Piše: Svetlana Mujanović
Kada se spomene zaštita voćaka, prva asocijacija su hemijski preparati, prskalica, zaštitna oprema. Ali, zaštita voćaka nije samo hemija i prskanje. Zaštitne mere su i one nepesticidnog karaktera.
U nepesticidne mere zaštite voćaka ubrajaju se agrotehničke, pomotehničke i mehaničke. One u značajnoj meri snižavaju brojnost većeg broja štetočina ispod tolerantnog nivoa. Nepesticidne mere se primenjuju, koriste, u razvučenom periodu, od kraja leta do proleća, i omogućavaju upravljanje populacijama štetočina, odnosno, kontrolu brojnosti štetnih insekata, bez preterane upotrebe pesticda. To je izuzetno značajno u konceptu proizvodnje zdrave hrane i očuvanja životne sredine.
Voćne ose pod opalim lišćem
Da bi od nepesticidnih mera bilo vajde, valja poznavati razvojne cikluse i „ćudi“ štetnih insekata. Koje su to štetočine čija brojnost može da se smanji primenom ovih, nepesticidnih mera?
Jedna od mnogih je stenica kruške (Stephanitis pyri). Ona prezimljava kao imago (odrastao insekt) na raznim zaklonjenim mestima: u pukotinama kore, pod starom naljuštenom korom, opalim lišćem… te se raznim agrotehničkim zahvatima može lako smanjiti broj koji će prezimiti. Mirnih i blagih januarskih dana valja se prošetati kroz voćnjake pod kruškom i obavezno poneti žičanu četku, grabljice, ašov, vreću… Četkom se sastruže stara kora, sve skupi u vreću, iznese iz zasada i spali. Opalo lišće, u kojem stenica često pronalazi prijatan zimovnik, valja sakupiti na sredinu međureda i, ako se neće odmah orati, ašovom nagrnuti na gomile malo zemlje, da vetar lišće ne bi ponovo razvejao po voćnjaku.
Šljivine ose Hoplocampa minuta i H. flava, jabukina osa Hoplocampa testudinea, kruškina osa H. brevis, osa lista trešnje Caliroa limacina, takođe prezimljavaju ispod opalog lišća ili plitko u zemlji, pa se redovnom obradom zasada i te kako može smanjiti broj koji će dočekati proleće.
Protiv prstenara maline (Agrilus rubicola), jedino su moguće mehaničke mere zaštite, zato što se odrasli prstenar javlja u vreme dozrevanja plodova, kada se ne smeju primenjivati pesticidi. Preporuka je da se novi zasadi podižu sortama otpornim na ovu štetočinu. A šta činiti u davno posađenim malinjacima koji su u rodu? U takvim zasadima treba tokom zime i ranog proleća, kada nema lišća, dobro pregledati svaki izdanak i one s larvama prstenara odseći, ubaciti u vreću i spaliti. Da podsetimo: malinin prstenar prezimljava u stadijumu larve unutar stabla. Krajem maja, ili početkom juna pojavljuju se odrasle jedinke (imago) koje se hrane lišćem maline i kupine i potom razmnožavaju. Ženka polaže jaja na izboje pojedinačno. Izlegla larva spiralno se ubušuje u izboj (izdanak), preseca sprovodno tkivo i kreće se kroz drveni sloj. U stablu provodi zimu i završava razvoj. Otkrivaju je zadebljanja na lastarima.
Lov na gubara i dudovca
Pravilno primenjene agrotehničke i pomotehničke mere obezbeđuju dobro fiziološko stanje stabla, što je osnovni preduslov uspešne zaštite od potkornjaka (Scolytidae). Posebnu pažnju treba posvetiti obradi zemljišta orezivanju i proređivanju krošnji, uklanjanju suvih, starih stabala i krečenju debala i remenih grana. Krečenje je posebno važno kod koštičavih voćaka.
Gustina populacija smotavaca (Torticidae) jabuke (Cydia pomonella), šljive (Grapholitha funebrana), breskve (Cydia molesta), grožđa (Polychrosis botrana) može se značajno smanjiti struganjem stare kore, uništavanjem opalih plodova sa gusenicama, upotrebom lovnih klopki s feromonima i sličnim. Skidanje i uništavanje zimskih guseničkih gnezda glogovca (Aporia cratagei) i žutotrbe (Euproctis chrysorhoea) u potpunosti rešava problem zaštite od ovih štetočina. Ova mera najčešće se izvodi za vreme orezivanja. Poznata i opasna štetočina, gubar (Lymantria dispar), koja je kod nas već pomalo zaboravljena, uspešno se može suzbiti struganjem jajnih legla s kore voćaka i šumskog drveća. Ova mera primenjuje se na širim ugroženim područjima šuma i voćnjaka.
Dudovac (Hyphantria cunea) prezimljava kao lutka, skriven u pukotine kore, pa se vrlo uspešno suzbija skidanjem stare kore sa debla. Koru treba pažljivo skidati, da se deblo ne ogoli. Kada se zna da se lutke trešnjine muve (Rhagoletis cerasi) preko jedanaest meseci tokom godine nalaze plitko u zemlji, nije ih teško uništiti redovnom obradom, kada će se izbaciti na površinu i „dokusuriće“ ih ptice i drugi predatori.
Struganjem kore protiv cvetojeda
Jabukin cvetojed (Anthonomus pomorum) prezimljava kao imago pod ispucalom, naljuštenom starom korom debla i grana voćaka. Struganjem takve kore, čišćenjem krošnji od polomljenih i suvih grana i odstranjivanjem suvih stabala iz voćnjaka, moguće je smanjiti broj cvetojeda koji će dočekati proleće.
