Vinogradari s iskustvom „imaju oko“ da prepoznaju i prve znake napada gljiva, prouzrokovača pepelnice, plamenjače i sive truleži. Retko koje godine ove pošasti zaobiđu vinograde, pa nepažljivim vinogradarima mogu da naprave veliku štetu.
Šta učiniti da se to ne bi desilo, pitamo diplomiranu inženjerku zaštite bilja Gordanu Cvetković, savetodavca u PSSS Niš. Ona nas upoznaje sa glavnim osobinama ovih parazita i savetuje nas kako da primenimo najefikasnije mere zaštite.
Pepeljast trag otkriva opasnog uljeza
Pepelnicu prouzrokuje gljiva Uncinula necator. Kao što joj ime kaže, na zaraženoj lozi ostavlja pepeljast trag, koji je i otkriva. Zaražava sve vegetativne delove, ali i cvetove i bobice. Listovi su najpodložniji zarazi kada se razvijaju. Male žutozelene mrlje, prečnika svega dva do deset milimetara, s nepravilnim ivicama, uočavaju se već u proleće, a kako oni rastu tako se i mrlje povećavaju, često spajaju i ponekad pokrivaju i čitavu lisku. Takvi listovi se uvijaju, gube boju, suše se i rano otpadaju, a kompletni čokoti deluju svenulo. Pepeljastosiva prevlaka razvija se mestimično i na mladarima, sve dok ga u potpunosti ne prekrije i tada se oni krive, listovi se uvrću na gore i suše se zajedno s mladarima. Na zelenim lastarima uočava se micelija gljive zrakastog oblika, a kada oni odrvene, na mestima zaraze vide se nekrotične mrke zone. Takvi lastari loše zdrvenjavaju i često izmrzavaju u toku zime.
Gljiva ne zaobilazi ni bobice koje takođe prekriva pepeljastom prevlakom. Napadnuti deo bobica ne može da raste i usled pritiska okolnog, zdravog tkiva puca sve do semenke, što je i siguran znak da se radi o pepelnici. Takve, raspuknute bobice zaražava i gljiva izazivač sive truleži, one se suše i rod je izgubljen. Šteta je potpuna kada gljiva zarazi mlade bobice, a ako se ona ostvari pred kraj razvoja grozdova gubici mogu da budu i sporadični.
Gljiva prezimljava u vinogradu. Čim se u proleće stvore povoljni uslovi – umereno oblačno vreme, slaba do umerena svetlost, kakva je u zasenjenim delovima čokota ili vinograda, optimalne temperature od 22 do 28 stepeni i minimalna vlaga u vazduhu, gljiva počinje da se razvija, sporuliše i kreće zaraza. Kako je zaustaviti?
Pre prskanja hemijskim preparatima, potrebne su neke preventivne mere. To su pravilno formiranje čokota, adekvatna rezidba tokom mirovanja vegetacije, proređivanje lastara, uklanjanje listova i usmeravanje mladara vezivanjem.
Na početku vegetacije treba zaštiti lisnu masu od gljive prouzrokovača pepelnice vinove loze, naročito kod osetljivog sortimenta, primenom fungicida Karathane gold 350 EC (0,4-0,5l/ha). Prednost valja dati preparatima na bazi sumpora (Kossan WG, Cosavet 80 DF, Kumulus DF, Thiovit jet 80 WG, Microthiol special disperse). Oni deluju parama, efikasni su na temperaturama iznad 14 stepeni. Međutim, s preparatima na bazi sumpora treba biti obazriv jer, ako je vreme toplo, temperatura viša od 32 stepena, i vlažno, ovi fungicidi mogu stvoriti ožegotine. Zbog toga se prska rano ujutru ili kasno popodne i, ukoliko je moguće, u danu bez vetra. Ovi preparati se mogu koristiti u kombinaciji sa sistemicima.
Sledeća prskanja valja obaviti s fungicidima Collis (0,03-0,04%), Sercadis (0,15 l/ha), Luna expirience (0,04%), Topas 100 EC (0,04%). U cilju zaštite lisne mase i bobica od pomenutog patogena preporučuje se i primena nekog od fungicida Stroby DF, Lunar, Asena (0,2%), Vivando (0,015-0,02%).
Bez obzira na upotrebljeni preparat, važno je poštovati rokove tretiranja s prosečnim razmacima od 7 do 10 dana, menjati grupu fungicida prilagođenu razvoju vinove loze i rastvor naneti kvalitetno da pokrije sve delove čokota. Loza se ne štiti po unapred određenom kalendaru. Prskanja se, uslovno rečeno, planiraju i preparati nabavljaju za svaku godinu i svaki zasad posebno, u zavisnosti od uslova. Važno je da među fungicidima bude i onih koji deluju preventivno, kontaktno i sistemično, a njihova upotreba uslovljena je fazom razvoja loze, jačinom zaraze i vremenskim prilikama.
Uljane pege najavljuju plamenjaču
Plamenjača napada sve zelene delove vinove loze, kao i cvetove i bobice. Karakteristični su prvi simptomi, tzv. „uljane pege” koje se stvaraju na licu zaraženog lista. Na pegama se, na naličju, tokom vlažnih noći, formira bela prevlaka od konidija gljive, kojima se zaraza širi, prenosi s jednog na drugi deo čokota, ali i druge čokote u vinogradu. Zaraženi listovi izgledaju kao da ih je vatra spalila, otuda i naziv bolesti, a u slučaju jačeg napada oni se suše i otpadaju. Kada je zaraza izuzetno jaka, lastari ogolevaju i suše se. Inficirani cvetovi i peteljke prekriveni su belom navlakom i vremenom pocrne i otpadnu. Bobice mogu biti zaražene od zametanja do „šarka” tj. dok na njima ima aktivnih stoma, odnosno, od zametanja pa dok ne dostignu veličinu zrna graška. Na mladim grozdovima uočava se beličasta prevlaka, dok na starijem grožđu nema prevlake, već bobice potamne, dobijaju mrku boju i suše se. Često se dešava da listovi nisu zaraženi, a bobice propadnu.
Prouzrokovač plamenjače je gljiva Plasmopara viticola koja prezimljava u otpalom lišću u vinogradu u oosporama, koje u toku zime zadržavaju vitalnost, nekada i posle tri godine mogu da proklijaju, i u proleće, s prvim kišama, počinju da šire zarazu. Prvo „stradaju“ donji listovi, bliži zemlji. Da bi došlo do infekcije, potrebno je da se ispune određeni uslovi. Kod plamenjače važi pravilo „3 x 10“, a to su srednja dnevna temperatura oko 10 stepeni, i jedan do dva kišovita dana s minimalnom količinom kiše od 10 mm i list prečnika tri – četiri centimetara, odnosno, kada je dužina lastara oko 10 cm. Kod nas je to obično početkom maja. Gljiva prodire u tkivo samo preko stominih otvora koji se nalaze na naličju lista, i kreće zaraza, a uljane pege nastaju kao posledica razaranja hlorofila u listu.
Period od pojave uljanih pega pa do nastanka bele prevlake na naličju lista je veoma kratak i zavisi od temperature, a to je vreme kada vinograd mora biti isprskan. Posle primarne infekcije i pojave bele prevlake nastaje puno sekundarnih zaraza, a za njih je potrebno samo da list bude vlažan dva do dva i po sata i da je temperatura najmanje 12 stepeni. Najveća opasnost od plamenjače je u periodu intenzivnog porasta lastara, tj. pre, tokom cvetanja i posle precvetavanja vinove loze. Na kraju sezone uzročnik bolesti vraća se u neaktivne oospore i ponovo prezimljuje.
Pre prskanja hemijskim preparatima valja ispoštovati neke preventivne mere. To su odgovarajući razmak sadnje i sistem uzgoja, kvalitetna ishrana, navodnjavanje, ograničavanje preterane bujnosti redovnom i stručnom rezidbom kojom se obezbeđuje i protok vazduha unutar čokota, a sve to omogućava i pravilno pokrivanje svih delova čokota rastvorom pesticida.
Broj i vreme prskanja zavise od preparata koji se koriste, rasporeda padavina i faze razvoja biljke. Najosetljivija faza je cvetanje i intenzivni porast lastara. U tom periodu, posebno pre cvetanja, ne sme se ništa prepustiti slučaju. Upotrebljavaju se fungicidi različitog načina delovanja: kontaktni, sistemični ili polusistemični.
Prvo prskanje, u zavisnosti od vremenskih uslova i razvoja loze, pada obično početkom maja, a radi se preventivnim, odnosno, kontaktnim fungicidima Dithane DG Neotec, Mankogal 80, Mankosav 75 WG, Prevent 80 WP (0,2-0,25%) ili Folpan 80 WDG, Fighter ili Solofol (0,15-0,2%). Prskanja se ponavljaju svakih 7 do 10 dana, preparati su širokog spektra delovanja i gljiva ne razvija rezistentnost na njih. Ova sredstva moraju biti prisutna na biljnim organima pre zaraze. Ne sme se zaboraviti da se ona lako spiraju, pa se posle obilnijih kiša prskanje mora ponoviti.
Tokom precvetavnja i zametanja bobica sigurniju zaštitu pruža kombinacija sistemika i preventivnog fungicida – recimo, među sistemicima to su Ridomil gold MZ 68 WG, Alijansa (2,5 kg/ha) ili Ridomil gold combi 45 WG (2-2,5 kg/ha) ili Mikal flash (0,3-0,4%). Da gljiva ne bi stvorila rezistentne (otporne) sojeve, preporučuje se da se jedan isti sistemični fungicid u jednoj vegetaciji ne upotrebljava više od dva-tri puta. Kada se bobice zametnu pa do pojave šarka, mogu se koristiti obe vrste fungicida.
Botritis se „specijalizovao“ za bobice
Gljiva Botrytis cinerea koja prouzrokuje sivu trulež, osim vinove loze zaražava i puno vrsta voća i povrća i uglavnom se razvija na plodovima. Najveće štete pravi u područjima s vlažnom i toplom klimom. U vinogradima to je bolest „visokog standarda“, tj. češća je u bujnim špalirima, dok je u zasadima starog, klasičnog uzgoja uz kolac, ređa. Parazit se vrlo rano naseljava u grozdiće, odmah posle cvetanja, ali u tom periodu gljiva je obično saprofit jer živi na mrtvim, odbačenim ostacima cvetova – prašnici, kapice, koji se, ako je loše vreme, zadržavaju u grozdićima. To se ne vidi, ali gljiva je u grozdićima koji nastavljaju da rastu. Tek kasnije, kada se oni zatvore, gljiva postaje parazit i prodire u peteljke, peteljčice i bobice. Pred zrenje dolazi faza „sive“ plesni koja se lako uočava, a tada je za zaštitu obično kasno.
Znaci zaraze najlakše se otkrivaju u vreme od šarka, pa sve do berbe. Kod belih sorti se na bobicama pojavi pega svetlomrke, a u crvenih sorti crvenkaste boje. Na lastarima siva trulež izbeljuje koru, a ona se razlikuje od kore koju je zarazila gljiva prouzrokovač ekskorioze, zbog koje lastari imaju žućkastu boju.
Ipak, najkarakteristični simptomi su na bobicama, i to u vreme zrenja grožđa. Na njima se javlja sivomrka plesan, od koje se pokožica razmekšava i lako skida. Parazit brzo obuhvata ceo grozd i prelazi na susedni. U vlažnim uslovima, napadnute bobice u potpunosti prekriva siva, buđasta navlaka. Oboleli grozdovi mogu biti i slepljeni. Zahvaćene bobice vrlo brzo propadaju, dovoljno je da prođu svega dva-tri dana od uočenih znakova zaraze. Ako u vreme zaraze nastupi suša, oni se mumificiraju. Kada je od šarka do berbe suvo i lepo vreme, na zaraženom grožđu može da se razvije tzv. „plemenita trulež“. Oštećena pokožica ploda omogućava pojačanu transpiraciju, što dovodi do povećanja koncentracije šećera i pojačane sinteze nekih aromatičnih materija. Kod ove truleži nema buđaste navlake, bobice se malo sasušuju, pa grozdovi imaju izgled suvarka. Od ovakvog grožđa dobija se kvalitetno vino, dok je od plesnivog grožđa vino bez boje, lošeg je ukusa i kvaliteta.
Jača pojava botritisa u vreme sazrevanja grožđa znači da se nije sprečio razvoj gljive, već da je ostala „prikrivena” u bobicama. Drugi put loza se zaštiti u fazi zatvaranja grozdova, i to preparatom koji nije korišćen u prvom tretmanu. Treće tretiranje „pada“ na početak šarka, a četvrto na tri do četiri nedelje pre berbe.
Vinogradari se često žale na kvalitet fungicida, ali ne osvrću se na svoje propuste. I najbolji fungicid neće imati odgovarajuće delovanje ako je tehnika prskanja bila loša. Naime, pored izbora odgovarajućeg fungicida, važno je da se preparat primeni kvalitetno, da se ravnomerno nanese na sve delove loze. Kvalitet prskanja od presudnog je značaja za efikasnost u zaštiti. Veoma je važno da se sredstvo u što sitnijim kapima rasporedi na biljne delove u vidu tankog filma bez nepokrivenih zona.
Piše: Svetlana Mujanović
