Poslednjih nekoliko godina štete koje glodari i divljač prave u zasadima voćaka sve su češće. Prisutne su kod svih voćnih vrsta, a najveće su u neograđenim voćnjacima i rasadnicima. Opasnost je veća u toku zimskih meseci kada divljač uglavnom nema dovoljno hrane i ako se zasadi nalaze u blizini šume i izvan naselja. Obnova stabala koja su oštetili zečevi i divljač je teška, a uspeh zavisi od stepena i mesta oštećenja. Tamo gde su rane manje, dovoljno je premazivanje kalemarskim voskom, dok veća oštećenja, odnosno oguljena kora oko čitavog debla u dužini od nekoliko centimetara, mogu dovesti do sušenja stabla.
Štete od zečeva, srna…
Zečevi gule koru sa debla voćaka i jedu mlade bočne grane, a mogu i da pregrizu sadnice. Kada se zasadi različitih voćnih vrsta nalaze blizu jedni drugih, zečevi će pre posetiti jabuke i kruške nego, primera radi, trešnje i višnje, koje u kori imaju gorki alkaloid amigdalin koji ih odbija. Štete voćnjacima nanose i srne, jeleni i druga divljač. Rogovima gule koru sa debla, brste vrhove letorasta s terminalnim pupoljcima i prilikom prolaza, posebno u grupama, lome mlade sadnice.
Veliki sneg, a posebno ako se zbog mraza stvori čvrsta pokorica, olakšava zečevima, srnama i drugoj divljači da lako dohvate niže, pa čak i više grane u kruni. Tako se zečevi hrane korom, a srne jednogodišnjim letorastima koje mogu oštetiti do osnove. U višegodišnjim zasadima u kojima su sadnice zaštićene stavljanjem zaštitnih mrežica zec može da prekrati prve ramene grane iznad mrežice.
Zečevi su zaštićeni i njihov odstrel je dozvoljen samo u vreme lova. Po isteku tog perioda lov je zabranjen, pa se za zaštitu voćnjaka moraju koristiti drugi načini. Slično je i sa srnama.
Najbolja zaštita od zečeva, srna i druge divljači postiže se ograđivanjem celog zasada i rasadnika voćnih sadnica pletenom žicom. Treba nastojati da ograda ne bude niska – najmanja visina je oko metar i po. U suprotnom, iznad ogra de se može postaviti jedan red bodljikave žice. Oprez je potreban i prilikom postavljanja ograde: njena osnova treba da bude uz zemlju, da se divljač ne bi mogla provlačiti. Najbolje je ukopati žicu u zemlju najmanje deset centimetara. Za vreme zimskih meseci voćnjak treba redovno obilaziti i ako se primete tragovi divljači, ogradu valja popraviti, odnosno mesta na kojima divljač ulazi u zasad obezbediti.
Dobar i najjednostavniji, a ujedno i najjeftiniji način zaštite od zečeva i divljači postiže se zavijanjem debla i donjih ramenih grana raznim izolacionim materijalima. Uglavnom su to natron ili impregnirani papir, običan ili talasasti karton… Papir se izreže na uske trake, širine pet do deset centimetara i spiralno zamotava oko debla idući odozdo nagore. Na kraju se pričvrsti da ne spadne sa voćke, odnosno veže kanapom. Ovi materijali uglavnom izdrže celu zimu. U proleće se skidaju sa debla voćke. Ne preporučuje se korišćenje polietilenskih folija jer ispod njih dolazi do kondenzacije vode.
Kvalitetna zaštita može se ostvariti pomoću posebno napravljenih mrežica od plastičnog materijala ili lake žice. Mrežice se koriste nekoliko godina, rastegljive su, odnosno šire se povećanjem prečnika debla i lako se postavljaju.
Za debla mlađih, odnosno voćaka do treće ili četvrte godine starosti, preporučuje se deblja hartija. Postavlja se od zemlje do ramenih grana i čvrsto zaveže na dvatri mesta. Dobro je da se isti postupak primeni i na ramenim granama. Kada su u pitanju starije voćke, do osme ili desete godine, oko debla mogu se postaviti i čvrsto vezati slama, stabljike kukuruzovine ili suncokreta.
U ovu svrhu koriste se i sredstva koja neugodnim mirisom odbijaju divljač. Stablo i skeletne grane mogu da se premazuju rastvorom životinjske krvi i raznim smešama sa uljem.
Premazivanje skeletnih grana užeglom mašću je odlična zaštita od glodara, ali treba biti oprezan jer ona može da izazove zatvaranje lisnih pupoljaka. Slično je i ako se koristi stara užegla slanina kojom se premazuju deblo i ramene grane. I ovde se mora voditi računa da se ne nanosi debeli sloj masti, jer može izazvati sušenje debla. Za odbijanje divljači preparat se može napraviti i tako što se uzme jedan deo užegle svinjske masti i usirene krvi i dva dela sveže goveđe balege. Sve se dobro izmeša i malo razredi toplom vodom. Dobra smeša je i od užeglog ricinusovog ili ribljeg ulja i iste količine sveže stočne krvi. Sve se zajedno pomeša sa ilovačom, a zatim se razredi vodom do potrebne gustine. Nedostatak ovakvih preparata je to što za oko mesec i po dana izvetre, pa se voćke tokom zime moraju premazivati dvatri puta.
U poljoprivrednim apotekama se mogu naći različiti preparati koji najčešće sadrže riblje ulje, ali se moraju postepeno rastvarati u toploj vodi. Za zaštitu od divljači koriste se i razni hemijski preparati za premazivanje debla i ramenih grana. Neugodnim mirisom odbijaju divljač, posebno zečeve.
Najsigurniju zaštitu od divljači predstavlja kombinacija mehaničkih i hemijskih mera – stablo sadnice zaštiti se mrežicom, a skeletne grane premažu nekim od hemijskih preparata. Ukoliko dođe do oštećenja, takva mesta treba premazati fitobalsamom radi bržeg zaceljivanja.
Poljski miševi pojedinih godina mogu naneti ozbiljne štete voćnjacima, ali i utrapljenim sadnicama u rastilu. Veoma brzo se razmnožavaju, odnosno imaju pet do šest okota godišnje, sa prosečno šest mladunaca, a porastu za svega dva meseca. Simptomi po kojima se mogu prepoznati oštećenja od miševa su bledilo ili žutilo lišća, a ako su ona veća, može doći i do sušenja voćaka.
Miševi prave u zemlji kanale prečnika oko tri centimetra s otvorima na površini. Glođu koru korena tako da od njega ostanu samo delovi. Odgovara im kada je zemljište ispod voćaka zaledinjeno ili se malčira. Pogoduje im i kada je ono neobrađeno, ali i vlažno bez zabarivanja. Češće se nastanjuju tamo gde se koriste folije duž redova. Stoga ove načine održavanja zemljišta treba izbegavati jer se tako stvaraju uslovi za njihovo razmnožavanje. U voćnjacima gde se zemljište održava u sistemu ledinamalč, treba redovno kositi travu. Ona ne sme previše da naraste i stvori seme, jer će tada glodari imati dovoljno hrane i odličnu zaštitu od prirodnih neprijatelja. Stručnjaci preporučuju da se pantljike širine 1,5–2 metra, duž redova i ograde, obrađuju ili blagovremeno prskaju herbicidima, da bi se uništili korovi.
Ako se zemljište malčira, postavljenu pokrivku treba udaljiti od stabla oko 40 centimetara, jer se na taj način sprečava da se gnezde miševi. Takođe, posle berbe, iz zasada treba odstraniti opale i natrule plodove, koji privlače ove glodare. Ako je voćnjak zaledinjen, trava se pre snega obavezno pokosi i iznese.
Primenjuju se i hemijske mere borbe, koje se i uglavnom moraju ponavljati više puta. Podrazumevaju postavljanje otrovnih mamaca direktno u rupe. S humke na površini zemljišta skloni se zemlja i, kada se pojavi otvor, u njega se stavlja predviđeno sredstvo. Tretman se ponavlja posle 15 dana. Važno je da se mamci postave na ivice voćnjaka sa strane odakle postoji mogućnost da dolaze miševi. Ako se koriste zatrovani mamaci, treba konsultovati stručnjake prilikom njihovog izbora i određivanja doze. Važno je i da se vodi računa o merama zaštite ljudi, vode, hrane i drugih životinja. Najbolje je da se postave table s upozorenjem.
Tokom kasne jeseni, zime i ranog proleća štete nanose i voluharice. One mogu da pojedu koren mladih voćaka, a na korenovom vratu starijih da oglođu koru. Stabla zbog toga zaostaju u porastu i često se osuše još u prvom delu vegetacije. Suzbijaju se u više navrata, a najvažnije je da se to uradi u rano proleće, pre početka njihove reprodukcije. I ovde se mogu koristiti gotovi otrovni mamci u skladu sa preporukama stručnih službi. Kao i prilikom suzbijanja miševa, potreban je oprez, naročito ako se voćnjaci nalaze pored kanala, bara ili izvorišta. U slučaju jačih kiša može doći do zagađenja vode. Pri tome se ne sme zaboraviti na opasnost od trovanja krupnije divljači.
KORISNE MERE ZAŠTITE
Štete od divljači mogu se očekivati i u vreme intenzivnog porasta mladara u voćnjacima, i tada je najveći napad od srna, koje brste mlade izdanke. Na taj način nastaju velike štete, naročito u mladim zasadima, odnosno kod tek podignutih voćnjaka u prvoj i drugoj godini, gde može doći do totalne defolijacije, pa i samog propadanja mladih stabala. Osim stablašica često brste i tek iznikle izdanke maline i kupine. Pored srna, ove štete zna da nanese i ostala divljač, ali i pitome, gajene životinje kao što su ovce, koze…
Da bi se voćnjaci zaštitili od ovakvih napada i nastanka šteta, postoje razni načini. Dipl. inž. Milorad Jocković, savetodavac u PSSS Šabac, preporučuje nekoliko mera zaštite. To su vezivanje prehrambene folije da slobodno vijori na vetru – tako se prelama svetlost, te se plaši divljač. Efikasno je i vezivanje CD/DVD diskova za grane voćke, jer se disk okreće, blešti i izdaleka plaši divljač.
Korisno je i da se trake od VHS kaseta za videorikordere razviju po voćnjaku. Ljudska kosa, skupljena u žensku čarapu i okačena o stabla voća, takođe odbija srneću divljač. Jedna od mera je i postavljanje električnih pastirica, žičanih ograda kroz koje prolazi niskonaponska struja i na taj način odbija životinje.
D.R.
Dobro jutro broj 539 – Mart 2017
