Koliko puta mi je baba, dok sam živela na selu, a opeče me žara/kopriva govorila „ako to je dobro za zdravlje“. Tada kao detetu isprištenom i sa osećajem da me je milion pčela u momentu bocnulo, a do srca mi bol došla, nisam razmišljala o zdravlju. Psovala bih i babu i žaru i sva njena lekovita svojstva. Poneka suza bi pala, ali bi srećom sve brzo prošlo, do nekog sledećeš slučajnog češanja o taj zeleni grm. Kasnije, kako sam rasla shvatala sam sve što je baba pričala, naročito kada smo kod drugarice na Paliću koprivu koristili za prskanje voća, zalivanje i đubrenje, jer je njen deda držao košnice, pa je to bilo jedino sredstvo koje je koristio. Danas i ne treba pričati mnogo o koprivi, o tome da je naslađa kad se uberu mladi izdanci, pa se napravi pita ili čorba koju sam, baš pre neki dan, sa uživanjem jela.
Koliko je, pak bitna u proizvodnji zdravih namirnica kao insekcitid i đubrivo, kako je koristiti, pročitajte u nastavku.
Prirodni insekticid i đubrivo
Kopriva se može koristiti i za zaštitu biljaka, jer poboljšava njihov celokupni imunitet. Koristi se u zaštiti od štetnih insekata, posebno od zelenih lisnih vaši. Kopriva se potopi u vodu i nakon 12 do 24 sata žareće materije koprive se razgrađuju, te se insekticid može koristiti.
Đubrivo se pravi kada se koprivi doda malo kvasca, kvasa, hleba, peciva, keks i sva ostala testa napravljena sa kvascem. To će ubrzati fermentaciju i skratiti je na tri do pet dana. Tri četvrtine kante ispuniti koprivom i preliti vodom u kojoj je rastvoreno malo kvasca ili hleba. Nakon što se fermentacija završi, rastvor se procedi i razblaži u odnosu 1:10. U kombinaciji sa slezom i gavezom dobija se kompleksno NPK đubrivo.
Kopriva se može kombinovati i sa drugim biljnim vrstama, kao što su maslačak, pelin, hajdučka trava, pirika, podbel, kamilica. Ne dodaju joj se žitarice, jer to dovodi do alkoholnog vrenja.
Za pripremu azotnog đubriva od koprive uzeti kilogram sveže ili 200 grama osušene koprive i potopiti u 10 litara vode u plastičnoj kanti. Promešati i ostaviti da fermentiše 10 do 15 dana. Fermentacija je završena kada prestane penušanje, a dužina zavisi od temperature. Leti traje pet dana, a tokom jeseni i proleća do 15 dana.
Povremeno se sadržaj kante promeša. Kantu treba prekriti tkaninom, kako ne bi upadale mušice, i držati na osunčanom mestu. Sadržaj razvija neprijatan miris. Nakon završene fermentacije, sadržaj kante procedite i koristite kao đubrivo nakon što ga razredite vodom:
- razredite u odnosu 1:10 kada zalivate zemljište,
- razredite u odnosu 1:50 kod folijarnog đubrenja (preko lista)
Proceđen rastvor može se čuvati u zatvorenoj posudi na tamnom i hladnom mestu. Redovna upotreba koprive će ojačati biljke i manje će ih napadati patogeni i štetni insekti.
R.D.J.
