Piše: Svetlana Mujanović
Voćari, veliki, mali pa i oni koji kajsiju gaje na okućnici, kažu da, ako voćka preživi sedam godina, živeće i rađaće još dugo. Činjenice ukazuju na to da ova tvrdnja i nije baš bez osnove. Nije retkost da stabla ove voćke, omiljene i među potrošačima i među ljubiteljima kvalitetne rakije, iako mlade i još neizrođene, usred vegetacije klonu, i bez vidljivog razloga se osuše ili utonu u zimski san i u proleće se ne probude.
Nauka i struka su još davno utvrdili da razloga za to ima puno, a koji će biti okidač, zavisi od mnogo činilaca. Svi oni su skupljeni u jednu grupu, a bolest koju izazivaju nazvana je zajedničkim imenom apopleksija i predstavlja jedan od ograničavajućih faktora u širenju ove voćne vrste.
Pažljivom voćaru koji redovno pregleda svako stablo promene neće promaći, ali za sprečavanje sušenja tada je već kasno. Takvim voćkama može samo da se pomogne da im se životni vek produži za koju godinu. Prava pomoć je preventiva. Voćke valja pravilno negovati, redovno ih đubriti, navodnjavati, orezivati i štititi od bolesti i štetočina. A pre zasnivanja zasada, prvo treba ispoštovati preporuku praktičara.
Bolest se otkriva na deblu i u kruni u vidu spoljašnjih i unutrašnjih promena. Spoljašnje se lako uočavaju. Listovi gube svežinu i boju, savijaju se i na kraju opadaju, pa delovi grane ostaju goli. Kora puca, stvaraju se otvorene rane iz kojih curi smola. Pojedine grane suše se već na početku vegetacije, a da prethodne sezone nisu pokazivale nikakve znake bolesti. Kada se na takvim granama napravi poprečni presek, vide se i unutrašnje promene. Na ksilemu i floemu (sprovodni sudovi) menja se boja, oni su tamni i deluju „beživotno“.
Na ovo propadanje biljke utiče puno činilaca koji su podeljeni na dve grupe – fitopatološke i ekološko-fiziološke. Fitopatološki činioci su paraziti – gljive, bakterije i štetni insekti koji pojedinačno ili združeno, tokom više godina crpe voćke, iznuruju ih i dovode do sušenja. Lek protiv njih je redovna hemijska zaštita. Ali, ni ona neće dati rezultate ako se voćkama ne pruži kompletna nega, odnosno, ako se uklone ekološko-fiziološki činioci.
Koji su to ekološko-fiziološki činioci saznali smo od diplomiranog inženjera zaštite bilja GoranaĐorđevića, savetodavca u Poljoprivredno stručnoj savetodavnoj službi u Smederevu, kraju bogatom voćnjacima u čijim zasadima ne manjka ni kajsija.
Kako kaže Đorđević, u toj grupi ima više činilaca i svi su podjednako važni. To su visina kalemljenja, posrednik, podloga, rezidba, vodni režim zemljišta, temperaturna kolebanja u toku mirovanja, ekspozicija zasada… Ispitivanjima je utvrđeno da je visina kalemljenja „odgovorna“ za izmrzavanje i početak kretanja vegetacije. Naime, zbog kolebanja temperature, sušenje debla kod ove voćke je naizraženije na visinama oko 30 cm, te je preporuka da se sade voćke koje su kalemljene na visini od 80 do 120 cm od zemlje. Zbog toga svi voćari, koji planiraju da posade kajsiju, na ovu činjenicu treba da obrate posebnu pažnju.
Smatra se da su temperaturna kolebanja u periodu zimskog mirovanja najznačajniji činilac koji dovodi do sušenja. Poznato je da je kajsija u periodu punog mirovanja veoma otporna na niske temperature, čak i do -30 stepeni, Međutim, ovo biološko mirovanje traje relativno kratko. Obično već krajem januara voćke prelaze u fazu ekološkog mirovanja, a tada, u našim uslovima, temperatura može da varira, da se pojavi koji topao dan s temperaturom i do 15 stepeni i pokrene sokove, a onda naglo zahladi, sokovi se zamrznu u sprovodnim sudovima koji pucaju, stvaraju se rane iz kojih curi smola i otvaraju se vrata parazitima.
Neretko se s takvih voćaka kora odvaja od stabla i one u proleće ne kreću. Iz tog razloga preporučuje se sadnja na severnim ili severoistočnim ekspozicijama jer su tu kolebanja mnogo manja. Ali, to su uslovi na koje se ne može uticati u starijim zasadima. Oni „važe“ samo za nove kajsijare.
Rezidba smanjuje sušenje
Ono na šta se može uticati u borbi protiv apopleksije jesu agrotehničke i pomotehničke mere. Letnja ili zelena rezidba značajno smanjuje sušenje. Ako se radi zimska rezidba, treba je obaviti neposredno pred kretanje vegetacije, nikako usred zime, kada se obično orezuju ostale voćne vrste.
Temeljno krečenje i jalovi ugar
Debla i ramene grane svake kajsije treba temeljno okrečiti u poznu jesen, dakle sada, i u rano proleće, kako bi bela boja usporila zagrevanje i kretanje sokova. Zemljište u voćnjaku valja tako obrađivati da se drži u tipu jalovog ugara. Nije naodmet napomenuti da se zbog opasnosti od povreda to radi pažljivo, na određenu dubinu, da se ne bi isekle korenove žilice. Parcela na kojoj će se podići mlad kajsijar treba da bude čista; ako je nekada tu bio voćnjak treba je ostaviti da se „odmori“ i dve – tri godine na njoj gajiti okopavine, pa tek onda je privesti nameni.
