Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Klima ima značajan uticaj na prinos i kvalitet proizvedenog povrća u Srbiji. Prošla, 2021. godina pokazala je da je neophodno ulaganje u visoku tehnologiju, u proizvodnju na bankovima, na gredicama uz, gde god je to moguće, korišćenje električne energije za pumpe za navodnjavanje. Takođe, gde god je to moguće, valja prelaziti s veštačke kiše na kapajuće sisteme jer su oni mnogo manji potrošači energije, što pojeftinjuje proizvodnju.
U nepovoljnim uslovima prohladnog proleća i niskih temperatura u jesen, pogotovo u drugoj polovini oktobra, obavezno je korišćenje agrotekstila za pokrivanje biljaka, kako ne bi bilo negativnih efekata na rast i razviće povrtarskih vrsta. Kada je reč o letnjim mesecima i ekstremno visokim temperaturama, maksimalnim dnevnim iznad 30 stepeni Celzijusa, što znači da je u najtoplijem delu dana temperatura iznad 37-38 stepeni C, a na suncu čak 45-48 stepeni, neophodno je obezbediti i dovoljnu količinu vode, i kvalitetnu ishranu, pre svega kalijumom, azotom i mnogim mikroelementima, kako bi biljke što lakše prevazišle taj abiotički stres.
Vreme odložilo i setvu, i berbu
U povrtarstvu, kvalitet je mnogo važniji od prinosa i zato je navažnije ostvariti što veće učešće ekstraprve i prve klase u prinosu. To doprinosi dobrom i sigurnom profitu.
Kad je u pitanju proizvodnja iz rasada, prinosi paprike su 2021. godine za 10 do 15 posto manji nego što se očekivalo, zbog relativno hladnog vremena odmah nakon sadnje tokom maja i prve polovine prve dekade juna. Prinosi u različitim tipovima – babure, turšijare, odnosno, roge – kretali su se na nivou od 30 do 40 tona po hektaru.
Što se tiče paprike iz direktne setve semena na stalno mesto, setva je u startu kasnila dve do tri nedelje, s obzirom na niske temperature u drugoj polovini treće dekade marta i prve dve dekade aprila, kada se seje. Prinosi paprika iz direktne setve semena kreću se od 40 do 50 t/ha, zahvaljujući nešto gušćem sklopu po jedinici površine.
Prinosi podbacili, kvalitet izuzetan
Začinska paprika za industrijsku preradu, u agroekološkim uslovima Vojvodine, ali i juga Srbije, značajno je podbacila, bez obzira na uslove intenzivne agrotehnike i obilno navodnjavanje.
Prinosi paradajza za industrijsku preradu podbacili su za 10 do 30 procenata, zbog izuzetno hladnog vremena u drugoj i trećoj dekadi aprila i, pogotovo u trećoj dekadi maja, i oni se kreću između 40 i 50 t/ha, što je na nivou polovine prinosa od neke prosečne godine, kada se kreću, u zavisnosti od regiona i izbora sorte ili hibrida, od 65 do 100 t/ha.
Kad su u pitanju toploljubive povrtarske vrste, kao što su lubenica, dinja i krastavac, možemo reći da je bilo problema u prvom delu vegetacije, pri proizvodnji rasada, tokom maja i prve polovine juna, zbog niskih temperatura. Čak je 26. maja došlo do smrzavanja useva koji nisu bili u niskim plastičnim tunelima, ili kod bostana koji nije bio prekrivan agrotekstilom.
Kod krastavca je kasnila berba kornišona. Umesto da počne u prvoj polovini prve dekade juna, kao što se dešava u prosečnoj godini, masovna berba kornišona krenula je tek posle desetog juna.
Korenaste vrste dobro se držale
Korenaste povrtarske vrste u redovnoj proizvodnji nisu prošle tako loše. Mrkva iz rane proletnje setve ostvarila je relativno dobre rezultate i prinosi se kreću na nivou od 30 do 60 t/ha, najčešće 45 do 50 t/ha. Što se tiče prinosa peršuna, on se u 2021. godini kretao od 20 pa čak do 100 t/ha pri proizvodnji na gredicama i u uslovima rane setve. Prinosi paštrnaka kreću se od 20 do 70 t/ha i na ove korenaste vrste značajno su uticale ektremno visoke, maksimalne dnevne temperature.
Kada je reč o krompiru, u zavisnosti od nivoa agrotehnike, prinosi su u proseku smanjeni za desetak procenata kod velikih profesionalnih proizvođača i firmi koje su maksimalno uložile u kvalitetan sadni materijal i visok nivo tehnologije. Međutim, kod profesionalnih proizvođača koji su imali nizak nivo primenjene tehnologije proizvodnje u celini i koji nisu obezbedili održavanje vlažnosti zemljišta na nivou od 70 posto poljskog vodnog kapaciteta – zabeleženo je smanjenje prinosa za čak 40 do 50 posto.
Ove godine krompir se gajio na oko 28.000 hektara i rodilo je ukupno oko 600.000 tona, što znači da ćemo za nas, preko sedam miliona stanovnika, imati sasvim dovoljno krompira do februara, marta, ali je pitanje šta će s krompirom biti tokom aprila i maja, odnosno, do pristizanja ranog krompira naredne godine, zato što je cena koštanja krompira za profesionalne proizvođače, zbog smanjenog prinosa i vrlo velikih ulaganja, vrlo visoka i kreće se oko 37 evrocenti, odnosno 44 dinara po kilogramu
Zadovoljni proizvođači paprike
Naši proizvođači paprike u ovako teškim uslovima dobro su se snašli. Uglavnom su jako zadovoljni proizvodnjom, i iz rasada, i iz direktne setve, a paprika je imala konstantno visoku cenu, krećući se uglavnom značajno iznad 50 evrocenti po kilogramu. Samo jedan kratak period cena je bila niža, kada je ponuda bila povećana, i tada je cena iznosila nekih 50 dinara. Ipak, proizvođači su prezadovoljni proizvodnjom u ovoj godini. U sličnom raspoloženju godinu završavaju i profesionalni proizvođači karfiola i brokole, ali ne toliko prinosima, koliko visokom cenom. Posebno dobro prošli su profesionalni proizvođači koji su proizvodili za zelene pijace i kvantaše, nešto malo manje oni koji su ugovore sklopili s lancima mini i megamarketa.
Ipak, dovoljno svega, i za izvoz
Kada je u pitanju količina proizvedenog povrća, ona je i ove godine značajno veća od potreba građana Srbije, i to svih povrtarskih vrsta, a pogotovo iz srednje kasne i kasne proizvodnje. Zabeleženi su tržišni viškovi na nivou između 30 do 40 procenata, ali je nešto manja količina koja ide ove sezone, sve do proleća, u izvoz, bez obzira na to da li je u pitanju sveže povrće ili ono prerađeno na različite načine. Očekuje se negde preko milion tona svežeg povrća 11 povrtarskih vrsta i oko 400.000 tona raznovrsnog povrća, proizvedenog na manjim površinama ostalih povrtarskih vrsta za svežu potrošnju i industrijsku preradu, zajedno s proizvodnjom u baštama, kao i 240.000 tona povrća proizvedenog u staklenicima i plastenicima. To znači da smo ovu godinu završili sa gotovo dva miliona tona raznovrsnog povrća, što je otprilike duplo više od potreba građana Srbije. Mi trošimo 100 do 120 kilograma povrća po glavi stanovnika, a proizvodimo preko 300 kg po glavi stanovnika, s tim da značajne količine završe u izvozu, bilo kao sveže povrće, bilo kao prerađeno.
Cena spasila proizvođače kupusa
Zadovoljni su i proizvođači kupusa, i pored činjenice da je prinos smanjen od 30 do 70 posto, ali je tražnja vrlo visoka i cene se kreću od 50 do čak 80 dinara na malo, dok su cene na veliko bile između 30 i 40 dinara. Pitanje je koliko će biti zadovoljni prerađivači, oni koji kisele, s obzirom na to da im je cena ulazne sirovine relativno visoka, tako da je pitanje koliku će zaradu moći da ostvare kad iznesu kisele proizvode na tržište.
