Na policama supermarketa u Srbiji su crvene, krupe i zavodljive tuđe breskve, iako to nije dovoljno da u njima uživamo.
– Hladnjačari nam prvu klasu plaćaju 60 dinara, što je proizvođačka cena, a o zaradi ne može ni da se razmišlja. Sem toga, zbog velike količine padavina i kasnih prolećnih mrazeva, ovogodišnji rod umanjen je za 30 do 50 odsto – kaže Dragan Petrović iz Malog Požarevca.
– Kod nas su preradni kapaciteti rezerva za nerealizovan plasman stone breskve, što je jako pogrešno – kaže prof. dr Vladislav Ognjanov. – Ne mogu da verujem da naši prerađivači nisu spoznali veliku mogućnost i perspektivu: kompot od breskve je najskuplji proizvod od voća na svetskoj pijaci.
Breskve i nektarine omiljeno su voće tokom letnjih meseci, a naše stare sorte posebno su slatke i sočne, mirisne i aromatične. Ali, sve ih ređe nalazimo na pijacama i u prodavnicama. U poslednjih desetak godina stvoreno je i registrovano skoro 1.000 novih sorti breskve, i to za region kojem i mi pripadamo. One su crvene i krupne i zavodljive, ali to nije dovoljno da u njima uživamo. Te tuđe breskve završavaju na policama supermarketa u Srbiji, dok naši breskvici zarastaju u korov, jer proizvođači ne mogu da pronađu nikakvu računicu za njihovo gajenje.
Breskva se gaji na svim područjima sa umerenom kontinentalnom klimom, pa čak stiže i do delova sveta sa suptropskom klimom. Danas postoje sorte koje zahtevaju zimski odmor od 1.000 časova, ali i one kojima on gotovo da i nije potreban. To pruža mogućnost da se ovo voće gaji na vrlo širokom prostoru. Prof. dr Vladislav Ognjanov s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da voćari u Srbiji biraju sorte koje imaju od 700 do 950 časova zimskog odmora. Statistika govori da zauzimaju od 6.000 do 7.000 hektara, ali realnost je drugačija. U suštini, reč je o znatno manjim površinama jer je sve više zapuštenih voćnjaka. Primera radi, u Smederevskom regionu, gde je ova proizvodnja i najzastupljenija, polovina zasada pod breskvama više se ne obrađuje. Iako je breskva veoma deficitarna voćna vrsta, njen plasman je izuzetno otežan. Zašto?
Jedemo brskve koje Italijani odbacuju
Tržište zahteva da plodovi breskve moraju biti potpuno crveno obojeni, transportabilni, jer je plasman voća u Evropi premešten s pijaca u supermarkete i zbog globalizacije voće putuje s jednog na drugi kraj sveta. Breskve moraju da izdrže manipulativne procese i izvesno vreme provedu na rafovima dok dođu do krajnjeg potrošača. Takav kvalitet podrazumeva rano branje, čvrstinu, i transportabilnost pa breskve više nemaju ukus, miris i aromu koju očekuju proizvođači i potrošači. Zato je u Italiji potrošnja breskve pala za čak 70 odsto. Na žalost, dobar deo tih plodova reeksportom je došao u Srbiju pa je plasman domaće breskve u poslednje dve godine znatno otežan. Ne favorizuje naš proizvod, već se primat daje onom rashlađenom, kalibriranom i upakovanom koji dolazi iz inostranstva i – često se deklariše kao naša roba. To je trenutno jedan od većih problema naših proizvođača breskve, naglašava profesor Ognjanov.
Zarađuju samo trgovci
O tome priča i Dragan Petrović iz Malog Požarevca koji ima zasad breskve na četiri hektara. Za ovu proizvodnju Petrović se opredelio jer su voćnjaci na idealnoj nadmorskoj visini. Zasadi su stari od pet do 19 godina i dosadašnja praksa ovog domaćina bila je da voćnjake podmlađuje. Ali, to više ne radi. Kao razlog navodi veliki raskorak između cena i ulaganja.
