Piše: Svetlana Mujanović
Koštičave voćke – višnja, trešnja, šljiva, breskva, nektarina i kajsija, u našoj zemlji se, u odnosu na jabuku i krušku, gaje na manjim površinama, što ne znači da ih napada manje parazita, izazivača bolesti i štetnih insekata. Naprotiv, neke od njih su veoma osetljive, na primer, breskve i nektarine na gljivu Taphrina deformans, izazivača kovrdžavosti listova, šljiva na virus šarke…
Sve ove voćke imaju i mnogo “zajedničkih” bolesti i štetočina, pa se izbor preparata i vreme prskanja ne razlikuju mnogo od jedne do druge vrste.
Monilinija gljiva najopasnija
Najznačajnije, ali i najštetnije bolesti svih koštičavih vrsta jesu palež cvetova i sušenje grančica, izaziva ih gljiva Monilinia laxa, i trulež plodova koju prouzrokuje gljiva Monilinia fructigena. Sve voćke su podjednako osetljive na njih i štite se istovremeno.
Gljive koje izazivaju ospičavost, pegavost i šupljikavost mogu značajno da umanje prinos kao i kvalitet polodova koštičavog voća. Posebno je raširena gljiva Stigmina carpophylla,koja izaziva šupljikavost. Štete nastaju zbog propadanja listova na kojima se prvo stvaraju pege, a kasnije tkivo u njima ispada, pa se smanjuje zelena površina koja obavlja fotosintezu. Na takvim stablima plodovi su sitni i neukusni. Pegavost lista višnje i trešnje (Blumeriella jaapii) je izuzetno opasna bolest, jer izaziva prevremeno opadanje listova tokom leta. Takva stabla najčešće ponovo olistaju, iznure se, nespremna uđu u zimu i lako izmrzavaju. Neretko i cvetaju krajem leta, a ako se cvetovi i ne pojave, moguće je da će sledeće godine rod izostati ili će biti izuzetno mali i nekvalitetan.
Kovrdžavost lista, izaziva je gljiva Taphrina deformans, najopasnija je bolest breskve i nektarine, a ugrožava i listove i stabla. Zato voćari koji gaje breskvu ne smeju da dozvole da bolest “bukne”. Ako se to desi, neće mnogo pomoći ni česta prskanja, koja povećavaju troškove, ugrožavaju zdravstvenu bezbednost onih koji takve plodove jedu, a zagađuju i zemljište, vodu i vazduh. U zaštiti od ove bolesti najvažnija su preventivna prskanja – primena preparata na bazi bakra u jesen, tokom opadanja listova, i u rano proleće, do pojave zelene tačke na pupoljku.
Lisne vaši najproždrljivije i najupornije
Među ovim voćkama ima onih s kratkom vegetacijom – trešnja, višnja i kajsija, do onih koje se beru tokom leta i jeseni, kao što su razne selekcije bresaka, nektarina i šljiva. Sve one traže kvalitetnu zaštitu i listova, i plodova. Da bi voćke ostale što duže zdrave, stručnjaci za zaštitu bilja ističu da je neophodno da se prva prskanja obave kvalitetno i pravovremeno, najefikasnijim preparatima.Tada ona kasnija mogu i da izostanu, jer, u takvim voćnjacima nema izvora zaraze.
Od štetnih insekata najbrojnije i najčešće su lisne vaši koje, sem direktnih šteta (sišu sokove), prenose i viruse, pa tako prave dvostruku štetu. Imaju puno generacija, i u zavisnosti od temperature, razvoj jedne traje od četiri-pet dana do dve sedmice. Poznato je i da brzo postaju neosetljive na insekticide koji se često koriste, te u zaštiti valja biti dobar praktičar i stručnjak, i za svako prskanje birati insekticid na bazi druge aktivne materije. Najvažnije je da se na samom početku vegetacije ne dozvoli da se namnože, jer će u protivnom prinos i kvalitet plodova biti smanjeni, a sledeće sezone cvetanje može čak i da izostane ili da bude veoma slabo. Pri tome valja koristiti insekticide neotrovne za pčele, jer su one veliki saveznici svakom voćaru, kao i za bubamare koje se hrane ovim štetočinama.
Grinje, osice, tripsi i cikade cvet u koji će položiti jaje ne biraju prema vrsti. Potomstvo ostavljaju na prvi na koji nalete. To čine i smotavci plodova, leptirići čije potomstvo – proždrljive larve, crvljaju plodove, ubušuju se u njih u istim fenološkim fazama razvoja.
Trešnjina muva (Rhagoletis cerasi) oštećuje plodove višnje i trešnje, posebno srednje i kasne sorte, u koje polaže jaja, čim oni zarude. Tako se među zrelim trešnjama i višnjama mogu naći mnoge koje nije za upotrebu, jer se u njima nalaze larve ovog insekta. Prilikom prskanja valja voditi računa o karenci preparata, jer neki insekticidi imaju dužu karencu, pa, ako se ona ne poštuje, mogu izazvati zdravstvene probleme kod ljudi, posebno dece koja jede trfetirano voće.
Ne prskati po kalendaru, nego po potrebi
U zaštiti voćaka, ali i svih drugih biljaka, valja poštovati pravilo da se prska samo po potrebi, a ne po kalendaru ili nekom šablonu. To znači da se prvo upoznaju sve fenološke faze razvoja određene vrste, prouči u kojoj je na koju bolest i štetočinu osetljiva, stabla pregledaju, pa tek onda donese odluka da li je prskanje neophodno. Da olakšamo, predlažemo orijentacioni “kalendar prskanja”, baziran na fenološkim fazama i ukazujemo i na bolesti i štetočine na koje je u datoj fazi pojedina vrsta najosetljivija.
Prvo prskanje – pred kretanje vegetacije (februar – početak marta) – sve koštičave vrste – zimska zaštita (bakar + ulje).
Drugo prskanje – beli baloni, pun cvet – sušenje grančica, šupljikavost i pegavost listova – sve koštičave voćke.
Treće prskanje – precvetavanje – sušenje grančica – sve koštičave vrste. U intenzivnim šljivicima sprovodi se zaštita kada plodovi dostignu veličinu zrna graška zbog ose.
Četvrto prskanje – početak zrenja, zaštita od štetočina (trešnjina muva, smotavci) i ako su povoljni uslovi za razvoj bolesti i od njih.
Peto prskanje – pred početak zrenja – štetočine i manje bolesti – šljiva, breskva, nektarina. Višnje, trešnje i kajsije valja zaštititi i posle berbe od šupljikavosti i pegavosti listova.
Šesto prskanje – u jesen, kada opadne dve trećine listova, fungicidima na bazi bakra.
Kod bresaka i nektarina broj i vreme prskanja donekle se razlikuju od ostalog koštičavog voća. Posle precvetavanja, sledeći tretman za ove voćke je kada plodovi dostignu veličinu oraha, a sprečava se razvoj vaši, cikada, crvenog pauka, savijača i truleži ploda.
