Šargarepa spada u drugu od pet toplotnih grupa povrća, kao i grašak, salata i crni luk. Shodno tome, može da se seje i tokom prvih dana novembra, posebno ako početkom ovog meseca bude lepo vreme.
Odgovaraju joj plodna zemljišta neutralne reakcije. Kvalitet zemljišta ima najvažniji uticaj na formiranje pravilnog korena. Kada on naiđe na kamen ili nepropusan sloj – račva se i puca. Dobri predusevi za šargarepu su mahunarke, paprika, paradajz, kupus, a loši su korenasto i krtolasto povrće. Posle nje može da se gaji skoro sve povrće. Najčešće se proizvodi kao druga vrsta u plodoredu, posle biljaka obilno đubrenih stajnjakom.
Proizvodnja na bankovima, kanali za navodnjavanje
Način proizvodnje, odnosno setve zavisi od tipa šargarepe. Holanđani, koji su najbolji proizvođači ovog povrća, dokazali su da šargarepu u tipu „nantes“ treba sejati u šestorede bankove široke 120 centimetara, s razmakom između redova 14 centimetara i rastojanjem između bankova od pola metra, dok se one u tipu „flako“ i „flaker“, koje imaju krupniji koren, seju u proste redove, na ravnoj površini.
U baštama i na malim površinama, bez obzira na tip, šargarepa se najčešće seje na bankovima. Samim formiranjem bankova omogućava se optimalna plodnost, aeracija i struktura zemljišta i stvaraju kanali za navodnjavanje.
SAMO ZA SIGURNOG KUPCA
Šargarepa iz ovog roka setve se vadi obično u martu. Tada na tržištu još uvek ima dovoljno šargarepe iz hladnjača i trapova. Zbog toga je u novembru valja sejati samo tamo gde postoji sigurno tržište. U ovoj proizvodnji prednost imaju male površine i bašte iz kojih će se mladi koren brzo utrošiti kao svež, za pripremu salata, sokova i kao hrana za bebe.
Ovo povrće se seje na dubinu od 1,5 do 2 centimetra. U zavisnosti od temperature, nicanje može da traje i do 20 dana. To je za ovaj rok setve veoma dug period jer u našim uslovima tada je za ovu fenološku fazu šargarepe jako hladno. Baštovani koji se u poslednji čas odluče da poseju ovo povrće to vreme skraćuju tako što seme pre setve naklijaju ili ga jarovizuju.
Za naklijavanje seme se stavi u platnenu vrećicu i kvasi umakanjem u hladnu vodu svakih pet sati tokom jednog do dva dana. Posle namakanja se ocedi i ostavi na temperaturi od 18 do 20 Celzijusovih stepeni, s tim što se za svako namakanje koristi čista voda. Tokom ovog tretmana seme polako bubri i povećava zapreminu. Pre setve ga treba prosušiti da bi se nicanje olakšalo i normalno nastavilo.
Seme u vlažnu zemlju
Jarovizacija semena nema veze sa jarovizacijom biljaka koja utiče na njihovo prorastanje i cvetanje. Na početku ovog procesa kilogram semena se potopi u litar vode i drži na sobnoj temperaturi (15 do 20 stepeni) tokom četiri-pet dana, odnosno dok ne počne klijanje. Potom se prenosi u frižider u kojem je temperatura od 0 do 1 stepen, i tu čuva 10 do 15 dana.
Seje se u vlažnu zemlju. Kada je početak novembra suv, potrebno je da se zemljište dobro zalije jer se time još više ubrza nicanje. Jarovizovano seme niče sedam do osam dana ranije od nejarovizovanog i četiri-pet dana pre naklijalog.
Proces jarovizacije semena ne utiče na jarovizaciju biljaka. Utvrđeno je da šargarepa može da se jarovizuje samo ako je formirala kompletnu biljku, dakle, kada razvije koren i listove. Kada takva naglo uđe u period niskih temperatura, može da se desi da, pre nego što oformi zadebljao koren, formira cvetno stablo i procveta u proleće, odnosno da se ponaša kao jednogodišnja, iako je šargarepa dvogodišnja biljka.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 559 – Novembar 2018.
