ZA ZDRAVLJE I DUG ŽIVOT
U kom kraju, koji dan kasnije ili ranije, sazreva ovih dana ogrozd, zdravo i aromatično bobičasto voće kiselkastog ukusa za koje mnogi nisu ni čuli. Blizak rođak ribizle, ogrozd (Ribes grossularia), može biti zelene, žute, crvene, narandžaste ili crne boje, što zavisi od sorte.
Koliko je minulih vekova bio cenjen i poštovan svedoči i podatak da su nekada u Engleskoj postojali klubovi za uzgajanje najboljeg i najsočnijeg grma ovog voća. U 16. veku, zbog visoke količine vitamina C, koristili su ga za lečenje groznice i kuge.
Dug spisak lekovitih sastojaka…
Svaka bobica ogrozda je mali rudnik vitamina i minerala. Obiluje vitamiima A i C, manganom, kalijumom i dijetetskim vlaknima. U nešto manjim količinama sadrži pantoteinsku kiselinu, folate, tiamin, piridoksin, bakar, kalcijum, fosfor i magnezijum. Međutim, u 100 grama lekovitih bobica ima samo 44 kalorije, a zadovoljava 25 procenata dnevne količine preporučenih dijetetskih vlakana, što ga čini idealnom hranom za mršavljenje.
Zbog bogatstva kalijumom ovo voće je od velike pomoći srčanim bolesnicima, jer utiče na pravilan rad srca, štiti od visokog krvnog pritiska te pomaže normalnoj funkciji nervnih i mišićnih tkiva. Bobice sadrže bioflavonoide i imaju snažna antioksidativna svojstva, štite od kancera i prevremenog starenja, pomažu kod upala i nervnih bolesti.
Zahvaljujući antibakterijskim svojstvima, može se koristiti kao „negujući tonik“ protiv ekcema i fleka na licu. Ako imate problema s tankom i beživotnom kosom, ogrozd vam itekako može pomoći. Namočite suve bobica ogrozda u vodi i dobijenu tečnost redovno koristite za pranje kose. Ovo sredstvo daje kosi volumen i isceljuje bolesti vlasišta, a veruje se da ogrozd sprečava i gubitak kose. U tu svrhu možete napraviti pastu od kuvane pulpe ogrozda koju ćete nanositi na vlasište nekoliko puta nedeljno.
…još duža lista bolesti koje leči
Konzumiranje ogrozda s medom može poboljšati vid i pomaže kod katarakte. Jedan od za to zaslužnih sastojaka je vitamin A. Fitohemikalije iz soka ogrozda održavaju zdravlje ćelija oka. Dnevno konzumiranje ovog voća ljudski organizam štiti od stresa, efikasno ga čisti, jača i podiže imunitet.
Koren ogrozda je staro narodno lekovito sredstvo koje pojačava izlučivanje mokraće i koristi se kod svih „vodenih“ bolesti, a dobar je za lečenje katara želuca i creva, te za visoke temperature.
Da sumiramo: lekovita svojstva ogrozda su velika, ove sićušne bobice jačaju imunitet, poboljšavaju rad želuca, bubrega i jetre, uklanjaju pesak iz bešike, poboljšavaju pamćenje i koncentraciju, pomažu u lečenju problematične kože, zaustavljaju opadanje kose, uklanjaju teške metale iz organizma, pomlađuju i daju vitalnost organizmu, poboljšavaju vid, štite od karcinoma, prirodni su antioksidans i štite srce i krvne sudove. Ali, u konzumiranju valja biti obazriv i ne jesti nedozrele plodove, jer oni mogu dovesti do želudačnih problema.
Ogrozd se retko gde jede kao sveže voće. U manjim količinama se dodaje u voćne salate, torte i pite, a uglavnom se konzervira jer, dokazano je, njegov vitamin C dobro podnosi više temperature. Dobro očišćeni i oprani plodovi se jednostavno zamrznu i tako čuvaju za zimu, a od njih se mogu praviti slatke ali i slane delicije. Bobice se i suše, i od njih priprema čaj, ili se grickaju kao voćni čips.
Vino od ogrozda
Zrele bobice crvenog ogrozda se prognječe, a posuda u kojoj se nalaze se pokrije i ostavi dva dana. Za to vreme treba češće sadržaj posude mešati da se odgore ne stvori skrama. Posle dva dana ogrozd se ponovo izgnječi. Na jedan litar soka doda se 1 do 1,5 litara vruće vode i 750g do 1.000 kg šećera. Sve skupa se kuva 15 do 20 minuta, dobro odpeni i ostavi da se ohladi. Najbolje je da se vino procedi u flaše i začepi iskuvanim čepovima. Ovako začepljeno mora se ostaviti da „dozreva“ dva – tri meseca. Ovo je izvanredno desertno vino. Deci se ne daje, jer opija.
Kompot „mojito”
Mnogi ljudi znaju za piće mojito, ali ne znaju da se od ogrozda može pripremiti i kompot pod istim imenom. Od takvog «koktela» sigurno se nećete napiti. Potrebno je 350 g ogrozda, 250 g šećera, dve kriške limuna, nane po ukusu. U opranu teglu od tri litra stavite limun i mentu. Dodajte ogrozd i prelijte kipućom vodom. Zatvorite i ostavite ne duže od dvadeset minuta. Dobijenu tečnost sipajte u veću posudu i kuvajte na laganoj vatri zajedno sa šećerom. Sipajte kompot u tegle i odložite na hladno i suvo mesto.
Žele od ogrozda
Lepe, krupne crvene bobice ogrozda se malo izgnječe i kuvaju bez vode dok se ne napravi gusta kaša. Zatim se procedi kroz gustu cediljku i dobijeni sok se ponovo prokuva tako što se na četiri litra soka doda se 1,5 kg šećera. Kuva se dok masa ne postane kao želatin kojim se, dok je vruć, pune zagrejane, sterilisane teglice. One se prekriju čistom kuhinjskom krpom i ostave da se potpuno ohlade. Vrućom smesom napunjene ugrejane tegle ostave se 48 sati da se ohlade. Zatim se dobro zavežu duplim pergament papirom ili se stavi sloj celofana i zavrne sterilisani poklopac.
Sos za meso i ribu
Ovaj sos će biti ukusan dodatak za meso ili ribu. Priprema se od jednog kg ogrozda, 150 g šećera, 70 ml vode, 400 g crnog luka i jednog krupnijeg čena belog luka, jedne kašike ulja, pola kašičice korijandera, dve kašičice karija, 50 g grožđa i soli po ukusu.Crni i beli luk sitno iseckati i dinstati na tihoj vatri, Bobice ogrozda pomešati sa šećerom i kuvati desetak minuta, a zatim voće propasirati kroz cediljku. Dobijeni sok pomešati s dinstanim lukom, u ovu masu dodati preostale komponente i kuvati još desetak minuta. Kada se ohladi, usuti u teglu i čuvati u frižideru dok se ne utroši.
Piše: Svetlana Mujanović
