Petorica mladića iz Dobrića prvo su se oprobali u proizvodnji lekovitog i aromatičnog bilja. Kada su videli da im ovaj posao dobro ide, shvatili su da moraju da se udruže i naprave zemljoradničku zadrugu jer tržište zahteva veću količinu robe. Tako je pre dve godine osnovana ZZ „Natura Balkanika“. Sve su uradili kako zakon nalaže. Pre setve i sadnje obezbedili su plasman. Najveći deo njihove proizvodnje završi na domaćem, ali manja količina i na stranom tržištu. Zadruga sarađuje sa 16 kooperanata. Svi zajedno proizvode neven na 6,5 hektara, što je najveća površina u Srbiji. Neven je jednogodišnja biljaka i seje se iz semena. Najviše se koristi njegov cvet.
– Uzgajamo i beli slez. Za njega tokom avgusta pripremamo rasad i u jesen ga sadimo. Reč je o jednogodišnjoj do dvogodišnjoj biljci od koje se upotrebljava koren. Ista je situacija i kod uzgoja matičnjaka. Tokom leta pikiramo njegovo seme i sadimo ga takođe u jesen. Ali, ovog puta reč je o višegodišnjoj biljci čiji list je u širokoj upotrebi. Ukupno pod lekovitim biljem imamo 10 hektara, no pošto svake godine ima sve više zainteresovanih proizvođača, i ove površine će se povećavati – sa entuzijazmom priča Srđan Aleksić, direktor ZZ „Natura Balkanika“.
Okretanje izvozu i preradi
Zadrugari, od kojih nijedan nije stariji od 30 godina, planiraju da portfolio lekovitog bilja prošire mentom i kamilicom sa dodatkom suvog voća. Žele da imaju svoj gotov proizvod. Kod lekovitog bilja to nije komplikovano jer se osušena biljka samo upakuje. Nastoje da deo proizvodnje bude u skladu s organskim principima, iako gajenje lekovitog bilja podrazumeva minimalnu upotrebu zaštitnih sredstava. Ali, i to žele da izbegnu i, kako kažu, zbog toga koriste mineralno đubrivo „Protekt forte“ koje je proizvod domaće pameti i izabrano je za jednu od najboljih tehnoloških inovacija 2014. godine.
– Mi radimo planski i sadni materijal u plastenicima proizvodimo za potrebe zadruge. Ove godine zadovoljićemo potrebe domaćeg tržišta za nevenom. Najveća konkurencija nam stiže iz Egipta jer je njihov neven u Srbiju uvezen po ceni od jednog evra za kilogram. Razlika u kvalitetu je izuzetno velika. Naš neven je ekstra kvaliteta i zato je i tražen. Hoćemo da dostignemo nivo da neven i matičnjak proizvodimo na 20 do 30 hektara da bi ga bilo dovoljno za izvoz. Imali smo ponudu da u Holandiju izvezemo 20 tona nevena po izuzetno korektnoj ceni, ali u ovom trenutku Bugarska, Srbija i Makedonija zajedno ne mogu da dostignu traženu količinu – kaže Aleksić.
Prošle godine zadrugari su započeli i proizvodnju batata, takozvanog slatkog krompira. Na nivou zadruge pod ovom krtolom sada je dva hektara i narednih godina površine pod ovom kulturom će povećavati. Oko 60 odsto roda je prve klase i on se prodaje kao konzumni slatki krompir. Od preostale količine, inače druge klase, ZZ „Natura Balkanika“ planira da proizvodi čips i kašicu za bebe. Tu vide veliku šansu za sardnju sa ZZ „Profi-agrar“ iz susednog sela Slatina, jer se ona bavi dehidriranjem voća koje se može dodavati u kašicu od batata. Bio bi to zajednički proizvod namenjen deci predškolskog uzrasta, koji bi plasirali vrtićima.
Sušara, plevilica i berač – uz pomoć države
Kod ove proizvodnje najprisutniji je manuelni rad, počev od kopanja pa sve do branja. Veliki problem predstavlja nedostatak radne snage, posebno kada se u obzir uzme činjenica da kada posla ima na njivama pod lekovitim biljem, ima ga i u malinjacima koji u okolini Šapca zauzimaju velike površine. Zbog toga je ova zadruga konkurisala za dodelu bespovratnih sredstava u okviru projekta „500 zadruga u 500 sela“ i dobila 7.000.000 dinara. Tim novcem kupljena je najsavremenija sušara, plevilica i berač za neven. Ručni rad polako zamenjuju mašinskim. Inače, ove priključne mašine prve su te vrste u Srbiji. Pored toga, zadruga je podigla i plastenik za proizvodnju rasada, liniju za pakovanje i flaširanje etarskih ulja.
– Sopstvenim sredstvima kupili smo liniju za destilaciju etarskih ulja. Njihova proizvodnja je i najisplativija. Za razliku od drugih grana poljoprivrede, proizvodnja lekovitog bilja može da se brzo i lako preorijentiše na kulture koje su tražene. Dobra strana je i to što cena ne varira i ona se može znati za period od narednih pet godina. Može da bude niža svaga 2 do 3 odsto. Kilogram sušenog nevena sada se prodaje po ceni od 550 dinara. Još jedan benefit kod ove proizvodnje jesu i sigurni kupci. Prinos ipak najviše zavisi od vremenskih uslova – objašnjava naš domaćin.
Na nekim parcelama proizvođači imaju mogućnost navodnjavanja, a na nekima ne. Tako im predstoji i bušenje bunara i nabavka opreme za navodnjavanje. Ali, kako kažu, za tri godine uložili su skoro 10.000.000 dinara, tako da će ova investicija malo sačekati. A novac im je još neophodan za kupovinu tarupa i prskalica. Vlastite traktore ima svako domaćinstvo, ali ove specifične priključke koriste svi zadrugari.
Repromaterijal i za kooperante
Kako smo čuli u Zemljoradničkoj zadruzi „Natura Balkanika“, u Srbiji je od 1.500 do 2.000 hektara pod lekovitim biljem. Zasnivanje ove proizvodnje ne iziskuje velika ulaganja. Za hektar nevena treba uložiti do 500 evra. Zarada je manja od one koja se ostvari kod, na primer, proizvodnje maline, ali su cene stabilne.
– Svaki zadrugar ima pravo na cenu po kojoj zadruga prodaje sušeno bilje. Za kooperante one su drugačije. Za osušeno bilje cena je jedna, ali mi otkupljujemo i sirove biljake, koje dorađujemo, po drugoj ceni. Takođe, u proleće kooperantima dajemo sav repromaterijal i oni se na kraju godine razdužuju. To znači da je svakome ko sa nama hoće da sarađuje potrebna samo dobra volja i spremnost da radi. Ova proizvodnja u velikoj meri se oslanja i na pčelarstvo, te mnogi pčelari svoje košnice donose na naše njive – kaže Srđan Aleksić, direktor ZZ „Natura Balkanika“.
Saradnja sa strukom, naukom, prerađivačima
Odličnu saradnju ZZ „Natura Balkanika“ ostvarila je sa ZZ „Profi-agrar“, čiji inženjeri zaštite bilja joj pomažu. I za njih je ovo novo, jer se u dosadašnjem radu nisu susretali sa ovom proizvodnjom. A da dobra volja ne poznaje granice pokazuje i saradnja sa Poljoprivrednim forumom iz Niša i prof. dr Vladanom Pešićem, sa katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, poljoprivrednom školom, Poljoprivrednom stručnom službom, Direkcijom za poljoprivredu iz Šapca. Iskustva razmenjuju i sa svim udruženjima proizvođača lekovitog bilja, Institutom „Josif Pančić“, koji je i najveći kupac ove zadruge, kao i sa firmom „Adonis“ d.o.o. Sokobanja, koja se može pohvaliti velikim asortimanom čajeva.
-Svako njihovo iskustvo doprinosi da poboljšamo kvalitet i povećamo prinose. Mi zapravo radimo sa strukom i naukom jer je proizvodnja lekovitog bilja bila nepoznanica na ovom terenu – poručuju iz Dobrića.
Pomoć i od lokalne samouprave
Grad Šabac prošle godine u Program podrške razvoju poljoprivrede i ruralnih sredina uvrstio je i subvencionisanje mini preradnih kapaciteta. Cilj je da što više poljoprivrednih proizvođača sa teritorija Šapca, kojem pripadaju 52 sela i 60.000 hektara obradivih površina, počnu da prerađuju svoje primarne proizvode.
– ZZ „Natura Balkanika“ i ZZ „Profi-agrar“ dva su svetla primera na našem terenu. Godinama smo pokušavali da uputimo poljoprivrednike da naprave zadruge. Inicijativa mladih ljudi iz ove dve zadruge, koja je proistekla iz edukacija, urodila je plodom. Prepoznali smo njihov rad i trudili smo se da ih povežemo sa nadležnim institucijama, posebno sa Zadružnim savezom Srbije. Pomogli smo im prilikom pisanja projekta za konkurs „500 zadruga u 500 sela“. Takođe, u skladu sa mogućnostima lokalne samouprave, dodeljena su im i određena finansijska sredstva. Naša saradnja tu nije završena. Obe zadruge su sada u IPA projektu prekogranične saradnje. Nadam se da će zadrugarstvo tek zaživeti u narednih 4-5 godina, a Grad Šabac planira da zadrugama pomogne u formiranju zajedničkog knjigovodstva – kaže Predrag Srdanović, iz Odeljenja za poljoprivredu ove lokalne samouprave.
J. Bajšanski
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
