Laki za gajenje, a česti i korisni u modernom kuvanju jesu bosiljak, majčina dušica, origano, ruzmarin, nana, mirođija, peršun, komorač, žalfija, timijan.
Bašta sa začinskim biljkama jedna je od najzahvalnijih, jer se može smestiti u dvorište, u sobu ili kuhinju. Mogućnosti kombinovanja biljaka neograničene su, a održavanje ne zahteva mnogo vremena. Za domaćinstvo je začinska bašta više nego poželjna, jer u svakom trenutku imate sveže začine u kuhinji nadohvat ruke, a prostor oko vas lepo miriše.
Pre nego što počnete da sadite začinsku baštu, razmislite o tome koje biljke želite. Izaberite one koje najviše koristite za pripremanje jela ili čajeva. Među najlakšim biljkama za gajenje, koje se takođe dosta koriste u modernom kuvanju, jesu bosiljak, majčina dušica, origano, ruzmarin, nana, mirođija, peršun, komorač, žalfija, timijan.
Riznica antioksidanata i hranljivih materija
– Začinske biljke pune su antioksidanata i esencijalnih hranljivih materija. Zbog jednostavnog uzgoja, gajenje začinskog bilja svima je dostupno, bez obzira na to koliko poznajete hortikulturu. U najlakšoj varijanti potrebne su manje saksije s rupama za drenažu, zemlja, humus i sadnice ili seme biljaka. Začinskom bilju potrebno je 4 do 6 sati sunčevog svetla. Zato je idealno mesto za njih južna strana. Ako se gaje u zatvorenom prostoru, najbolje je smestiti ih pored prozora ili prozorske ivice – kaže Magdalena Nenković, pejzažni arhitekta.
Postoje dva načina uzgajanja biljaka u kućnim uslovima. Jedan je da na pijaci ili u radnjama kupite već razvijene sadnice začinske biljke u saksiji. Drugi je malo složeniji, ali i kreativniji, a to je uzgajanje začinskog bilja iz semena. Ove biljke najčešće se sade u martu i aprilu, a u kućnim uslovima tokom čitave zime. Neke od njih su i višegodišnje.
Ukras i korist vašeg doma
Sve je više restorana u svetu koji imaju priručne začinske bašte. Neki od njih gaje i čeri paradajz ili drugo mini povrće, koje gosti mogu da razgledaju dok čekaju ručak.
Formiranje začinske bašte ni kod kuće nije teško. Praktično je i isplativo, jer ne morate često da idete do prodavnice po začine. Podstiču kreativnost, jer isprobavanje različitih ukusa može svim ukućanima da bude zanimljivo. S druge strane, one su izuzetno dekorativne i dugo traju, a posebno su značajne, jer svaka od začinskih biljaka je zdrava.
– Pre dodavanja zemljišta u saksiju poželjno je obezbediti sloj kamena ili šljunka zbog drenaže. Nakon dve do tri nedelje pojaviće se prvi izdanci biljke. Pogoduje mu siromašno tlo, pa bi zemlju trebalo pomešati s peskom u razmeri 3:1. Idealna temperatura za gajenje začinskog bilja je između 18 i 20 stepeni, u prostoriji koja se redovno provetrava. Neophodno je da zemlja bude uvek dovoljno vlažna – kaže Nenković.
Koktel bašta – šta je to?
Postupak sadnje na otvorenom sličan je ovom u kućnim uslovima. Biljke se mogu posaditi direktno u zemlju u dvorištu, ali je poželjnije smestiti ih u drvene sanduke ili u viseće „zidove“, sašivene od platna. Tako se ujedno dobija i svojevrsni zeleni zid. U istu posudu može da se posadi nekoliko vrsta, koje zahtevaju slične uslove gajenja.
– Nani, korijanderu, origanu, majčinoj dušici, taragonu i peršunu prijaju direktna svetlost, a bosiljak, peršun, kiselica i krasuljica ne bi trebalo izlagati direktno suncu. Nedovoljno svetla daje požutele i bolesne izdanke. Slične uslove gajenja zahtevaju ruzmarin i lavanda. U začinsku baštu mogu se dodati majoran, vlašac, žalfija, matičnjak – kaže Magdalena Nenković.
Trenutni trend u svetu je koktel bašta. Iako je prva asocijacija na kombinovanje začinskog bilja u jednoj posudi, radi se zapravo o tome da se u dvorištima postavljaju konstrukcije slične šankovima u baru, u kojima se sadi bilje potrebno za pravljenje koktela.
– Šankovi su napravljeni tako da imaju prostor za gajenje biljaka. Koktel majstori već neko vreme, zbog praktičnosti i atraktivnosti, žele da su im začinske biljke nadohvat ruke. Time pred gostima dokazuju autentičnost ukusa i svežinu proizvoda. U koktel baštama obavezne su nana, bosiljak, lavanda ili limun trava, odnosno, biljke koje najčešće upotrebljavaju za pravljenje koktela u barovima. Obe bašte prava su remek dela, koje svako od nas može da napravi. Recimo, postoji 60 vrsta bosiljka i svi su različiti po ukusu i izgledu, pa prostora za kreiranje ima na pretek – kaže naša sagovornica.
Biljana Nenković
