Piše: Prof. Dr Žarko Ilin
Godina 2021. je po mnogo čemu bila specifična, različita od mnogih iz referentnog perioda od 30 godina. Počela je s vrlo prohladnim vremenom i obilnim količinama padavina, zbog čega je kod većine povrtarskih vrsta kasnila ili setva ili sadnja, ili vegetacioni period, za čitave dve do tri nedelje. Karakteristično je bilo da su srednje minimalne temperature u drugoj i trećoj dekadi aprila bile na nivou između 2,6 do 5,5°C. To je u mnogome otežalo setvu ranog povrća, posebno korenastih vrsta, paprike, začinske paprike. Sve to je praćeno obilnim količinama padavina, tako da setva mnogih povrtarskih vrsta nije mogla početi na vreme, već je sve krenulo tek tamo posle 17. aprila.
Nadalje su takođe vladale relativno niske temperature, pogotovo tokom maja, pa je u prvoj dekadi maja temperatura bila na nivou 8°C u drugoj dekadi maja 10,9°C, a u trećoj svega 9,4°C, s tim da je 26. maja zabeležena temperatura od samo 3°C. I prva polovina prve dekade juna bila je veoma hladna, prosečna temperatura za celu dekadu je 11°C, s tim da je prvih pet-šest dana bilo značajno ispod 8°C. Porast temperature je uočen tek u drugoj i trećoj dekadi juna, i skočila je naglo, pa su srednje maksimalne bile značajno iznad 30°C, u drugoj dekadi juna čak 30,4°C, odnosno, u trećoj dekadi čak 36,62°C.
Dodatno navodnjavanje povećalo troškove
Nastavljen je, zatim, rast temperature, značajno iznad biološkog maksimuma većine povrtarskih vrsta u sve tri dekade jula, tako da je srednja maksimalna temperatura u prvoj dekadi bila 34,1°C, u drugoj dekadi 33,1°C, a u trećoj dekadi 32,9°C. Ekstremno visoke srednje maksimalne temperature nastavile su se i u prve dve dekade avgusta: u prvoj dekadi su bile na nivou od 32,6°C, a u drugoj 33,5°C. Tek u trećoj dekadi avgusta maksimalne srednje temperature bile su 25,6°C, što je idealno za većinu povrtarskih vrsta. Međutim, taj period je trajao veoma kratko, svega desetak dana, jer je već u prvoj i drugoj dekadi septembra zabeležen ponovni rast temperature, značajno iznad 30°C, što se nepovoljno odrazilo na rast i razviće većine povrtarskih vrsta.
Niske temperature u prvom delu vegetacije, sve do prve polovine prve dekade juna bile su praćene obilnim padavinama, što je povećalo vlažnost zemljišta i odložilo setvu, odnosno, sadnju kod većine povrtarskih vrsta. Međutim, ekstremno visoke temperature, praćene relativno niskom vlažnošću vazduha, imamo od druge polovine prve dekade juna pa sve do septembra. U odnosu na referentni period od 30 godina, u proseku je palo između 150 i 170mm manje kiše, jer u referentnom periodu padne u proseku 385mm, a za taj isti vegetacioni period je palo svega 225mm. To znači da je u proseku manjak padavina u vegetacionom periodu u odnosu na referentni period čak za 160mm. Kada se uzmu u obzir potrebe povrtarskih vrsta za vodom – jer većina povrtarskih vrsta ima povećane zahteve za vodom – na osnovu analiziranih podataka možemo reći da je kod većine povrtarskih vrsta u 2021. deficit u odnosu na ukupnu količinu padavina iznosio preko 300mm.
Drugim rečima, profesionalni proizvođači, kolege agronomi, u ovoj godini uložili su značajna sredstva i energiju za dodatno navodnjavanje. Ovaj deficit nadoknađen je različitim tehnikama navodnjavanja: veštačkom kišom ili kapajućim sistemima. Od vrste energenta zavisi i učešće u ceni koštanja: najbolje su prošli proizvođači koji su za dodatno navodnjavanje koristili električnu energiju. U tom slučaju cena milimetra dodate vode iznosi oko 15 evrocenti, što znači da su s ovih 300mm za dodatno navodnjavanje utrošili negde oko 450 evra po hektaru. Međutim, kod onih koji su za navodnjavanje koristili dizel ili eurodizel, cena koštanja milimetra vode zavisila je od agregata i njegove pripremljenosti za navodnjavanje, i kretala se od 15, pa čak do 4 evra po milimetru dodate vode. Na ovaj način, za dodatno navodnjavanje utrošeno je od 450 pa čak do 1.200 evra po hektaru, i to je imalo značajnog uticaja na cenu većine povrtarskih vrsta.
Graška će ipak biti i za izvoz
Poznato je da negativne efekte abiotičkog stresa, izazvane u drugom delu vegetacije ekstremno visokim dnevnim i noćnim temperaturama, navodnjavanje samo može da ublaži. Na značajnije smanjenje prinosa mogu da utiču i druge agrotehničke mere, počev od osnovne obrade, predsetvene pripreme, čuvanja zaliha vlage, do ishrane, sprovođenja redovnih mera nege, pogotovo međuredne obrade, odnosno, kultivacije. To su mere koje dobro čuvaju zalihe vlage i profesionalni proizvođači koji su maksimalno primenjivali agrotehničke mere imali su znatno manji pad prinosa zbog ekstremno niskih temperatura u prvom delu vegetativnog perioda, odnosno, ekstremno visokih temperatura u drugom delu vegetacije, sve do kraja septembra.
Grašak, vodeća povrtarska vrsta za industrijsku preradu, ove godine ostvario je prosečan prinos na nivou od oko 7 tona, zavisno od parcele do parcele i u zavisnosti od ranostasnosti sorte. S obzirom na to da je bilo prohladno do prve polovine prve dekade juna, najbolje su prošle rane sorte, i one su u proseku dale prinose čak iznad 8 t. Srednje rane i srednje kasne, s obzirom na to da je u drugoj dekadi juna bilo vrlo toplo, imale su značajno niže prinose, za više od tonu po hektaru, što znači da je kod srednje ranih i srednje kasnih sorti ostvaren prosečan prinos od oko 7 t. po hektaru. Najlošije su prošle kasne sorte, koje se ubiraju u trećoj dekadi juna, i kod njih je ostvaren prinos od svega 5t/ha, što znači da je ova godina za rane sorte, srednje rane i srednje kasne bila povoljna, a vrlo nepovoljna za kasne sorte.
Proizveli smo, ipak, sasvim dovoljne količine graška za domaće tržište, čak i za izvoz. Nešto veći problemi bili su u proizvodnji kukuruza šećerca, i to pre svega u postrnoj setvi. U redovnoj, aprilskoj setvi ostvareni su vrhunski rezultati, odnosno, prinosi kukuruza šećerca na nivou od 18 tona klipa po hektaru i, ako uzmemo da je randman između 33 i 40%, to znači da smo ostvarili vrhunske prinose zrna kukuruza šećerca za industrijsku preradu, bez obzira na to da li je prerada hladna zamrzavanjem ili se radi o pasterizaciji.
Kupus platio danak vrućinama
Najveći problemi u proizvodnji kupusnjača su se ove godine odrazili na proizvodnju kupusa, i to postrnog kupusa. Prinosi su od 30 do 70 posto manji u odnosu na neku redovnu prosečnu proizvodnju, kada se kreću na nivou od 30 do 50 t/ha. Razlog tome su ekstremno visoke temperature.
Kupusnjače tokom jula i avgusta praktično nisu prelazile u fazu intenzivnog porasta i formiranja lisne rozete. U početku formiranja glavice tempo rasta formiranja unutrašnjeg stabla zbog ekstremno visokih temperatura je bio nešto brži, postale su glavice jako rastresite, u proseku manje mase. Ako je prosečna masa glavice od 2-3 do 4 kg, sada je prosečna masa glavice bila 1,2 kg do maksimum 2 kg. To je u mnogome uticalo na značajno smanjenje prinosa kupusa, a time i na dohodak, bez obzira na relativno visoke cene kupusa za industrijsku preradu ili za kiseljenje u domaćinstvima.
Što se tiče postrne, ili proizvodnje kao naknadnog useva kod kukuruza šećerca, sve setve do 5. jula, odnosno, sve berbe do 15. oktobra dale su izuzetno dobre rezultate. Tako su se u postrnoj proizvodnji prinosi u proseku kretali na nivou od 16 t/ha. Međutim, problemi su se javili na nekih desetak posto od ukupnih površina pod kukuruzom, koje su u ovoj godini bile na nivou od oko 4.000 hektara. Setve posle 10. jula zahvaćene su mrazom koji se pojavio polovinom jula i taj mraz od -1, -1,5°C je praktično smrzao kukuruz šećerac i drastično smanjio prinose iz ove proizvodnje.
Najviše podbacili pasulj i boranija
U ovako nepovoljnoj godini najveće probleme imali smo u proizvodnji pasulja i boranije. Ne toliko zbog toga što nismo mogli da obezbedimo visok nivo tehnologije – obrade, predsetvene pripreme, setve – u redovnoj proizvodnji pasulja i boranije. Čak i u uslovima obilnog navodnjavanja jednostavno se nije mogla obezbediti visoka vazdušna vlažnost (relativna vlažnost vazduha bila je veoma niska), a to se drastično odrazilo na odbacivanje cvetova u usevima pasulja i boranije. Zbog toga su prinosi ove dve kulture drastično smanjeni. Tako se prosečni prinosi pasulja kreću između 1,1 i 1,3 t/ha u uslovima visoke agrotehnike. U uslovima niže agrotehnike prinosi su čak i do 50% manji.
Što se tiče proizvodnje boranije, u redovnoj proizvodnji u prvim rokovima setve ona je dugo klijala i nicala, čak i preko 20 dana, a zatim su u drugoj polovini juna i jula visoke temperature drastično uticale na smanjenje prinosa čak na nivo od svega 5 do 7 t/ha. Retki su proizvođači koji su u postrnoj setvi dostigli prinose boranije na nivou od oko 15 t/ha, što su normalni prinosi za ovaj povrtarski usev. Kada se uzme u obzir i redovna, i postrna setva boranije, možemo reći da smo ostvarili prinos u proseku za 20 do 30% manji i on se kreće na nivou od oko 8 t/ha. To znači da ćemo ipak imati sasvim dovoljno boranije za domaće tržište, ali je pitanje koliko će je faliti u izvozu.
Kod kupusnjača, pre svega karfiola, prinosi su jako varirali, u zavisnosti od vremena proizvodnje, i u zavisnosti od sorte, odnosno, hibrida. U ranoj proizvodnji prinosi su bili između 20 i 25 t/ha , a u kasnoj i u naknadnoj ili postrnoj proizvodnji prinosi su se kretali između 20 i 40 t/ha. Ako uzmemo da je randman u proseku oko 70%, to znači da su se prinosi onog rascvetalog karfiola za potrebe prerađivačke industrije kretali od 14 do 28 t/ha. Ove, uslovno rečeno povećane prinose, pratila je i nešto veća tražnja za karfiolom, zbog čega su profesionalni proizvođači zbog relativno visoke cene, ostvarili izuzetno visoke prihode.
U proizvodnji brokole prinosi su se ove godine kretali od 7 do 12 t/ha, što su otprilike neki prosečni prinosi. Mali broj profesionalnih proizvođača, koji je sproveo redovne mere nege i zaštite od prouzrokovača bolesti i štetnih insekata, pre svega kupusnog moljca, ostvario je prinose u proseku od oko 15 t/ha, što su vrhunski prinosi za ovu godinu kada se uzme u obzir brokola.
(Nastavak u idućem broju)
