Za 20 godina zarada na jagodama se istopila, tvrdi Milovan Glišić iz sela Šume kod Topole. Cena jagoda je 2005. godine, kada je počinjao proizvodnju, bila 350 dinara. Danas je ona na skoro istom nivou, ali za dve decenije višestruko su poskupela ulaganja i dnevnica radnika.
– Kada sam počinjao da gajim jagode dnevnica radnika je bila 1.200 dinara za rad od 7 do 19 sati. Sada je ona 5.000, ali unajmljeni radnici u 17 časova završavaju s poslom. Pre dvadeset godina bilo mi je potrebno 1.000 dinara za gorivo da odem do Beograda i vratim se, da isporučim jagode kupcu. Sada mi treba od tri do četiri hiljade dinara za jednu isporuku. U sezoni ovo voće se isporučuje skoro svakodnevno, jer jagoda ne može dugo da stoji, čak ni u hladnjači i da čeka bolju cenu – kaže Milovan Glišić za Dobro jutro.
Porodica Glišić je počela sa zasadom od 50 ari. Potom su prilagođavajući se tržištu imali u jednom trenutku 3 hektara pod jagodama, što na otvorenom polju, što u zaštićenom prostoru. U plastenicima je maksimum bio 70 ari.
-Trenutno gajimo jagodu samo u plastenicima i to na 50 ari, a od gajenja na otvorenom smo odustali. Morali smo da smanjimo površinu, jer je potrebno mnogo novca za nadnicu, koja je skoro petostruko veća. Cena ovog voća je skoro ista kao i pre 20 godina. U prolećnoj berbi ona je od 350 do 400 dinara. Slična cena je bila i pre dve decenije, kada smo počinjali. Zarada se takoreći istopila. Nismo na nuli i ne bismo radili da nema zarade, ali ona je daleko manja nego što je bila – kaže Milovan.
U gajenju jagoda Glišić izdvaja period od 2006. do 2012. godine, koji je bio veoma isplativ za proizvođače. Od tada pa do danas zarada se konstantno smanjuje, a troškovi rastu. U plastenicima gaji stalnorađajućiu sortu irma i dnevno sa 50 ari u punom jeku berbe ubere oko 800 kilograma jagoda.
-Ona rađa do kasne jeseni. Istina je da sada u oktobru i novembru dostiže cenu od 800 do 1.000 dinara, ali je potražnja manja, zbog čega ne može značajno da se nadoknadi zarada. Prvo, prodaja je teža zbog visoke cene, a drugo, u ovo vreme počinje i uvoz iz Grčke, koja daleko više od nas gaji jagodu u plasteniku – kaže Milovan Glišić.
Jedan deo jagoda on i supruga Gordana prerađuju u sokove, džemove i slatka, pa zimnicu isporučuju svojim stalnim mušterijama zajedno sa ostalim proizvodima i đakonijama sa imanja. Kaže da neće odustati od ove proizvodnje, ali kao i većina Šumadinaca i on svaštari, jer ne može da se osloni samo na jednu proizvodnju. Na gazdinstvu gaje i ostalo voće, povrće, vinograd, imaju pčelinjak, ali i krave i ovce, zbog kojih se bave i ratarstvom.
Biljana Nenković
Foto: FB Goca Jagodica i Milovan Glišić