Polako se približavamo kraju godine, a samim tim očekuju nas i brojne slave, katolički i pravoslavni Božić, kao i doček Nove godine. Svi se tada trudimo da osim odmora uz najmilije, sebi priuštimo bogatu trpezu sa raznim đakonijama, koje baš i nemamo priliku svaki dan da konzumiramo. Naravno, raznovrsna trpeza se ne može zamisliti bez ukusnog i kvalitetnog mesa i mesnih prerađevina.
Zato je sada prilika da pazarimo razne proizvode po sniženim cenama. Ovog vikenda je bila idealna prilika da na 13. Bazaru, koji je održan na platou pored Kalenićeve pijace, pazarimo hranu koja će nam upotpuniti naše šarene i ukusne trpeze.
Definitivno najposećenija tezga je bila prepuna mesnih prerađevina. Razne đakonije od mesa je ponudio Đorđe Lazarov iz Novog Sada. On je svoju tezgu ulepšao domaćim sremskim kobasicama, kako ljutim tako i blagim, slaninom, kulenom, pečenicom, suvim vratom i dimljenim svinjskim rebrima.
Dok su ga stalne mušterije hvalile “da lepše meso i kvalitetnije nisu skoro probali”, novi kupci su zagonetno gledali i razmišljali sa kojim proizvodom će sebe i svoje goste ovog puta častiti.
Na pitanje kako priprema ove mesne poslastice, Đorđe nam je uz osmeh otkrio tajni recept koji se u njegovoj porodici prenosi gerenacijama.
– Za pravljenje kobasica koristim domaće svinjsko meso, a od sastojaka stavljam beli luk, slatku papriku ali i ljutu i kuhinjsku so. Često me pitaju u koji proizvod ide najkvalitetnije svinjsko meso. Naravno u kulen, a ostatak od delova slanine i plećke se pomeša i ide u kobasice. Kada se u tu kobasicu dodaju već pomenuti sastojci, ona se napuni, dobije izgled koji nam je svima poznat i ide na sušenje ili dimljenje i to minimum od trideset dana do šest meseci. Kulen se stavlja u svinjsko slepo crevo – katu i njemu najduže treba vremena za sušenje. On je definitivno mesni proizvod koji je najkvalitetniji, ali i najskuplji. Sušenje zavisi umogome i od vremena i od vremenskih uslova. Međutim, sada se i to promenilo. Sada on zrije u komori. Pošto je jako toplo i velike vlage su napolju, najbolje se zrenje odradi u komori – objašnjava naš sagovornik.
Treba napomenuti da se za kobasice koristi domaće svinjsko crevo, odnosno očišćena creva od svinje, dok kulen ide u katu.
Đorđe ističe da su ukusi različiti, ali da svaki proizvod ima svog kupca.
-Slaninica ali i suvi vrat se koriste najviše kod kuvanja kupusa ali i za pravljenje sarmi. Daje šmek ovim domaćim jelima. Naravno, kobasice, kulen, pečenice se najviše konzumiraju uz meze, ali i za tradicionalni doručak. Ma, sve zavisi koji je povod, ali svako od naših kupaca redovno se vraća po još. To nam je dokaz da su naši proizvodi na glasu – priča Lazarov.
U porodici Lazarov ovim poslom bave se jako dugo. Đorđe je naučio sve oko mesa od dede i oca, a sada ima prodavnicu “Majkina Meza” u Novom Sadu.
– Mi smo deo dnevnih Bazara, ali i Beogradskog noćnog marketa. Skoro uvek učestvijemo na svim gastronomskim manifestacijama. Ponekad nas pitaju da li imamo i vegansko meso. Kod nas toga nema. Preferiramo samo čisto domaće meso i to rađeno po starim receptima – ističe Đorđe.
Tekst i foto: Dijana Maksimović