Srbija polako krči svoj vinski put i želi da bude u društvu najboljih. Potvrdio je to i Treći novosadski Salon vina održan 11. i 12. novembra u Hotelu "Park" gde je svoje proizvode predstavilo 70 izlagača mahom iz Srbije, ali i regiona. Bila je to prilika da se upozna regionalna vinska karta, sklope novi dogovori i poznanstva, a bila su upriličena predavanja i radionice, ali i neizostavna degustacija dobre kapljice. Novosadski salon vina je organizovan posle dvogodišnje pandemijske pauze, pa je i to bio razlog više za nove susrete i poslovne razgovore, što bi trebalo da osnaži regionalnu saradnju među vinarima i trgovcima vinom.
Šansa za razvoj vinarstva i vinogradrstva zaista postoji jer se kod nas, kako nam je potvrdio jedan od organizatora i urednik časopisa "Vino i Fino" Igor Luković, potrošnja vina u Srbiji je 14,5 litara po glavi stanovnika, a proizvodimo jednu trećinu te količine. Na pitanje ko treba da nam bude uzor na razvojnom putu vinarstva, Luković kaže:
- Mi ne treba da se ugledamo na velike poput Italije, Španije i Francuske , ali možemo da pogledamo kako to radi Mađarska i Slovenija koje su nam umnogome slične. Uz to, Srbija ima pod vinovom lozom oko 22.000 hektara, a mogla bi realno da poveća zasade na 80.000 hektara, potvrđuje Luković.
Posebnost vinarstva na Balkanu, je i to što imamo autohtone sorte koje su drugačije i koje strani kupci žele da vide na svojim trpezama, u hotelima i prodavnicama. U Srbiji postoje i 22 vinska rejona, potpuno različita po sastavu zemljišta i mikroklimi. To su te stvari koje bi mogle da daju posebnost grožđu, a samim tim i vinu koje se od njega pravi.
U radionicama, upriličenim za degustaciju posebnih sorti vina, predstavljena je, između ostalog lična karta i identitet grašca belog. Objašnjeno je zašto se veruje da je sorta autentična fruškogorska i podunavska , obrazlažući to dokazima u istorijskim dokumentima i knjigama. U tom pogledu, dragocen izvoro je Volnijev herbarijum, najstarija herbarska zbirka na području Balkana koja se čuva u Sremskim Karlovcima. Mnoge biljne vrste , koje su rasle i gajene na ovim panonskim prostorima, na tlu Vojvodine, posebno Fruške gore kojih tu više nema, sačuvane su u herbarijumu koji dokazuje da su postojale. Zbirka datira iz 18. veka i sačuvala je mnoge njivske i gajene vrste sa ovih prostora. A dokaz o poreklu grašca belog nalazi se i u knjizi Prokopija Bolića, arhimandrita manastira Rakovac na Fruškoj gori koji je još 1816 objavio prvi vinogradarsku priručnik "Sovršeni vinodelac". Svi ti detalji mogli su se čuti na prezentacijama i radionicama novosadskog Salona vina.
O adutima sorte Probus govorili su, u protekl dva dana vinari iz vinarija Deurić, Đurđić Milanović, Mrđanin i sa Instituta u Karlovcima , a posetioci su imali prilike da oprobaju ukuse ovih vina i uvere se u njihov kvalitet. "Pedeset nijansi sive" je bio provokativan naziv radionice vinskog stručnjaka Tomislava Ivanovića koji je predstavio sedam vinskih etiketa iza koji se krije - sivi pino, pino gri , pino griđo...plementa sorta koja daje ukusna, uglavnom bela vina u bezbroj aromatskih nijansi.
Talas vinogradarstva zahvatio je i okolinu Sombora, atar sela Riđica aktuelan je poslednjih desetak godina i trenutno ima oko tridesetak vinogradara i četiri vinarije. Vrhunsko vino daje kvalitetan rod na jedinstvenom crnom, sivom i braon pesku. Na Salonu vina u Novom Sadu predstavljena je porodična vinarija VRT Radoslava Tripkovića iz Sombora, dobitnika prestižne nagradu za vino pesak sivi “Pinot grigio iz 2021”. Naime, na prvom međunarodnom sajmu vina, koji je u septembru održan u okviru regionalne inicijative "Otvoreni Balkan" u Beogradu, među više od 400 izlagača iz 22 zemlje sveta nagradu za najbolje belo vino dobila je vinarija VRT. Ovi vinogradari iz Sombora (Riđice) kažu da su ponosni što je vino poteklo sa riđičkih vinograda gde su radili njihovi preci i što je baš to vino ponelo ovu prestižnu titulu.
Vesna Savić
