U zavisnosti od sorte i regiona proizvodnje, vinova loza se prvih dana maja nalazi u fenološkoj fazi početka cvetanja. U ovom osetljivom periodu lozu valja zaštititi od dve, ekonomski najznačajnije bolesti: plamenjače – izaziva je gljiva Plasmopara viticola, i pepelnice – Uncinula necator. U nekim vinogorjima pojavljuju se i eriofidne grinje koje su prezimele u pupoljcima.
Najveće štete na bobicama
Gljiva prouzrokovač pepelnice loze napada sve zelene delove. Listovi mogu biti zaraženi od početka otvaranja pupoljaka pa do kraja rasta. Na licu se pojavljuje beličasta navlaka od micelije i spora gljive. Napadnuti delovi zaostaju u porastu pa takvi listovi često imaju kovrd`av izgled. Kod jakih zaraza čitav list može da se osuši. Štete na listovima obično nisu velike ali, oni su izvor zaraze za plodove. Parazit napada i letoraste na kojima se vide zrakaste pege.
Najveće štete su na grozdovima. Gljiva zaražava cvast još pre oplodnje, češće su napadnuti cvetovi koji su priljubljeni jedan uz drugi. Na njima se može videti siva micelija koja, u slučaju jače zaraze, može da osuši cvast. Bobice mogu biti zaražene od zametanja do šarka. U slučaju jake zaraze one izgledaju kao da su poprašene pepelom. One bobice koje su zaražene neposredno posle oplodnje ubrzo opadnu, a one koje gljiva napadne kasnije – otvrdnu i skamene se, tako da ne dozreju. Kada ih pepelnica napadne u fazi aktivnog porasta one pucaju, što je, uz pepeljastu navlaku, karakterističan znak bolesti.
Gljiva prouzrokovač pepelnice zimu provodi na lozi, u dva oblika: u vidu plodonosnih tela na lastarima i u čokotu, što se u našim klimatskim uslovima retko događa, i kao micelija ili spore u pupoljcima, što je u našim vinogorjima najčešće. Čim se iz ovako zaraženih pupoljaka razviju prvi listići, sa njima kreće i pepelnica.
Ova gljiva je veoma skromnih zahteva kada su u pitanju temperatura i vlažnost. Spore počinju da klijaju već na temperaturi iznad pet Celzijusovih stepeni, najoptimalnija je 25–28 stepeni, dok na 30 prestaju s razvojem, a na 40 uginjavaju.
Za razvoj pepelnice, gljivi nije potrebna voda, dovoljna joj je jutarnja rosa. Relativna vlažnost vazduha je nešto važnija, jer utiče na sporulaciju. Međutim, ne odgovaraju joj kiše, posebno pljkuskovite, koje spiraju miceliju, ili dugotrajne, kada se u vodi spore guše.
Istraživanja su pokazala da su sorte različito osetljive na ovu gljivu. Generalno, evropske su jako osetljive, dok su američke otpornije.
Zaštita od bolesti je agrotehnička, mehanička i hemijska. Loza se sadi na preporučeni razmak i zasad redovno obrađuje. Listovi u blizini grozdova se odsecaju, a loza lači da bi provetravanje bilo bolje. Za hemijsku zaštitu mogu se koristiti fungicidi iz nekoliko grupa. To su oni sa površinskim delovanjem na bazi sumpora i dinokapa, sistemici – na bazi triazola i pirimidina, i takozvani kurativci – efikasno štite lozu i posle ostvarene zaraze.
Fungicide valja koristiti naizmenično – za svako naredno prskanje preparat iz druge grupe. Tako će se izbeći opasnost od rezistentnosti parazita.
Gljiva Plasmopara viticola, prouzrokovač plamenjače, kod nas poznatija kao peronospora, najčešće napada list i bobice. Prvi znaci bolesti obično se uočavaju na donjim listovima u vidu žutih do crvenkastih polja ograničenih nervima. Na mladim listovima nastaju nešto svetlije zelene do žute zone, „uljane mrlje“, koje se postepeno povećavaju. Lastari su najosetljiviji kada su dugi 10–15 centimetara. Na cvetu može biti zaražena cvetna kapica još pre otvaranja, a bobice su na meti gljive od zametanja do početka šarka. Najčešće je u grozdu zaraženo samo nekoliko bobica, dok se ostale nesmetano razvijaju.
Oospore – organi za razmnožavanje gljive, prezimljavaju u zaraženom tkivu opalih listova. Otporne su na niske temperature, mogu da izdrže i –26 Celzijusovih stepeni, a u proleće, čim se zemlja zagreje na osam do deset stepeni, a istovremeno u jednom danu padne više od 10 milimetara kiše, neke spore klijaju odmah, druge malo kasnije, dok se mnoge aktiviraju sledeće ili druge-treće godine. Otuda ima zaraze i u suvim, za plamenjaču nepovoljnim godinama.
Da bi se ostvarila primarna zaraza potrebno je da se ispune određeni uslovi: vlažno zemljište, i temperatura od osam do deset stepeni u trajanju preko 24 sata, da na listovima ima najmanje kap vode koja će tamo ostati četiri do šest sati, i da su listovi razvijeni, da imaju u prečniku dva-tri centimetra. Ako se ne ispuni samo jedan uslov, zaraza se neće ostvariti.
O zaštiti od ove bolesti valja razmišljati pre podizanja zasada. U zasnovanim, veću pažnju treba posvetiti provetravanju, redovno raditi zelenu rezidbu i lačenje, a čim se uoči zaraza, oprskati fungicidima.
KALIJUM-PERGAMANATOM PROTIV PEPELNICE
U vinogradima u kojima pepelnica naglo bukne, valja prvo sprati miceliju i spore, pa tek onda lozu zaštititi hemijskim preparatima. Iskusni vinogradari to rade kalijum-pergamanatom. U 100 litara vode rastvori se 125 grama kalijum-pergamanata, doda jedan do dva klilograma gašenog kreča i time oprska loza. Nekoliko sati posle toga, kada se bobice prosuše, obavlja se redovno prskanje odabranim fungicidima.
DODATI SUMPOR ZBOG GRINJA
Lozu, koja se u maju nalazi na početku cvetanja, valja zaštititi od pepelnice i plamenjače. Za zaštitu od plamenjače koriste se fungicidi sistemičnog delovanja kakvi su Ridomil gold (oba), Alijansa, Curzate (sva tri), Eljuation pro-NjG, Fostonic 80-NjP, Ljadris (oba), Pergado (oba), Acrobat MZ WG, Forum star, Mikal flesh, Verita, dok se pepelnica suzbija Crystalom 250-SC, Tiltom 250-EC, Topasom 100-EC, Falconom EC-460, Folicurom (oba), Impactom 25-EC, Akordom, Postalonom 90-SC ili Collisom, uz dodatak sumpora, koji će delovati odmah, a osim od pepelnice, lozu će zaštititi i od eriofidnih grinja koje prezimljavaju u pupoljcima.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 541 – Maj 2017.
