Retrovegetacija se najčešće javlja krajem septembra i početkom oktobra i uslovljena je mnogim faktorima. Da ne bi dolazilo do retrovegetacije u voćnjaku potrebno je zaštititi biljku na vreme. Defolijacija se, uglavnom, dešava zbog neadekvatne zaštite voćaka tokom vegetativnog perioda. Tada se vegetativna masa zarazi nekim od patogena. Kod jabuka i krušaka to su čađava pegavost lišća i krastavost plodova, a kod šljiva, trešanja i višanja šupljikavost lišća. Usled nekroze, lišće opadne u julu i avgustu, a novo počne da izbija u septembru. Upravo se ovo dešava u voćnjacima širom Srbije čemu svedoči činjenica da se našoj redakciji u poslednjih nekoliko dana javilo dosta zabrinutih proizvođača koji kažu da im je voće ponovo procvetalo.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže za Dobro jutro da do retrovegetacije voća dolazi u zasadima gde nisu sprovedene adekvatne mere zaštite voća tokom vegetacije, usled oštećenja od grada, ali i zbog visokih temperatura za ovo doba godine.
– Propusti u tretmanu, neadekvatan izbor i vreme primene fungicida mogu da utiču na prevremenu defolijaciju voćnih vrsta, a i vremenski uslovi doprinose pojavi retrovegetacije. Tada se na stablima zapaža bubrenje lisnih pupoljaka, rast nove lisne mase ili cvetanje. Ovakva stabla voća izuzetno gube na kondiciji i vrlo je izvesno da će nespremno dočekati predstojeće mirovanje, što može da se odrazi na početak kretanja vegetacije, kao i na manji prinos u narednoj godini – upozorava profesor Keserović.
Njegova preporuka proizvođačima voća je da obiđu svoje zasade, kako bi pregledali stabla i konstatovali da li je u toku retrovegetacija voća. Ovaj pregled je bitan jer će dalje mere nege zavisiti od sadašnjeg stanja zasada.
- U slučaju prisutne retrovegetacije trebalo bi u rano proleće, odnosno pred početak vegetacije, izvrši intenzivniju rezidbu ovakvih voćaka kako bi se one što bolje oporavile od stresa izavanog retrovegetacijom, a u cilju uspostavljanja fiziološke ravnoteže između rasta i rodnosti. Pošto je došlo do ubrzane organogeneze pupoljaka bilo bi dobro da se ostavi i što više generativnih pupoljaka. U slučaju da je voćka jako olistala i većina lisne mase se nalazi na vrhovima stabala tu lisnu masu treba obavezno orezati pre zime. Na kraju, postoje i preparati na bazi amonijum sulfata koji mogu da pomognu – zaključio je sagovornik.
Ljiljana Milovanović