Krastavac ponekad može imati gorak ukus, što kvari celokupno iskustvo konzumiranja. Zoran Lazarov, savetodavac za ratarstvo u vranjskoj PSSS, ističe da postoji nekoliko razloga zašto krastavac može biti gorak. Neki krastavci su jednostavno genetski predisponirani da budu gorki. Ove biljke sadrže jedinjenja poznata kao kukurbitacini koji su odgovorni za gorčinu. Iako su moderni hibridi krastavaca razvijeni da imaju manje ovih jedinjenja i dalje mogu postojati tragovi koji doprinose gorčini.
Krastavac je biljka koja je izuzetno osetljiva na uslove okoline. Ekstremne temperature, suša neadekvatno zalivanje ili prekomerna izloženost suncu mogu dovesti do povećanja jedinjenja kukurbiticina. Stres koji biljka doživljava tokom rasta može značajno uticati na njen ukus – ističe Lazarov.
Po njegovim rečima previše ili premalo vode može izazvati stres kod krastavca. Optimalno zalivanje je ključno kako bi se održao balans vode u biljci, čime se smanjuje rizik od gorčine. U vreme intenzivnog porasta i plodonošenja biljaka, navodnjavanje je potrebno gotovo svakodnevno, pri čemu treba održavati visok nivo vlažnosti zemljišta (oko 80% PVK).
Nedostatak esencijalnih hranljivih materija ili prekomerno đubrenje može izazvati neravnotežu koja često rezultira pojavom gorkih plodova. Norme prihranjivanja biljaka mogu biti različite, a zavise u prvom redu od stanja zemljišta i kreću se najčešće 120 do 150 kg KAN-a, 150 do 200 kg supefosfata, 100 do 120 kg kalijum – sulfata i 40 do 50 kg magnezijum – sulfata po hektaru proizvodne površine, računajući po jednom prihranjivanju. Ukoliko postoji unos organske materije, unos kalijuma treba uvek da bude manji.
Krastavci koji su fizički oštećeni tokom rasta mogu proizvesti više kukurbitacina kao odgovor na stres. Zbog toga je potrebna zaštita biljke od oštećenja tokom rasta i plodonošenja – poručuje Lazarov.
Proizvođači će, prema njegovim rečima, izbeći gorke krastavce izborom odgovarajućih sorti. Zato je potrebno da biraju sorte krastavaca koji su poznati po svom slatkom i blagom ukusu, kao što su Pariski kornišon, Nais F1, Delikates, Sunčani potok, Tajfun, Dolomit F1, Ringo, Harmoni, Ajaks i drugi. Biljakma je potrebno pružiti i dovoljno hlada naročito tokom najtoplijih delova dana (zasenčavanje) i zaštititi ih od vetra i štetočina, kako ne bi došlo do njihovog fizičkog oštećenja i koristiti u sadnji bogato dobro drenirano zemljište uz redovan unos potrebnih količina hraniva.
Ukoliko naiđemo na gorak krastavac, možemo pokušati da ublažimo gorčinu odstranjivanjem krajeva i obaveznim ljuštenjem jer je gorčina često najjača na krajevima ploda i u samoj kori – kaže Lazarov.
On na kraju ističe da treba znati da je prisustvo kukurbitacina svojstveno gotovo svakom krastavcu. Spada u red jedinjenja koja se odlikuju visokom biološkom aktivnošću: antikancerogeno dejstvo, anti – inflamatorno svojstvo, antimikrobno dejstvo, kardioprotektivno svojstvo i upotreba u tradicionalnoj medicine.
Tekst i foto: Gordana Nastić
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
