Zbog kišovitog i prohladnog proleća i svakodnevnih kiša voćke nisu redovno zaštićene, a ako je i postojalo nekoliko sati bez padavina, već posle prskanja obilne kiše bi sprale preparate i tako od tretiranja nije bilo velike vajde. Tako su se štetočine, a posebno paraziti – izazivači bolesti, na miru razvijali i pravili štetu na mladim plodovima, listovima i mladarima. Zbog toga, voćke i tokom jula valja redovno prskati hemijskim preparatima.
Jabuka, kruška i dunja
Tokom jula, opasnost od infekcije gljivom Venturia inaequalis, prouzrokovačem čađave krastavosti jabuke, mnogo je manja u odnosu na prethodne mesece. U ovom mesecu uobičajeno su visoke temperature i niska relativna vlažnost – što ne pogoduje gljivi, te nema opasnosti od novih zaraza. Ipak, zbog neredovne zaštite u ranijem periodu, i dalje treba koristiti fungicide preventivnog delovanja – na bazi kaptana i mankoceba (Merpan, Kaptan, Metod, Ditan, Mankogal, Prevent). Njih valja kombinovati s insekticidima kojima se suzbija jabučni smotavac, a čija se druga generacija obično razvija početkom jula, a mogu se koristiti kontaktni insekticidi: Nurel, Konzul, Decis, Talstar, Fastak, Karate i dr. Dovoljno je da se voćke oprskaju u dva navrata, u razmaku od deset do petnaest dana.
Isti fungicidi i insekticidi koriste se za suzbijanje čađave krastavosti, smotavca i lisnih vašiju na kruški. Voćarima preporučujemo da u ovom periodu češće pregledaju vrhove lastara i, u slučaju da se pojavi kruškina buva, u već pripremljen rastvor dodaju i Abastate, Armadu, Vertimek, Dimilin, Fe-sil i sl.
Dunja se takođe štiti preventivnim fungicidima i insekticidima preporučenim za zaštitu jabuke i kruške. Krajem jula, u zavisnosti od sorte, voćke bi valjalo zaštititi od gljive monilije, prouzrokovača truleži plodova. Ovo se posebno odnosi na sorte koje će se čuvati, a kvalitetnu zaštitu pružaju Funomil i Zato.
Višnja i trešnja
Ovo je vreme kada već obrane voćke, koje je zarazila gljiva Blumeriella jaapii – prouzrokovač pegavosti lista, prevremeno gube listove. U slučaju jakog napada ostaju ogoljene pa, čim se stvore povoljni uslovi, one ponovo listaju i tako se iscrpljuju i nedovoljno zrele ulaze u zimu. Takva stabla formiraju slabiji rod naredne godine. Da se to ne bi dogodilo, treba ih zaštititi. Stoga je ovo tretiranje veoma važno, a mogu se koristiti dobro poznati fungicidi: Mankogal, Merpan, Ditan, Silit, Agrodin, Akord, Mistik…
Breskva
Valja ih oparskati insekticidima kraće karence radi zaštite od smotavaca, a od fungicida onima koji deluju na prouzrokovača truleži (Signum, Svič, Zato, Teldor). Vodite računa o sortama i vremenu zrenja, da bi se ispoštovala karenca – vreme potrebno da prođe od prskanja do berbe da bi se preparati razgradili na neotrovne sastojke.
Šljiva
Ova voćna vrsta tokom jula štiti se od druge generacije jabučnog smotavca, ali samo poznije sorte koje su kod nas i najrasprostranjenije, a to su «stenlej» i «čačanska rodna». Koriste se isti insekticidi kao i za suzbijanje smotavca na jabuci.
Malina
Posle berbe malinu je potrebno oprskati fungicidima koji će sprečiti infekciju gljivom Dydimella applanata. Mogu se koristiti Kvadris, Akord, Mistik, Pehar, Galofungin i sl.
Kupina
U slučaju dužeg perioda vlažnog vremena plodove je potrebno zaštititi fungicidima koji sprečavaju pojavu truleži, uz striktno poštovanje njihovih karenci. Upotrebljavaju se Teldor, Svič, Signum, u dozama koje je preporučio proizvođač.
U VIŠNJICIMA POSLE BERBE – Sprečiti jesenju defolijaciju
Ispod bolesnih voćaka treba sakupiti sve zaraženo lišće i spaliti, a stabla zaštititi fungicidima.
Gljiva Blumeriella jaapii, izazivač ospičavosti listova višnje i trešnje, voćare često iznenadi kada u ranu jesen izazove defolijaciju listova. Bolesne voćke ponekad ponovo olistaju, nespremne uđu u zimu, u proleće rano krenu i daju slab rod. Da se to ne bi desilo, sva stabla ovih voćaka posle berbe valja detaljnije pregledati.
Na licu zaraženih listova vide se sitne, malobrojne ljubičaste okrugle ili ovalne pege, prečnika do tri milimetra. Vremenom se ukrupnjavaju i povećava im se broj. Na naličju lista, ispod pega, stvara se prljavobela prevlaka puna organa za širenje zaraze. Oboleli listovi brzo žute i opadaju. Kod jakih zaraza krošnje tokom leta potpuno ogole.
Gljiva prezimljava u bolesnim listovima i na kori grana. Za širenje bolesti neophodna je umerena temperatura i visoka vlažnost. Zbog toga, u zaraženim voćnjacima prvo treba sakupiti opalo lišće i odmah ga spaliti, a voćke oprskati Mankogalom 80 (0,25 procenata). U takvim voćnjacima ne sme da izostane jesenje prskanje fungicidima na bazi bakra.
Prevremeno opadanje listova, ne samo višnje već i svih drugih koštičavih voćaka, može da izazove i rđasta grinja Aculus cornutus. Zaraženi listovi višanja prvo dobiju rđastu prevlaku a potom opadnu, dok kod šljive prouzrokuje pojavu tzv. veštičijih metli.
Kada se voćke štite od ospičavosti, fungicidu bi trebalo dodati i neki akaricid (Omite, Demitan, Orthus, Masai, San mite). Voćke treba da se oprskaju u dva navrata, u razmaku od pet do sedam dana.
S. Mujanović
Dobro jutro broj 567 – Jul 2019.
