature.
Pamukova sovica (Helicoverpa armigera) je polifagna štetočina, koja tokom pojedinih godina nanosi velike štete paradajzu, paprici, pasulju i boraniji. Štete pravi gusenica koja se prvenstveno hrani listovima, ali se ubušuje i u plod i hrani njegovim sadržajem prljajući ga izmetom. Plodovi koje ošteti gusenica podložni su brzom truljenju i nisu pogodni za upotrebu. Kod nas pamukova sovica ima dve do tri generacije godišnje, a na povrću su posebno opasne druga i treća. Pouzdanu zaštitu pružaju Coragen, Avaunt, Affirm, Match, koji se primenjuju u vreme piljenja gusenica.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 544 – Avgust 2017.
