Piše: Biljana Nenković
Ljubičasta boja je kombinacija plave, koja predstavlja stabilnost i crvene, čija je prva asocijacija – energija. Ljubičasta simbolizuje moć, plemenitost, obilje i ambicije. Donosi bogatstvo i ekstravaganciju. Uz ljubičastu se vezuje mudrost, dostojanstvo, nezavisnost, kreativnost, tajanstvenost i čarolija. Pa zašto onda u takvoj boji ne bi bila i – vaša bašta.
Retki su oni koji ne priželjkuju atraktivne bašte u kojima će uživati i očima i nepcima. Ako niste znali, možete ih ukrasiti, ne samo originalnim ogradama, lejama neobičnih linija, već i bojama. Ove godine svoju baštu „obojite“ u ljubičastu boju, jer postoji mnoštvo povrća i voća ove, unekoliko jedinstvene boje. Osim vizuelnog doživljaja, plodovi iz ove bašte pre svega su zdravi.
Sprečava upale, Alchajmera, Parkinsona
Ljubičasta hrana krcata je antioksidansima koji su čistači organizma. Da biste ćelije održali u dobroj formi, važno je da se one dobro hrane kiseonikom. Antioksidansi skupljaju i izbacuju slobodne radikale iz organizma, i tako na direktan način doprinose zdravim ćelijama i održavaju sve organe u dobroj formi.
Prednosti antocijana, supstance koja je odgovorna za ljubičastu boju u povrću, povezana je sa sprečavanjem upalnih procesa. Takođe, dobar je za vid, krvnu sliku, regulisanje krvnog pritiska i dijabetesa. Najnovija istraživanja pokazuju da korisne materije iz ljubičastog voća i povrća imaju pozitivan uticaj u borbi protiv Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i multiple skleroze. Dragoceno ljubičasto povrće, koje krasi vašu baštu i tanjir jesu crveni luk, cvekla, patlidžan, crveni kupus. S malo truda možete naći i paradajz ljubičaste boje, papriku, šargarepu, boraniju, ljute papričice.
Prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede, krompir ljubičaste boje ima četiri puta više antioksidanasa od belog i crvenog. Drugim rečima, što je voće ili povrće tamnije, to ima više antioksidanasa. Šljive, kupus, patlidžan, kupine, crne ribizle, ljubičasti luk, grožđe – sve to voće i povrće s ljubičastim pigmentom sadrži flavonide, koji kontrolišu krvni pritisak i jačaju imunitet.
Ljubičasta boja krasi i neke vrste špargli, kao i smokve, pa i pojedine vrste lekovitog bilja. Najpoznatiji kod nas je ljubičasti bosiljak. Retki su hobisti i odgajivači koji u svojoj bašti imaju tamniju verziju bosiljka, koji nije ništa manje značajan, ni vredan od klasičnog, zelenog.
– Tamni, ljubičasti varijeteti bosiljka imaju više antocijana, zaštitnika krvnih sudova. I pored toga, kod nas se ova biljka koja je bila prisutna u skoro svim civilizacijama, retko može pronaći u baštama. Prava je šteta što nije više zastupljena u našim krajevima. Ja ga gajim na kraju bašte, a posadio sam ga iz puke znatiželje, misleći da je samo dekorativan. Čak sam čuo preporuke da ne sme da se jede, ali malo sam istraživao i saznao da je podjednako, ako ne i više lekovit od zelenog, a ima jači miris. Kad prilazite bašti, već se oseća miris, a kada grančicu unesete u kuću, danima se širi jak miris. U jelima može da zameni so, i nije istina da služi samo za dekoraciju zbog ljubičastih listova. Sušeni može da se stavlja u sir, a u jelima je izuzetno aromatičan. Da bismo napravili poređenje, razlika je kao kod zelene i crne masline – kaže Dragan Petrović, dugogodišnji baštovan hobista iz Kragujevca.
Ubrana biljka može se držati u zamrzivaču ili konzervirati u ulju. Tako dobijete i aromatično ulje koje je prelepe boje i daje odličan ukus salatama, dodaje Petrović.
Ljubičasta boranija je takođe novina kod nas. Ne deluje samo dekorativno u baštama, već je i ukusna. Domaćice kažu da prilikom kuvanja promeni boju i postane zelena, ali to ne menja njenu nutritivnu vrednost. Čvršće je strukture od svojih zelenih i žutih „sestara“, te se zbog toga ne raspada i ostaje hrskava nakon kuvanja.
I paradajz i, razume se, borovnica
Ljubičastu boju paradajza naučnici objašnjavaju većim koncentracijama antocijanina, ali tvrde i da je njegova nutritivna vrednost veća od crvenog paradajza. Naučnici veruju da konzumacija ovog paradajza, u dužem periodu, pomaže u borbi s hroničnim bolestima. Inače, istraživači u Brazilu su, nakon desetogodišnjeg rada, uspeli da proizvedu genetski nemodifikovani paradajz ljubičaste boje.
Troje naučnika s Univerziteta Sao Paulo novu vrstu paradajza dobili su ukrštanjem čileanskog i divljeg paradajza s ostrva Galapagos. Genetička struktura ljubičastog paradajza ostala je ista, jedina razlika je što sadrži veće količine vitamina C. Ovo je sasvim dovoljno da se i ovaj paradajz nađe u vašoj ljubičastoj bašti.
Dodajmo tome ljubičaste bobice borovnice, kako bi bašta bila jedinstvena. I, na kraju nešto cveća. Naravno, ljubičastog!
Sveti bosiljak
Postoji nekoliko podvrsta uzgajanog bosiljka ljubičaste boje. Jedna od njih je i dark opal. Kao i kod svih ostalih podvrsta ljubičastog bosiljka, boja potiče od antocijana. Tulsi je najlekovitiji. Zovu ga još i Sveti bosiljak. Ima ljubičaste nijanse listova i pomaže bržem oporavku organizma od stresa i depresije. Od ovog bosiljka može da se pravi ulje. Bere se pre cvetanja, početkom jula, jer tada sadrži najveću koncentraciju eteričnih ulja. Može da se i suši, najbolje na promaji, u senci, u malim snopovima, ili se listovi stave na papir ili tkaninu. Osušen se čuva u zatvorenim kutijama na tamnom mestu.
Tajna kožice crnog grožđa
Kožica crnog grožđa, na primer, ima pigment antocijan, koji jača imunitet, povoljno utiče na kardiovaskularni sistem i otežava rast ćelija nekih vrsta tumora. Kod brusnica, ljubičasti pigment povoljno deluje kod onih koji pate od infekcije urinarnog trakta. Postoje naučni dokazi da ljubičasta hrana poboljšava zdravlje srca, vid i rad mozga. Nedavne studije otkrile su da odrasli koji jedu ljubičasto voće i povrće imaju smanjeni rizik od visokog krvnog pritiska i lošeg holesterola, a takođe imaju manju verovatnoću da će biti gojazni.
