Piše: Svetlana Mujanović
Na našim prostorima luk je povrće koje se tradicionalno gaji u bezmalo svakom domaćinstvu. Okućnice, bašte, male ili velike njive, svejedno je koja je površina, na svakoj ga lako i brzo pronalaze muve, opasne štetočine koje prave značajne štete. Za sada, kod nas su registrovane tri muve i jedna buva
Da biste ih lakše otkrili i povrće na vreme zaštitili, upoznaćemo vas s prvim simptoma koji se zapažaju na napadnutim lukovima
Lukova muva
Delia (Hylemyia) antique rasprostranjena je u celoj Evropi pa i u našoj zemlji, posebno u rejonima poznatim po proizvodnji luka. U okolini Bačkog Petrovca u Vojvodini, recimo, pojedinih godina zna da pravi izuzetno velike štete, a velika je štetočina luka i u Hrvatskoj. Posebno je opasna u godinama kada su proleća vlažna. Odrastao insekt sličan je kupusnoj muvi, sivkasto srebrnasti, dug 5 do 7 mm. Larva je prljavobela, bez nogu, duga do 10 mm. Lutka je žućkastosmeđa, buretasta. Ima dve-tri generacije godišnje. Prezimljava lutka u zemlji, na 10 do 20 cm dubine. Imago se obično javlja u vreme cvetanja višnje, tj. od druge polovine aprila do sredine maja, a hrani se nektarom različitih biljaka. Jaja polaže u grupicama između pera luka ili na okolne grudvice zemlje. Jedna ženka položi oko 50 do 100 jaja, a embrionalno razviće traje najviše nedelju dana. Larve se ubušuju u luk kroz osnovne listove. U mlađim biljkama u centralnom delu stabla nalazi se često po nekoliko njih zajedno i prave velike štete. Napadnute biljke se brzo suše i propadaju.
Prvi znak napada je žućenje i sušenje centralnog lista, koji se lako izvlači. Larve se razvijaju 15 do 20 dana, a posle toga prelaze u zemlju, gde se preobražavaju u lutku. Odrasla muva druge generacije izleće u junu, ženke polažu jaja na starije biljke luka i te štete su mnogo manje nego one od prve generacije. U starijim biljkama larve se nalaze u glavicama, može ih biti i do 50 u jednoj. Takve, često smežurane glavice, lako zaražavaju gljive ili bakterije, pa brzo trule i propadaju. U povoljnim uslovima javlja se i treća generacija, a imago leti u avgustu.
Jedna od važnih mera zaštite je prostorna izolacija novih parcela od površina na kojima je prošle godine gajen luk, što ranija setva, odnosno sadnja, jer se tada izbegne napad prve generacije lukove muve. Preporučljivo je da se luk gaji na otvorenim prostorima na kojima je jače strujanje vetra, kao i da se proizvodi pod mrežama nepropusnim za odrasle muve, što se kod nas retko praktikuje.
Po preporuci diplomiranog inženjera Slobodana Gošića, savetodavca za zaštitu bilja u PSSS Šabac, ova muva može da se suzbija i hemijskim preparatima, ali zaštita je specifična i svodi se na rasturanje granuliranih insekticida, ili prskanje tečnim, po celoj površini, dok insekticide treba plitko uneti – inkorporirati u zemljište. Mogu se koristiti insekticidi na bazi hlorpirifosa, ali ako će se luk koristiti kao mlado, sveže povrće, insekticidi nisu dozvoljeni.
Muva belog luka
Suillia (Helomyza) lurida veoma je raširena štetočina ozimog belog luka u svim krajevima gde se gaji ovo povrće. Kod nas pojedinih godina, posebno u istočnim krajevima, kao i u Bugarskoj, može da uništi i do 90 posto posađenog luka. Kako joj i ime kaže, uglavnom napada beli luk. Ima jednu generaciju godišnje, prezimljava imago. On je dug do jednog centimetra, vrlo prepoznatljiv – grudi su mu žućkastocrvene, krila sivkastosmeđa, a celo telo prekriveno dlakama. Jaja su sitna, veličine svega jedan milimetar, bisernobela. Larva je crvolika, bez nogu, najpre prozirna, zatim bela, pa žućkasta, duga do 12 mm. Lutka je smeđa, retko kada dostiže dužinu od jednog centimetra.
Odrasla muva počinje da leti rano, čim temperatura pređe u plus, tako da ženke polažu jaja već u februaru-martu, kad biljke imaju dva-tri lista. Bira najrazvijenije biljke, a jaja polaže u osnovu stabla ili na zemlju pored njih. Čim se ispili, larva se ubušuje u luk, hrani se njegovim tkivima i uništava mlade listove. Već razvijene larve silaze u glavicu i u njoj nastavljaju razvoj. Obično se u jednoj biljci razvije samo jedna larva, a njen razvoj traje oko 30 dana. Napadnute biljke slabe i ubrzo propadaju. Zaštita je slična kao kod lukove muve. Ranijom sadnjom u jesen mogu se ublažiti posledice napada, jer su biljke, u vreme aktivnosti imaga, značajno razvijenije.
Minirajuća muva luka
Phytomyza (Napomyza) gymnostroma u Srbiji je otkrivena u okolini Beograda pre 30 godina i od tada se proširila na celu republiku, nanoseći sve veće štete lukovičastom povrću. Nekih godina ume da prepolovi rod. U poslednje vreme nanosi sve veće štete crvenom luku i praziluku i u Mađarskoj i Sloveniji, gde je zovu miner praziluka. Ima dve generacije godišnje, prolećnu i jesenju, a prezimljava u stadijumu lutke u mladim biljkama luka iz jesenje sadnje i u praziluku, u polju ili u trapu. To je veoma sitna štetočina, odrasla muva je duga svega dva-tri milimetra, sivocrna, sa žutom glavom i bokovima. Larva je crvolika, duga oko pet milimetra, bledožute boje, a lutka je crveno-smeđa, nešto sitnija od larve.
Odrasle muve počinju da lete krajem marta – početkom aprila, a sreću se do kraja aprila, napadaju biljke luka iz jesenje i rane prolećne sadnje. Hrane se listovima, ostavljajući karakteristične, u nizu raspoređene bele pege. Ženke polažu jaja u osnove spoljašnjih listova, ispod epidermisa. Larve se hrane parenhimom i, spuštajući se iz osnove lista u stablo i lukovicu, ostavljaju prazne hodnike, tj. mine. Zadržavaju se samo u spoljnim, ovojnim ljuspama stabla i lukovice, po čemu se razlikuju od lukove i muve belog luka koje prodiru u središnji deo biljke. Biljke s larvama minirajuće muve imaju meko, naborano stablo, sa žutim i suvim spoljašnjim listovima. U jednoj biljci može se naći i do 20 larvi. Prelazeći iz jedne u drugu ovojnu ljuspu, larve, osim hodnika, za sobom ostavljaju i otvore na listovima, kroz koje prodiru razni patogeni i ubrzavaju propadanje zaraženih biljaka. Slabije napadnute biljke se kasnije oporave, ali daju manje glavice, koje se ne mogu dugo čuvati. Zbog razvučenog perioda letenja odraslih muva, larve se u biljkama nalaze tokom aprila i maja. U maju se na krajevima hodnika – mina u stablu, lukovici ili blizu samog korena ulutkavaju. Tokom letnjih meseci minirajuća muva miruje u stadijumu lutke u napadnutim biljkama ili u zemljištu, u koje dospeva otpadanjem s ovojnih ljuspi, prilikom vađenja zrelih lukovica. Muve jesenje generacije lete krajem septembra i tokom oktobra i tada oštećuju luk iz jesenje sadnje, kao i biljke praziluka, u kojima ostaju do narednog proleća. Jako napadnut praziluk potpuno propada ili mu je smanjena tržišna vrednost.
Zaštita je slična kao od prethodne dve vrste. Kao prvo, valja promeniti parcelu na kojoj će se gajiti beli luk, a dobre rezultate daje i čupanje i uništavanje biljaka na kojima se vide simtomi napada muve. Praziluk pre trapljenja valja detaljno pregledati da se ne „utrape“ i muve koje će, zaštićene od niskih temperatura, nastaviti da prave štete. Beli luk koji tokom zime ostaje u polju može da se zaštiti, ali ne i praziluk. U proleće štite se samo biljke luka koje se ostavljaju za zrele glavice, nikako luk koji će se koristiti kao sveže, mlado povrće. Dozvolu ima samo preparat na bazi acetamiprida – Tonus, Epik, Mospilan, Volej, Kestrel, Afineks i slični, koji se mogu primeniti u vreme leta muva, u proleće i jesen, u po dva navrata u razmaku od deset dana.
Lukova lisna buva
Bactericera tremblayi pravi u Srbiji velike štete bezmalo tri decenije na svim vrstama lukova koji se gaje kod nas. Ima više generacija, obično od pet do sedam, a prezimljava odrasla buva ispod biljnih ostataka. U drugoj polovini marta imago izleće i hrani se isisavanjem sokova iz listova mladih biljaka luka. Odrasla buva je duga do dva i po milimetra, tamnosive boje, sa žutom gornjom stranom grudi. Jaja su narandžasta, ovalna, za biljku pričvršćena drškom dva puta dužom od njihove dužine. Larva je izduženo ovalna, spljoštena, dlakava, u prvom uzrastu žutonarandžasta, a kasnije poprima svetlu žutozelenu boju. Ženke polažu jaja po celoj dužini lista, ali najviše u osnovi, svaka u proseku po 200 jaja. Posle jedne do dve nedelje pile se larve, koje se fiksiraju za list i hrane sišući sokove. One su slabo pokretne i kreću se samo kada traže novo mesto za ishranu, i to najčešće u grupama.
Razvoj jedne generacije u leto traje 20 do 30 dana, a u proleće i jesen do 40, pa i 70 dana. Odrasli insekti žive relativno dugo, mužjaci do 10 dana, ženke i čitav mesec, tako da je period polaganja jaja razvučen i prekidan ishranom, pa se tokom vegetacije sreću svi razvojni stadijumi i generacije se preklapaju. Napadnuti listovi se uvijaju na karakterističan način, a na njima se uočavaju jaja, larve i obilje belih voštanih izlučevina. Napadnute biljke zaostaju u porastu, daju umanjen prinos, posebno je smanjena tržišna vrednost mladih biljaka koje se koriste kao sveže povrće.
Najbolja zaštita je kombinacija preventivnih, mehaničkih i hemijskih mera. Preporučuju se plodored, prostorna izolacija parcela pod biljkama iz porodice lukova, uništavanje biljnih ostataka, obrada zemljišta odmah posle vađenja luka. U početku vegetacije, a i kasnije, valja češće pregledati biljke i čupati svaku za koju se sumnja da ju je napala buva. Sav iščupan luk treba uništiti, najbolje spaliti. Ako se oceni da je broj položenih jaja ili ispiljenih larvi takav da može ugroziti proizvodnju luka, treba parcelu oprskati nekim od insekticida. Pošto kod nas još nijedan preparat nema dozvolu za suzbijanje ove štetočine, stručnjaci preporučuju da se upotrebe oni koji imaju dozvolu za zaštitu od lukovih muva. Napominjemo da se insekticidi upotrebljavaju samo na parcelama s kojih će se luk vaditi tokom leta ili jeseni i koristiti kao konzumni