Posle kiše koja je pala u drugoj polovini avgusta, stvorili su se povoljni uslovi za klijanje i nicanje semena pšenice koje je rasuto još prilikom žetve. Visoke temperature sa manjkom padavina uticale su na slabije nalivanje zrna strnina.
Tokom žetve bilo je dosta sitnog semena, lakog, nedovoljno nalivenog, koje je kombajn izbacivao i rasipao po njivama. Procenat sitnog semena u proseku se kretao od 3,6 do 11,4 procenata u zavisnosti od sorte, preduseva, zdravstvenog stanja useva i vremenskih uslova (ogledno polje PSS Zrenjanin sa 52 različite sorte pšenice).
Strništa ovog leta nisu ličila na ona iz prethodnih godina. Nisu bila zakorovljena, jer uslovi nisu pogodovali ni nicanju raznih korovskih vrsta, koje su inače prisutne na našim njivama i koje su se najčešće prskala totalnim herbicidima.
Neka strništa su posle žetve pšenice plitko obrađena. Međutim, većina njih je ostala neobrađena. Kod mnogih proizvođača to još uvek nije praksa. I obrađena i neobrađena strništa su se tokom septembra zazelenela. Mnoge njive izgledaju kao posejane, a u stvari ponikla je samonikla pšenica.
Pored nje, pri povoljnim uslovima ponikli su i usevi suncokreta, soje pa i kukuruza koji je ranije pokošen. Takođe, travnim i ostalim korovskim vrstama padavine i toplo vreme su odgovarale za brže klijanje i nicanje. Sve njive sa samoniklim usevima, kao i njive sa poniklim korovima treba obraditi ili isprskati kako bi bili uništeni. Oni predstavljaju opasnost i potencijalni izvor zaraze za pšenicu.
Ovo nije uobičajena situacija. Retke su godine sa toliko mnogo ponikle samonikle pšenice. Uglavnom se tokom letnjeg perioda radi hemijski tretman korova, ali moramo da se prilagodimo nastaloj situaciji.
Nije dovoljno da se obrađuju pojedinačne njive. Moramo svi da delujemo, da uništimo samonikle useve i korove kako bi doprineli zdravijem razvoju pšenice nakon nicanja, a koja tek treba da se poseje.
Njive treba obraditi ili isprskati i ne dozvoliti da se samonikli usevi i korovi dalje razvijaju.
Piše: Zorica Rajačić, PSS Zrenjanin
