Pored ukrasnog bilja, okućnice mogu da budu ukrašene i zanimljivim sortama voćki, koje prvo atraktivno cvetaju u proleće, a leti ili jeseni neke daju potpuno neobične plodove, atraktivne za sve generacije. Dolaskom proleća i buđenjem prirode ljudi imaju potrebu i želju da takve voćke zasade. Međutim, neki ljudi imaju previše želja i dešava se da preteraju sa kupovinom sadnica. U proleće vlasnici kuća često koriste frazu „Ni sam ne znam gde da posadim sve što sam kupio“. Da bismo vam olakšali izbor, udaljićemo se od „tradicionalno korišćenih“ voćnih sorti i vrsta, a akcenat ćemo staviti na nove, neobične voćne sorte i vrste kao i one koje zauzimaju malo prostora i koje će se uvek moći „ugurati“ negde.
Dekorativne sorte voćaka
Dekorativne sorte još nisu raširene kod nas, ali u poslednje vreme se sve više sade. Za razliku od „uobičajenih“ voćnih sorti i vrsta koje se gaje za konzumaciju voća i gde je naglasak na kvalitetu ploda i prirodi, kod dekorativnih sorti naglasak je na ukrasnoj vrednosti. Dekorativna vrednost postiže se dekorativnim izgledom cvetova, lišća ili plodova, dok jestivost samih plodova nije od primarne važnosti, pa su kod mnogih ukrasnih sorti plodovi „neukusni”.
Interspecifični hibridi
Interspecifični hibridi su vrste nastale ukrštanjem dve različite vrste. Neki od njih su nastali spontano u prirodi, a neki su nastali pod uticajem čoveka. Zanimljivi su zbog neobičnog ukusa ploda, koji je često kombinacija dve vrste od kojih su nastali ukrštanjem. Kao takvi predstavljaju nešto novo, neobično i nadasve zanimljivo, zbog čega je vrlo atraktivno imati ih u svom voćnjaku. Pored toga, idealni su za uzgoj jer su često otporni na bolesti.
Patuljaste voćke
Patuljasti plodovi danas postaju sve popularniji jer na maloj biljci daju plodove uobičajene veličine i zahtevaju malo prostora. Imaju sve karakteristike „konvencionalnih“ sorti, s tim što su patuljasti rast, pa je samim tim njihov udeo proporcionalno smanjen. Njihov koren zauzima malo prostora i može se gajiti čak i u saksijama i pomerati ako je potrebno. Ovo je vrlo zgodno u slučaju nedostatka prostora, jer „hobisti“ koji više nemaju mesta za dalju sadnju uvek mogu naći mesto za saksiju. U poslednje vreme sve se više ceni njihova dekorativna vrednost, koja zbog svog patuljastog rasta daje potpuno novu dekorativnu vrednost balkonu, parku, ukrasnim baštama itd. Pažnju posmatrača uglavnom privlače zbog dominacije velikih i prelepih plodova na malom drvetu. Neophodno je razlikovati patuljaste sorte koje su proizašle iz procesa oplemenjivanja i „uobičajene“ sorte kalemljene na slabo bujne podloge. Patuljaste sorte same po sebi već imaju slabu bujnost (rast patuljaka) i autohtoni pupoljci se uglavnom nalaze na provodniku (vertikalni kordon), pa se često nazivaju stubasti. Suprotno tome, „uobičajene“ sorte nisu slabo bujne same po sebi, već su kalemljene na slabo bujnu podlogu da bi se smanjila njihova bujnost (kao što je podloga M27 u jabukama). Stoga, ako želite pravo patuljasto voće, najbolje je da kupite prvu varijantu, ali ni druga varijanta nije loša, ali treba biti oprezan na kojoj podlozi se kaleme „klasične sorte“, jer mnogo puta se„hobistima“ zna svašta „uvaliti” pod ovim pojmom.
Apistar ili zvezdana jabuka je vrlo neobična i dekorativna komercijalno zaštićena sorta jabuke. Jabuka takvih svojstava prvobitno se pojavila u Francuskoj oko 1628. godine i proširila se u Englesku gde je postala izuzetno popularna u ukrašavanju viktorijanskih stolova. Dobri oprašivači su sledeće sorte jabuka: „‘james grieve super compact“, „idared“, „maigold“, „karneval“, „arlet“. Jabuka Apistar ima plodove sa pet rubova koji izgledaju poput zvezde. Plodovi su žuti sa narandžastim obrazima. Prema legendi, Adam je stisnuo jabuku sa pet prstiju i ona je dobila oblik zvezde. Upravo ovaj oblik ovu sortu čini idealnom za dekorativne svrhe. Plodovi sazrevaju u oktobru i mogu se lako i dobro čuvati. Međutim, plodovi ostaju na drvetu i nakon pada lišća, a sam plod tokom zime poprima vrlo dekorativni izgled zbog plodova u obliku zvezde koji vise na jabuci. Plodovi se tokom Božića koriste i kao ukras. Osim što se koristi u dekorativne svrhe, voće je vrlo dobro i za konzumaciju. Čvrsti su, belog mesa i imaju dobar odnos kiseline i šećera. Ukus je vrlo aromatičan. Rast je umereno bujan, drvo naraste do 2 m, u zavisnosti od izbora podloge. Cveta srednje rano i slabo je osetljiv na mraz. Na mladim drvećima oblik ploda još uvek nije jasno definisan (blago je neujednačen), ali kada su stabla dovoljno stara, plodovi poprimaju tipičan zvezdasti oblik.
Royalty je dekorativna hibridna sorta roda Malus. Karakterišu je jajasti listovi tamnoljubičaste boje koji u jesen postanu živopisno crveni. Na proleće privlači pažnju svojim ljubičasto-crvenim cvetovima, dok na jesen malim (plodovima poput trešnje), tamnoljubičastim plodovima prečnika oko 1,6 cm, koje životinje redovno konzumiraju.
Royal beauty je dekorativna hibridna sorta roda Malus. Karakteriše ga malo stablo sa crveno-ljubičastim mladim listovima koji leti postaju tamnoljubičasto-zeleni. Krajem proleća odlikuje se vrlo dekorativnim cvetanjem tamnocrveno-ljubičastim cvetovima širine oko 5 cm. U jesen privlači pažnju jajastim tamnocrvenim plodovima koji su prava poslastica za ptice.
Zvečarka stara sorta jabuka. Plod je sitan do srednje krupan, umereno spljoštenog oblika. Koža je tanka sa voštanim premazom, crvene do tamnocrvene komplementarne boje. Meso ploda je belo, a uz kožicu ružičasto, tako da u preseku ploda izgleda kao da je boja sa ljuske ostala na mesu ploda. Meso je vrlo sočnog, slatko-kiselog ukusa i prijatne arome. Plodovi sazrevaju početkom septembra. U punoj zrelosti seme se odvaja od semenjače tako da kad se plod protrese, zvecka, zbog čega je sorta i dobila ime i zbog čega je veoma zanimljiva. Stabla su srednje bujna, umerene plodnosti. U slučaju obilne plodnosti, plodovi ostaju sitni, neupadljivi.
Redakcija Dobro jutro
