Pčelar Marko Mandić zasadio je medonosno bilje na imanju u Donjim Stranjanima kod Prijepolja, kako bi povećao prinos meda po košnici. Projekat u koji je uložio oko šest hiljada evra već daje rezultate. Zadovoljni su i on i pčele, koje su poslednjih godina zbog slabe paše proizvodile manje meda nego obično.
Bilje zasađeno Mandićevom rukom retko se viđa u ovom kraju. Na oko 60 ari zapuštene livade na padinama Jadovnika on je proletos zasadio 350 sadnica paulovnije i evodije, medonosnog drveća, a između njih faceliju, jednogodišnju biljku koja svojim cvetovima privlači pčele, i obezbeđuje im veliku količinu nektara za prihranu. Parcelu je ogradio kako bi zasad sačuvao od divljih svinja i druge divljači koja u poslednje vreme pravi veliku štetu meštanima.
– Pčele koje su prošlog leta bile u Stranjanima dale su 30 posto više meda od pčela stacioniranih u Prijepolju, što najbolje govori da sam sadnjom facelije napravio pravi potez. Facelija cveta 40 dana nakon sejanja, pa je i ovde na oko 800 metara nadmorske visine moguće imati dve paše. Možete da birate da li će te pčele zazimiti sa tim medom ili će te ga ostaviti sebi – kaže za „Dobro jutro“ pčelar Marko Mandić (80).
Pored medonosnog, on u Donjim Stranjanima planira i sadnju lekovitog bilja poput žalfije, lavande, ruzmarina, majčine dušice i bosiljka, koje se nakon ispaše pčela može preraditi u čajeve.
– Pravi efekti započetog projekta videće se međutim tek za tri do četiri godine, kada zasađeno medonosno drveće bude u punom cvetu. Paulovnija se teško održava u prvoj godini jer je osetljiva na mraz, kasnije je lakše, a prvi put cveta već u trećoj godini, negde u aprilu ili maju. To je i najbrže rastuće drvo, poreklom iz Kine, koje se može seći sedme godine nakon sadnje i tada daje najkvaliteniju građu od koje se najčešće pravi nameštaj. Evodija cveta u julu i takođe je odlična što se tiče medenja, ali njena drvna masa nije sjajna kao paulovnija, koja se u svetu ceni kao najbolje drvo. U Prijepolju, gde držim deo košnica, već imam oko 70 stabala evodije, koja je cvetala pre dve godine – kaže Mandić.
Stranjani su na oko 30 kilometara od Prijepolja. Livade iznad sela bogate su lekovitim biljem, ali se poslednjih godina mnogo toga promenilo.
– Pre oko tri decenije, dok sam samo u Stranjanima držao pčele, cedio sam med dva puta godišnje. Imao sam više od 20 kilograma najkvalitetnijeg livadskog meda po košnici, a med sa Jadovnika je bio među najboljima u zemlji. Međutim, poslednjih godina u selu je sve manje stada koja tokom ispaše uništavaju korov i đubre livade, a bez dobrog stočnog fonda nema ni dobre pčelinje paše. Zbog toga je u ovom kraju sve manje livadskog meda, a na gubitku su pčelari koji ne sele košnice – kaže Mandić.
Mada ga stižu godine, Mandić se ne predaje. Smanjio je broj košnica, ali ih i dalje ima više od 50. Od toga 20 košnica je u Donjim Stranjanima, dok je ostale saselio u Prijepolje.
– Slabi prinosi livadskog meda i seoski put koji je u očajnom stanju, primorali su me da veći deo košnica preselim bliže Prijepolju. Košnice koje su u gradu, tokom godine selim u Šumadiju i Vojvodinu na bagrem i suncokret, jer bez toga nema ni dobrog prinosa. Poslednjih godina sve više se bavim i proizvodnjom propolisa i mleča, kako bi zaradom od toga pokrio gubitke u proizvodnji meda – kaže Mandić.
Željko Dulanović
Foto: Mirko Kovačević