Bašte bez luka i nisu one prave. Ali, nisu svi lukovi pravi, ima i njihovih rođaka koji takođe pripadaju istom rodu. To su jednogodišnje i višegodišnje biljke, a u njihovoj familiji ima više od 500 vrsta, koje traže različite klimatske i zemljišne uslove.
Pričom i slikom kroz svet lukova provela nas je doktorka Jelica Gvozdanović Varga, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, i jedan od naših najboljih poznavalaca ovog povrća.
JEDAN OD NAJSTARIJIH – BELI LUK
Beli luk je jedna od najstarijih vrsta povrća. Gajio se još u staroj Persiji. Prepoznatljiv je po karakterističnom mirisu i ukusu, bogat je proteinima, mineralnim materijama i specifičnim etarskim uljem čiju osnovu čini alicin – supstanca visokog fitoncidnog dejstva. Koristi se u ishrani, kao začin i sirovina u farmaceutskoj industriji. Sadrži više formi, a najraširenije su necvetajući i cvetajući luk. Cvetajući obrazuje cvetno stablo, cvast sa vazdušnim lukovicama i veoma malim brojem , koji su sterilni. U okviru necvetajućih, gaje se jesenji i prolećni beli luk.
Bez obzira na formu, beli luk ima umerene zahteve za toplotom, ali traži mnogo svetlosti.
SREMUŠ
Medveđi luk, divlji luk, šumski luk – sremuš, raste na vlažnim livadama, ispod žbunova i u listopadnim i planinskim šumama. Ima prodoran miris belog luka.
Listovi sremuša se sakupljaju u aprilu i maju, a lukovice u kasno leto i jesen. Lukovica sremuša se koristi isto kao i beli luk. Sremuš podstiče proces pamćenja, sprečava nastanak arteroskleroze. Normalizuje visok krvni pritisak i time otklanja tegobe koje su uz njega vezane, vrtoglavicu, glavobolju. Odličan je kod akutne i hronične dijareje.
PRAZILUK BOGAT VITAMINOM C
Praziluk je dvogodišnja biljka, iz familije lukova. U ishrani se koriste listovi i lažno stablo. Njegov životni vek traje dve godine, a u ishrani ima značaj zbog specifičnog nežnog ukusa, visokog sadržaja beta- karotena i vitamina C, koji se u lažnom stablu u toku čuvanja povećava, jer se spušta iz zelenih listova u stablo, i ono može biti bogatije ovim vitaminom, čak i do 50 procenata, od svežeg, pod uslovom da se čuva na temperaturi od nule do jedan Celzijusov stepen.
VLAŠAC ILI LJUTIKA
Luk vlašac u nekim krajevima zove se još i kozjak i ljutika. U narodu ga još zovu i “mali brat crnog luka”, a ima još i nazive drobnjak, rezanac, sitni luk.
Popularnost mu raste, jer se koristi kao začinska biljka koju svako može da gaji. To je višegodišnja vrsta luka koja, za razliku od crnog, razvija busen, ponekad sastavljen i od desetak glavica. Pojedinačno glavice su duguljaste i sitne.
Ovaj luk se proizvodi sađenjem pojedinačnih glavica, u jesen ili rano proleće. Primenjuju se mere nege kao i u proizvodnji crnog luka. U ishrani se koriste glavice, koje su zbog oblika pogodne za seckanje, kao i mladi listovi u svežem stanju za salatu.
VLASAC – LUK KOJI SE KOSI
Vlasac je veoma otporan na niske temperature. Kada se ona spusti ispod 16 Celzijusovih stepeni, počinje da se brani od propadanja. Hranljive materije iz listova se postepeno spuštaju u lukovicu, nadzemni deo se suši, i tako ušuškan vlasac uspešno dočeka proleće. I ovaj luk može da se gaji u saksijama, najčešće na kuhinjskoj prozorskoj dasci.
U ishrani se koriste listovi, a to je jedini luk koji se ne vadi već kosi. Listovi su dugi do 25 centimetara, cevasti, sočni i blagog, prijatnog ukusa. U zemlji je kompaktan busen iz kojeg raste i do 80 izdanaka. To je biljka koja leti formira lepe cvetove tople, svetloljubičaste ili ružičaste boje.
CRNI LUKOVI U VIŠE BOJA
Crni luk je zeljasta dvogodišnja biljka iz porodice ljiljana, poreklom iz južne Azije. Spada među najotpornije i najstarije vrste baštenskog povrća.
Žuti luk
Ovo je vrsta koju ljudi najčešće koriste kod kuvanja. Radi se o vrsti koja ima najjači ukus od svih ostalih i za većinu jela je najbolji izbor, posebno ako želite da karamelitujete neko jelo (pun je prirodnog šećera). Bogat je dijetnim vlaknima. Seče se na sitne kockice.
Ljubičasti luk
Ljubičasti luk ima najbolji ukus ako se ne kuva i odličan je u salatama i za roštiljanje. Ljubičasti luk sadrži manje šećera od žutog i prepun je antioksidanta koji smanjuju rizik od nastanka raka. Seče se na kolutove i svaki kolut se razdvoji prstima.
Srebrnjak
Savršen je izbor ako želite da vam jela imaju više teksture. Srebrnjak ima protivupalna svojstva i trebalo bi ga često jesti. Seče se na trakice.
MOGU BITI I UKRASNI
Lukovi se ne koriste samo u ishrani. Neki, atraktivnom bojom i oblikom cveta, mame zadivljene poglede na vrtove i terase.
Najčešće gajen je Allium giganteum, džinovski crni luk. Krase ga okrugle glavice nežne ljubičaste boje, prečnika i do 10 centimetra, koje „sede“ na stabljici visokoj i do jednog i po metra. Cveta od ranog proleća do kasne jeseni.
Allium schubertii ima raskošne cvetove koji liče na kišobran, ružičaste boje, prečnika i do 20 cm. Cvetaju od kasnog proleća pa dok ne zahladi.
Allium christophii je biljka niskog rasta, poraste svega dvadesetak centimetara. Cvetovi se pojavljuju u junu i traju do jula.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 557 – Septembar 2018.
