Sudbina malih i velikih fabrika pod otvorenim nebom i dalje zavisi od ćudi vremena. Ni šest sušnih godina u poslednje dve decenije i milijarde dolara gubitaka nisu bile dovoljna opomena nadležnima da zaštite srpsku poljoprivredu i njenu proizvodnju od prekomernog zagrevanja. Naprotiv, površine pod sistemima za navodnjavanje manje su nego pre dve i više decenija – od ukupno 3,5 miliona hektara obradivih površina u Srbiji, prošle godine navodnjavalo se tek 1,5 odsto.
Poznati agroekonomski analitičar Milan Prostran podsetio je za reviju „Dobro jutro” da je Srbija po popisu 2012. imala 99.200 hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje. U godinama koje su usledile bilo je povremenih pomeranja naviše, da bi potom došlo do naglog pada. Navodnjava se, kaže, svega 46.000 hektara, za 0,2 odsto manje nego godinu ranije. Po tim podacima, Srbija je među zemljama s najmanjim procentom navodnjavanih njiva. U svetu se navodnjavanja i po 17 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Štete zbog suše 2017. milijardu dolara
Do pre nekoliko godina baratalo se malo drugačijim podacima, prema kojima smo navodnjavali oko tri odsto obradive zemlje. Taj podatak više ne važi. Praktično, posle 2000. u Srbiji se navodnjava 50.000 hektara manje oranica nego u vreme velike Jugoslavije. Nismo imali kontinuitet u ulaganjima i problem smo aktuelizovali tek posle sušnih godina, pa ubrzo opet zaboravljali, kaže Milan Prostran i podseća da je 2017. bila jedna od sušnih godina u kojoj su, zbog sušom umanjenog prinosa štete u srpskoj poljoprivredi iznosile milijardu dolara.
Zamunjeni kanali i zaboravljeni projekti
Zašto je to tako kad Srbija ima dovoljno vode u prirodnim vodotokovima? Iz geografije se pamte Dunavski, Savski i Drinski sliv, a tri velika sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje izgrađeni su svojevremeno sredstvima Svetske banke.
– Ti sistemi trebalo je da pokriju čitavu Republiku Srbiju, i to su Dunav-Tisa-Dunav, Morava 1 i Morava 2, kao i sistem Ibar-Lepenac. Razne krize i problemi doveli su do toga da su se bočni, mali sistemi raspali. Samo u Vojvodini bilo je 22.000 kilometara kanala koji su zamuljeni. Vreme nas je pregazilo, mi smo se pasivizirali i sve to zapustili – kaže naš vrsni stručnjak.
Prostran tvrdi da je još 2000. putovao u Varšavu da bi kao član naše delegacije predstavio program koji je predviđao izgradnju sistema za navodnjavanje u vodnom području Dunava, jer je izvesno da tu može da se navodnjavanja oko 1,5 milion hektara poljoprivrednog zemljišta.
– Hteli smo da na toj ministarskoj konferenciji privučemo pažnju investitora, ali ni do danas taj projekat nije realizovan i stoji zatrpan u nekim fiokama i zaboravljen – ističe Prostran.
Ako bismo analizirali faktore koji su doveli do smanjenja površina koja se navodnjavaju, ključni bismo našli u raspadu velikih sistema. Činjenica je, međutim, da se to može popraviti, ali ne samo okrupnjavanjem poseda i izgradnjom novih sistema, već pre svega ozbiljnim razvojem stočarstva i povećanjem prerađivačkih kapaciteta.
Konsenzus nauke, struke i vlasti
Na pitanje šta bi država trebalo da učini da bi udvostručile površine koje navodnjavanjamo, Prostran kaže da je neophodno napraviti konsenzus imeđu nauke, struke i vlasti, više zbog nas, ali i generacija koje dolaze.
– Morali bismo godišnje da bar 50.000 hektara stavimo pod navodnjavanje, da bismo za deset godina imali 500.000 hektara. Bilo je ministara, a brojni su se izređali od 2000. na ovamo, koji su zagovarali da se navodnjava dva miliona obradivih površina u Srbiji, ali je to bilo preambiciozno, praktično nemoguće, zbog previsokih cena – kazuje naš sagovornik.
Sistem mora da se gradi, ali u korelaciji sa drugim faktorima. Moramo da razvijemo stočarstvo. Navodnjavanje zemljišta bez stajnjaka nema smisla, i to je ono na šta struka upozorava. Devedesetih smo imali 1,6 miliona goveda, sada po novim podacima imamo tek nešto više od 800.000, tvrdi Prostran i dodaje da se zemljište ne može očuvati samo navodnjavanjem i mineralnim đubrivom, jer to utiče na kvalitet zemljišta. Procenat humusa koji je nekada bio 4,5 odsto, sada je tek oko dva procenta.
Velike pare za zanemarene potencijale
Ministar poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva Branislav Nedimović je na „Agrobelgrejdu“ početkom ove godine izjavio da su njive u Srbiji usitnjene i da će morati da se ukrupnjavaju. Najavio je program komasacije (ukrupnjavanja) zemljišta i „elektrifikacije njiva”, kako bi se olakšalo navodnjavanje i pojeftinila poljoprivredna proizvodnja i potvrdio da je u Programu „Srbija 2025” za poljoprivredu namenjeno oko 300 miliona evra, a da je za bolnu temu ukrupnjavanja poseda izdvojen ogroman novac..
– Voda je sve. Ljudi ne shvataju da bez sistema za navodnjavanje u sušnim godinama dolazi do kolapsa, a mi sada radimo za godine ispred nas – podvukao je Nedimović.
Stručnjaci tvrde da, uz kredite za nabavku opreme za navodnjavanje, treba obezbediti i dovođenje vode do njiva, i kanalske, i one iz bunara, za korišćenje podzemnih voda. Izvesnu nadu uliva to što gotovo svi novi zasadi, pre svega voća i višegodišnjih biljaka, imaju svoje sisteme za navodnjavanje. Radi se o savremenim sistemima koji ne raspiaju vodu, kojih je sve više i dobar su odgovor za sušne godine.
Uz globalno otopljavanje, česte vremenske nepogode i besparicu, njive nisu samo žedne: one traže sveobuhvatne agrotehničke mere, mineralna đubriva, savremenu mehanizaciju , deklarisano seme, da bi i prinosi bili unosni. Nažalost, učešće poljoprivrede u BDP-u svega je nešto preko 6%, što je veoma malo ako se zna da je 2000. godine. bilo čak 23 odsto. To potvrđuje da je poljoprivreda značajan, ali zanemaren potencial ove zemlje.
Koliko ulaže država
Budžetom za 2020. godinu, srpskom agraru namenjeno je približno oko 52 milijarde dinara. Obavezan iznos za subvencije ne bi trebalo da bude manji od 35,6 milijardi dinara, što je 900 miliona dinara više nego prethodne godine. U sisteme za navodnjavanje trebalo da bude uloženo 564,5 miliona dinara. Dodatni podsticaji za navodnjavanje od 145,5 miliona dinara usmereni su kroz elektrifikaciju ovih sistema.
Iz pokrajinskog budžeta Vojvodine, a po konkursu koji je raspisan početkom ove godine, dodeliće se bespovratno 340.000.000 dinara za sufinansiranje izgradnje cevovoda i nabavku opreme i sistema za navodnjavanje:opremanje bunara, nabavku pumpi i agregata za navodnjavanje, nabavku sistema za navodnjavanje veštačkom kišom i slično. Računa se da će i po drugim osnovama iz pokrajinskog budžeta biti usmereno dosta novca za navodnjavanje.
Novih 68.870 navodnjavanih hektara u Vojvodini
Srbija je s Razvojnim fondom Abu Dabija još pre šest godina potpisala sporazum o kreditu od 100 miliona dolara, koji bi se iskoristio isključivo za razvoj sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, ali, očigledno da to još ne daje željene rezultate. U samom startu, kako je jednom potvrdio ministar Nedimović, kasnilo se oko tri godine. Kako se ovaj sporazum sprovodi u Vojvodini i o kojim projektima se konkretno radi?
Prva faza izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda obuhvatala je 12 projekata vrednih oko 15 miliona evra. Radovi, započeti u avgustu 2017, završeni su u predviđenim rokovima, tvrde u „Vodama Vojvodine”.
To su Dvonamenski sistem „Međa”; Dvonamenski sistem „Itebej 1”; Dvonamenski sistem „Jankov most 1 i 2”; Dvonamenski sistem „Rečej”; CS (crpna stanica) „Jegrička”; CS „Pesir” ; CS „Kaloča”; Regionalni podsistem „Nova Crnja-Žitište”; Regionalni podsistem „Tisa-Palić”; Regionalni podsistem „Kikinda” i Regionalni podsistem „Mali Iđoš”, kažu u “Vodama Vojvodine”.
Prva faza krajem 2018. godine dopunjena je dvanaestim projektom koji se odnosi na konačnu fazu izgradnje Regionalnog podsistema „Mali Iđoš”, odnosno, nastavak radova na iskopu kanala Kula-Mali Iđoš, od 10. do 15. kilometra. Ovi radovi započeti su u martu 2019. i u završnoj su fazi.
Radovima iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda omogućeno je navodnjavanje oko 37.000 hektara zemljišta.
U toku 2019. lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda proširena je na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem. Predviđeno je, kako tvrde iz „Voda Vojvodine” da u 2020. u Vojvodini počnu radovi na novih 12 projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, ukupne vrednosti 18.299.470 evra. Kada radovi budu gotovi, u Bačkoj i Banatu moći će da se navodnjava novih 44.870 hektara, dok će se u Sremu preko ovih sistema navodnjavati oko 24.000 hektara.
Prva četiri projekta koja će se raditi su: izgradnja brane sa akumulacijom „Mali Iđoš” – Regionalni podsistem „Mali Iđoš”; izgradnja Crpne stanice „Mali Iđoš” – Regionalni podsistem „Mali Iđoš”; izgradnja Crpne stanice „Jabuka” – Dvonamenski sistem „Nadela” i izgradnja Crpne stanice „Stari Banovci” – Istočni Srem.
Jedan hektar – 3.000 evra
Sistem za navodnjavanje jednog hektara, kako su izračunali stručnjaci, košta oko 3.000 evra, a njegovo postavljanje pri uobičajenim vremenskim uslovima garantuje povećanje prinosa za oko trećinu. U sušnim godinama, vrednost ovakvih sistema je nemerljiva. Ilustruje se to i primerima. Statistika je 2012. zabeležila drastičnije gubitke prinosa od 2,1 milijardu dolara ili 1,7 milijardi evra. Da su te pare uložene u navodnjavanje, zalivne sisteme, priča bi bila drugačija. Srbija bi zalivala 600.000 oranica bez bojazni od katastrofalnih gubitaka.
Čišćenje Velikog bačkog kanala
Analitičari tvrde da ni kanal DTD u Vojvodini, izgrađen još 1977. godine za potrebe navodnjavanja 500.000 hektara oranica, nikada nije u potpunosti zaživeo. Koristio se jedino za odvodnjavanje, ali od 2005. godine čak ni tome ne služi jer je sistem zapušten.
Iz „Voda Vojvodine” tvrde da ulažu ogromne napore da se taj sistem učini funkcionalnijim, pa i da se dalje razvija, ali napominju:
– U kom obimu će biti korišćeni svi potencijali HS DTD ne zavisi samo od “Voda Vojvodnine”, već i od strateških odluka države, ali u najvećoj meri od samih korisnika.
U proteklih nekoliko godina intenzivno se radi na revitalizaciji kanala Vrbas – Bezdan, poznatijeg kao Veliki bački kanal, koji je od izuzetnog značaja za navodnjavanje Bačke. Samo u čišćenje i revitalizaciju tog kanala uloženo je preko 250 miliona dinara, a revitalizovano je 36 kilometara kroz Kulu, Crvenku, Sivac i Mali Stapar, sve do ulaza u Sombor. Iz kanala je izvađeno preko 500.000 kubika mulja, formirane su inspekcione staze, a propusna moć kanala gotovo je udvostručena, sa 18 m3/s na 35 m3/s. Na ovaj način će se omogućiti razvoj projektovanih regionalnih podsistema za navodnjavanje koji zahvataju vodu iz kanala Vrbas-Bezdan, pogovoto sistema za navodnjavanje Kula – Mali Iđoš. Ovo je izuzetno važno jer predstavlja deo šire strategije snabdevanja Bačke vodom iz Dunava kod Bezdana. U narednom periodu u planu je i uređenje deonice kanala od Sombora do Bezdana.
Prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji jednog agregata Crpne stanice „Bezdan 2”. Ova crpna stanica, koja je izgrađena je i puštena u rad još 1957. Godine, nalazi se na dunavskom odbrambenom nasipu kod Bezdana i ključni je objekat za snabdevanje vodom bačkog dela Hidrosistema DTD. Ima dvojaku funkciju: u periodu oskudice u vodi snabdeva kanal Vrbas-Bezdan vodom iz Dunava, a u periodu velikih unutrašnjih voda prebacuje suvišne vode istog kanala u Dunav. Rekonstrukcijom, koja je koštala preko 73 miliona dinara, povećaće se sigurnost u snabdevanju vodom sistema za navodnjavanje.
V. Savić
Dobro jutro broj 578 – Jun 2020.
